Порекло презимена, село Маковиште (Косјерић)

22. августа 2013.

коментара: 12

Порекло становништва села Маковиште, општина Косјерић. Према студији Љубомира Павловића “Ужичка Црна Гора” из 1925. године. 

 

Ово необично дугачко село које се пружа уз Скрапеж с обе стране до његовог извора, увучено између Малог и Средњег Повлена и уздигнуто уз Велики, има више од 20 км. у дужину и 10 у ширину. Источним делом преваљује преко Равних Маковишта, југу се спушта ниско, скоро самој школи и цркви у Сијечој Ријеци.

Маковишта су типско плаиинско насеље: на великој висини, с планинским потоцима, закосима и испустима, с многим сточарским зградама и без икаквог трага од зиратних поља. На сред села су Равна Маковишта, сува пространа карсна површ, пуна вртача и разних остењака. На врху села су најлепши закоси: Речица, Дрепова Коса, Мали Повлен и Бурме. Стране речних корита су високе, омчите и стеновите. Мало лучица је око њих, а иајвише ииз Реновицу и Полошницу. По ободу речица и свих планинских виших и нижих коса пуно је врела. Земљиште је увек наводњено, те су сувати и закоси богати пашом и травом. Главно занимање је становништву сточарство, а у последње доба осваја и воћарство, нарочито у оним деловима села, која су по ободу Равних Маковишта.

На овом великом простору село је дошло на његовом ободу. Главни делови села су под Градином, јужном косом Равних Маковишта и низ Реновицу и Полошницу спуштени до под Јелову Гору и Драмановину, где су им ове две планине и ближе и приступачније од свих повленских закоса и сувата. И раније, као и данас, село се шири код поменуте рекавице, никако се не пење на планину или на Равна Маковишта. На планину се не смеју пети због рђавог саобраћаја, а на Равна Маковишта због безводности.

Делови седа су низ Полошницу: Шепци, Поповљани, Вракорченићи (Фрајкорчевићи) и Ристановићи: низ Реповицу: Ренова, између њих Дројићи, на источном ободу Р. Маковишта: Делијићи, на западу нод Лисинама: Ћебићи и на северном ободу Катина Стијена и Црвени Бријег, ова на Скрапежу и преко њега.

 

Порекло становништва н оснивање села.

Најстарија породица су Милисављевићи под Катином Стијеном, на оном месту где Скрапеж поново избија из својих понора, растурени су испод Катине Стијене и Дрињака. Некада је ова породица била многобројнија, али као стална хајдучка породица, на путу за даља ваљевска села пуштала је и своје и друге породице и растурала на све стране. На 20— 30 година испред Кочине Крајине у овој се породици много истакла угледом и имовним стањем Ката Милисављевић, за коју говоре да је много умела причати, свакоме доскочити и из сваке неприлике извући се. Она је расељавала и насељавала село, па су углавном све породице, осим Дројића, из доба њеног живота. Милисављевићи су из Бањана у Црној Гори, данас са пет кућа, докле су у Катино доба имали више од 20 домова; славе св. Архангела Михаила.

Дројићи су Кучи и по причању тако су се и у Кучима звали, или им се тако звало уже братство. Дошли су у ово село у три сродне породице, све три још на старом огњишту подељене, али чврсто везане једна за другу. Родоначелник ове породице звао се сердар Вукајло, дошао пре Катиног рођења, у првој половини 18. века с много народа и стоке и населио се под Градином, баш на најлепшем и најплоднијем делу Маковишта, где су и данас Сердаровићи и Вукајловићи, судница и школа. Сердар је сродника Матију померио од себе дубоко низ Полошницу према Поповини. а другог опет на југ испод старог богумилског гробља. Од Матије и његових потомака постали су МатићиДоњи Дројићи, од Маринка, другог синовца: Маринковићи, Гајићи, Стевановићи, Миловановићи, Сердаровићи, Вукајловићи и ДукићиГорњи Дројићи; обојих 64 куће, славе св. Николу.

Радована Ристановића населила је Ката у Полошници, дубоко испод Поповине и под Вардом годечевском. Ова је породица познатија под именом родоначелника Ристана, који је стар дошао у ове крајеве и овде умро у дубокој старости. За његовим сином била је Катина унука, кћи њеног сина Лазара, који је хајдуковао по Јадру и тамо се негде и одселио. Ристанов је старији син Марјан отишао у добровољце и много се задржао по Срему и аустријским странама. Још за живота очевог вратио се кући, напустио одружје и одао се мирном животу. Њега су за живота звали Фрајкором, те су му се и потомци стали звати Вракорчевићи. Данас је Ристановића под Вардом и испод поповине 26 кућа, славе св. Ђорђа.

Кад је Ката населила Ристана и за његовог сина Милуна дала унуку, из истог краја од Посавља довела је у Поповину некаквог Јована Топаловића, у намери да би се он ту запопио и да би селу послужио. Још много пре на том месту је била црква и поред ње гробље, све се звало Поповина, али ни цркве, ни кога да живи око ње, није било. Поповина је мала одавно очишћена и обзираћена површ, на серпентину, врло плодна и богата водом. Топаловићи су заузели Поповину, а никад нису ни сетили се да попују. Има их 11 кућа, славе св. Ђурђа.

С Ристановићима дошли су заједно и Делијићи, досељени из села Делијића у црногорским Тепцима. Дошла су два брата: Јосиф и Илија и заузели сточну падину Градине до Парамуна, и одмах се поделили. Јосиф је остао на старом месту при извору Реновице, а Илија се помакао мало ниже низ реку. Горњи и Доњи Делијићи су толико сродни да се до пре 15 година нису узимали. Има их 38 кућа, славе св. Ђурђа.

У Реновицу, према парамунском манастиру, населила је Ката на имање неких изумрлих, породицу данашњих Субашића. Ову хајдучку породицу довела је нека хајдучка чета из околине Пљеваља, и како су неке старе породице замирале, Субашићи, два брата хајдука Периша и Лука, смире се и уђу неким удовицама, доста блиског сродства. За ове породице се зна само толико да су врло старе, да су славиле св. Николу и да су се одселиле преко Саве. Субашићи им натуре своје презиме и славу уз прикаду њихове нове славе. Субашића има 25 кућа под разним презименима, славе св. Јована, прекађују св. Николу.

При улазу у село са западне стране испод оних многих варданских голих серпентинских чукара насељени су Шепци, досељени из црногорског Колашина, из Кричкова. Дошли су као јака задружна сточарска породица од неколико чланова и населили се у овом најсиромашнијем делу села. Ова се породица доселила пред Кочину Крајину, много се расељавала, свуда се много множила, свуда се лако прилагођавала и сваковрсном пословању и начину живота одавала. И ако је сељак издваја и сматра нечим другим од себе, опет се она, борбене природе, свуда истиче на површину. Џемату је остало име Шепци, а породице су: Томићи, Марковићи, Павловићи и др. Има их које око Полошнице које на Јасиковој Њиви, 36 кућа. славе св. Ђурђа.

Уз Кочину Крајину дошао је у ово село хајдук Милош, родом из мачванског Прњавора. Много је хајдуковао по ваљевским и подринским селима, али се некако највише врзмао око овог села, око неке Катине унуке. И ако су га и друштво и сељаци овог села радије звали хајдук Зекан, због његових зелених очију, иако није био на очи леп, ипак су наморали Катину унуку, те се удала за њега и она га натерала – да престане хајдуковати и да оца, матер и браћу доведе из Прњавора и насели под Црвеним Бријегом, одмах испод Катине Стијене, око Скрапежа и до Таора. Од овог Милоша и његове браће постала је најчувенија и најјача црногорска породица Милошевићи – Зекановићи, чији су преци у селу и округу заузимали најугледнија места, а чије су се одиве удавале за најбоље ваљевске и ужичке домове. Милошевићи су старином од Горада у Херцеговини, дошли доста рано у Прњавор, а населили се у Маковиштима око 1787. године, има их сада 23 куће, славе св. Гаврила.

Велика ваљевска немирна породица у Лесковицима Ћебићи још у доба аустријске окупације Србије отисла је неке своје чланове у хајдучију, где се неки хајдук Савко досели тетки у Вукајловићима, и остане поред ње. Од њега је до данас изашло и око извора Полошнице намножило се 16 кућа, славе св. Јована.

У Ренову су се испод Делијића населили Осаћани: Васиљевићи и Тодоровићи, једна иста породица из Осата, дошла у доба Карађорђевог Устанка; има их 13 кућа, славе Мратиндан. Испод њих, у исто доба дошли су Милуновићи из околине Прибоја; има их 4 куће, славе св. Јована, а прекађују св. Николу.

У Маковиштима је 261 дом од 11 породица.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Ужичка Црна Гора”. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА (књига 19) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXXIV), Земун 1925.

Коментари (12)

Одговорите

12 коментара

  1. Milos

    Vec dugo pokusavam da saznam nesto vise o svom poreklu, ali bezuspesno. Kada sam naleteo na ovaj tekst, ponadao sam se, ali opet nista. Nema Jovanovica! 🙁
    Zivim na drugom kraju sveta, u Australiji, ali mi je jako stalo da saznam nesto vise o svoim precima. Odakle su dosli, cime su se bavili…
    Da li iko zna bilo sta o poreklu Jovanovica iz Makovista? Znam da je moj pradeda Velisav Jovanovic rodjen u Makovistu, od oca Bogosava. Imao je rodjenog brata Branka. I to je sve sto znam. Velisavljev sin Jelisije, moj deda, je rodjen u Beogradu. Najdalje sto sam uspeo da stignem je do Bogosava. Slavimo sv. Nikolu.
    Unapred zahvalan.

    Milos Jovanovic

    • Biserka

      Miloše, dobar dan.Moj sin je naišao na vaše pitanje i evo odlučili smo da prokušamo da Vam pomognemo.Ja sam rodom iz Makovišta, po ocu Jovanović .Nažalost ja nisam čula za vaše pretke, pretpostavljam da su navedeni u tekstu živeli dosta davno.U svakom slučaju raspitaću se kod starijih ljudi u selu, a Vi mi pošaljite neke bliže podatke, recimo godine rođenja ili smrti, ako znate za Bogosava,Velisava i Branka . Srdačan pozdrav iz Srbije
      PS. Iz gornjeg teksta možete naslutiti, a u knjizi Lj.Pavlovića je i decidirano navedeno da su Jovanovići poreklom od Jovana Toplalovića kome je Kata dopustila da se naseli u zaseoku Popovina.

    • Катарина Јовановић

      Сви потомци маторог Ћебе су Ћебићи, односно Јовановић Ћебе потомци су Јовановићи, нас Јовановића Ћебића има у Ваљеву, Лесковицама, Маковишту… И мој прадеда 1910. је Велисав Јовановић, али из Заруба код Ваљева. Потичемо од исте породице, уколико сте од Јовановића Ћебића из Грахова, Црна Гора.
      Велики поздрав!

      • Катарина Јовановић

        Верујем Милоше, да пошто се ваш чукундеда звао Богосав, да сте и Ви од Ћебић Јовановић, јер се баш у Маковишту налазе два гроба за време хајдука са именима Иван и Богосав Ћебић, два рођена брата које је нажалост убио хајдук Јосовац Маринко у Маковишту. Мислим да сте дефинитивно уколико славите св.Јована.
        Моји у Ваљеву славе Стевањдан, али смо од Ћебића.

    • Катарина Јовановић

      Милоше, срдачан поздрав.
      Распитала сам се о пореклу Јовановића у Маковишту

      Уколико су ваши преци Јовановићи у Вукајловићима, потичеш од хајдук Станка, или како је овде написано Савка (Ћебић) Јовановић. Ћебићима су нас звали јер смо са Маторим Ћебом досељени из Грахова пред крај 17. века. Вероватно смо из племена Риђана, који су до седамнаестог века живели у Грахову и Нуду, мада моји стари кажу да смо племе Баја Пиваљевић, то се може проверити.

      Моји Јовановићи су дошли у Зарубе од Ћебића из Лесковица у Ваљеву. Рекли су ми да су нам Јовановићи у Маковишту род. Славите св.Никоку која је Вукајловић слава, а слава свих досељених Граховљана – Ћебића и Јовановића је св.Јован. И моји преци су променили славу, јер се предак Манојло призетио, али знамо да је св. Јован стара слава. Имена мојих предака: Манојло, Мића или Мићо, Милорад, Велисав(1910-1996), Мирко.

      Велики поздрав од праунуке Велисава Јовановић из Ваљева!

  2. Ivana

    I ja vec dugo pokusavam da pronadjem zenu koja se zove Rada ili Radmila…Sve sto znam je da je iz Kosjerica ili iz okoline.Nisam sigurna da li je prezime na slovo M ili selo odakle je.Naime,zabavljala se sa mojim stricem u periodu od 1972 do moda 1975,1976…Stric je iz jednog sela izmedju Uba i Lajkovca i 1953 godiste je,radi na zeleznici.Baka mi je to pred kraj svog zivota to ispricala i rekla da je u tom periodu dolazila kod njih,posecivala je i baku u bolnici u Valjevu.Saznala sam ta zena ima 2 ili 3 brata,nisam sigurna.Pretpostavke su da moj stric ima cerku sa njom,tj.da se ona posle njihovog raskida porodila i rodila cerku.On o tome ne prica.Nazalost.A meni je jako stalo da ih pronadjem i saznam pravu istinu.Ako neko moze da mi pomogne bila bih jako zahvalna…

  3. Milijana

    Poštovani gospodine Miloše,Ja sam iz Makovišta,U Makovištu postoji više porodica Jovanović,Jovanovići na Popovini(zaseok),slave Sv,Đorđa,Jovanovići u Renovi(zaseok).slave Sv,Jovana i Jovanovići iz zaseoka Vukajlovići,koji slave Sv,Nikolu.Verujem da je Vaše poreklo od ovih Jovanovića.Postojale su dve porodice(dva brata sa potomcima),danas exzistira jedna porodica.To možete proveriti u crkvi.

    • Irena

      Postovani, moj moj cukun cukun deda je dosao iz nekog sela kod Kosjerica, po prici znam da je bilo tri brata od kojih je jedan moj predak dosao u selo Lisovic, Barajevo, Beograd. Ostali su ostali u tom selu. U pitanju je prezime Jevtic, krsna slava Sv. Alimpije.Pretrazujuci videla sam da ima i jevtica u Makovistu

  4. Јована Јанковић

    Pozdrav, da li neko zna nesto po poreklu Mitrovica iz sela Makoviste, Crveni breg? Pradeda mi je odatle rodjen oko 1900.godine, Ranko Mitrovic se zvao, i dosao je i kucu moje prababe Joldanke, u selu Leskovac kod Gruze.

  5. Marko

    Poštovani, interesuje me poreklo porodice Brankovic. Davno (17-18 vek) dosli iz Makovišta u Jabučje (selo u opstini Lajkovac, Valjevo). Slave Sv Gavrila…

  6. Ana

    Pozdrav, da li neko mozda zna nesto o porodici Mijailovic iz Makovista? Moj pradeda se zvao Velisav Mijailovic i otisao je u selo Brezdje kad se ozenio. Slavimo Sv. Nikolu