Порекло презимена, село Горња Трешњевица (Аранђеловац)

17. августа 2013.

коментара: 15

Порекло становништва села Горња Трешњевица, општина Аранђеловац. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Куће Горње Трешњевице су растурене по заравњеним косама, које одговарају качерској површи. На коси Липару налазе се куће краја Корушца. Испод њих је одсек, дуж кога се усекао Дубоки Поток. Десном страном овога потока пружају се групице кућа, махом на терасама, које су уске те су услед тога и куће разређене и алиниране дуж десне стране Дубоког Потока. Куће краја Вучљивице налазе се растурене на терасама реке Босуте и по заравњеним косама између река Босуте и Трешњевице. С обе стране Мале Реке су куће истоименог краја, затим их има и на уравњеној коси између Мале Реке и Ђуринца. Другом једном заравњеном косом, између река Ђуринца и Расовљевице, којом иде пут из Горње Шаторње за Аранђеловац, село је одвојено од Пријана, брезовачког засеока.

Село се служи водом са извора; има неколико бунара. Општинска шума је на Лисаћу, а приватних забрана има у Дубоком Потоку.

Село је јако разбијеног типа, јер је и само земљиште разбијено и рашчлањено челенкама реке Босуте, притоке Качера, затим Трешњевачке Реке и њених притока. Подељено је на крајеве: Корушац, Вучљивицу и Малу Реку, који су знатно удаљени један од другога. Па и размак између кућа у појединим крајевима много је већи него у неким суседним селима.

 

Порекло породица.

У селу су ове породице:

Ђурићи (Ранитовићи, Васићи, Бркићи, Марковићи, Блажићи, Јовановићи) 54 к. Слава: св. Ђурђиц. Највећи део њихових кућа је у крају Корушцу, а има их и у другим крајевима. Доселио се прадед Ђуро из Суводола (Пештер) после Карађорђеве војне на Новом Пазару. Један брат (Ранит) отишао у Горњу Шаторњу (Ранитовићи).

Пријанчевићи (Дамњановићи, Радојичићи, Божићи, Радисављевићи, Јоксићи, Савићи, Терзићи, Јеловићи, Јанковићи, Тодорчевићи) 65 к. Слава: св. Никола. Доселили се за време Устанка „од Сјенице-Суводола“. Најпре се настанили у брезовачки засеок Пријане, где остану кратко време, па се отуда преместе „због тескобе“ и заузму земљиште у крају Вучљивици. Тада их је било око десетак кућа. У току времена се намножили и расељавали по целом селу и сад их има у свима крајевима.

Вуковићи 10 к. Слава: св. Никола. Доселио се прадед од Сјенице. Куће су им у крају Корушцу.

Вуличевић 1 к. Слава: св. Андреја. Дошао деда из Босне; доселио се после Устанка.

Мартиновићи 2 к. Слава: св. Лука. Доселили се пре 35 г. из Босуте (качерски). У Босути имају рођаке (Мартиновићи) који су дошли у време Првог Устанка из Колашина.

Ћирићи 6 к. Слава; Петровдан. Довела их мати из Заграђа (качерски).

Швабићи (Петровићи, Кузмановићи) 10 к. Слава Петровдан. Прадед дошао жени у кућу из Баната. Куће су им у Малој Реци.

Милинковићи 12 к. Слава: св. Ђорђе. Куће су им у Малој Реци. По причању старца Радоја Величковића (70 г.) доселио се његов прадед Милинко из Црне Горе у исто време када и Чарапићи (у Белом Потоку-Београдска околина) и Ђурчијска фамилија (у Горњој Шаторњи).

Даниловићи 3 к. Слава: св. Лазар. Станују у Корушцу. Доселио се прадед за време Устанка од Сјенице.

Урошевићи (Миловановићи) 2 к. Слава: св. Пантелија. Мисле да су им стари дошли од Сјенице.

Трифуновићи (Павловићи, Крстићи, Андрићи) 11 к. Слава: св: Јован. Станују у Малој Реци. За време Устанка доселили се од Новог Пазара.

Алексићи (Симићевићи) 10 к. Слава: св. Аранђел. Куће су им у Малој Реци. Непознато порекло.

Лукићи 3 к. Слава: св. Лука. Досељени њихови стари пре Устанка „од границе“.

Стојићи 6 к. Слава: св. Никола. Мисле да су и они досељени из истих крајева одакле су и Пријанчевићи.

 

Сеоска гробља су једно у крају Вучљивици, друго у крају Малој Реци.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (15)

Одговорите

15 коментара

  1. Данас у Србији постоји 5 топонимски и административних Трешњевица као сеоска насеља. Прва Трешњевица (најмања) је у сјеничкој општини, друга код Ариља, трећа код Параћина и јасничка Трешњевица.
    Јасеничка Трешњевица је до 1818. године била једно село. О томе сведочи књига II Мите Петровића када је ова Трешњевица озваничена, атарски и администартивно као Горња и Трешњевица. О постојању једне јасеничке Трешњевице постоје следећи писани иззвори:
    Први: Турски дефтер бр. 16 из 1476.године. Ту се Трешњевица спомиње као ТРЕЧНА у сатаву Рудничке нахије (Сивриџе-хисар) са још 88 села у овој области…Тадашњи спахија Трешњевице, Вујнице, Горње Сарачне и Рашевке био је хришћанин Лазар.
    Други: Црквене књиге Београдске митрополије 1735.године где се још спомињу и суседно село Јарменовци.
    Трећи: Војне карте 1718. године од пуковника Лангера за време аустријске окупације Србије од 1718. до 1739.
    Четврто: Прва пиисана борбена заповест Карађорђа коју је упутио најстаријем војводи ПЕТРУ КАРИ ТРЕШЊЕВИЧАНИНУ из Трешњевице за опсаду Рудника.
    У свим службеним дефтерима кнежевине Србије од 1820. до 1838. и у пописима од 1834. па до данас спомињу се две административне ТРЕШЊЕВИЦЕ, Горња и Доња. Горња припада општини Аранђеловац а Доња општини Топола.
    У западној Србији код Соко града постоје Доња и Горња Трешњица, а у Лепеници Трешњевак. Ко је од ових села најстарије тешко је закључити. Како је и зашто подељена јасеничка Трешњевица постоји усмено и писано предање које веома блиско историјским подацима. У јасеничким Трешњевицама до скора постојало је доста дивљих трешања на обронцима забрана и шума са којима се сладио и Књаз Милош када је пролазио за Београд, а сељаци су их често користили за справљање ракије када им није рађала шљива како ублажили ”ракијски пост”.

  2. Молим Вас исправите граматичке грешке!!!

    • Познато је када човек пише текст да веома тешко уочи своје коректорске и лекторске грешке. Зато се овом приликом осећам одговорним да исправим грешке које сам направио у претходном коментару. Мислим да је овај коментар на вашем драгоценом сјату пригодна допуна антропгеографског сепарата о Јасеници и селу Г. Трешњевице које је наш академик Дробњаковић, Цвијићев ђак, верно преставио као село Шумадије.
      Грешке и пропусти:
      У шестом реду од почетка текста недостаје реч Доња после речи Горња.
      Код другог извора о запису јасеничке Трешњевице недостају речи: поред осталих села.
      У реченици о трећем извору недостају речи: где се Трешњевица спомиње као Cresnovica-Trzisnovic.
      Код четвртог извора недостаје мала реченица: У овој борбеној заповести наведена је само једна Трешњевица.
      У шестом реду од краја коментара недостаје речица: је.
      Надам се да сам нешто ‘писменије’ поправио текст који прати ваш вредан сепарат из Дробњаковићеве студије.
      Ваш верни корисник сајта,
      ДАНИЛОВИЋ

      • Dobrica Gavrilovic

        Postovani, izvanredan tekst, molio bih Vas da mi pomognete u istrazivanju svog porekla. Naime, moji preci doselili su se oko1770. u G. Trrsnjevicu iz Prijepolja zaseoka Kovavevac. Slavimo Sv. Jovana Ktstitelja. Nakon Tresnjevice deo porodice nasrljava se u selu Kovacevcu kraj Mladenovca. Pominje se prezime Mihajlovic kao i Vajdic. Veliko hvala!

      • Dobrica

        Postovani, moj predak Radoje Vajdic rodjen je 1700. God. u tadasnjoj Velikoj Zupi kod Prijepolja.Doselio se u Gornju Tresnjevicu nakon druge seobe Srba. Iz Tresnjevice deo porodice prelazi Dunav u “preko” a deo osniva selo Kovacevac kod Mladenovca. Slavimo Sv. Jovana Krstitelja. Prezime nam je Gavrilovic a nadimak “kolaci”. Molio bih Vas da ako imate bilo kakvih saznanja u vezi gore navedenih podataka da putem ovoga sajta to i iznesete zarad pokoljenja i buducih narastaja.
        Takodje bih Vam se zahvalio na predivnom tekstu o Gornjoj Tresnjevici. S’ postovavnjem, Dobrica (Milanov-Dzule) Gavrilovic.

        • gavrilo

          potonji izvori koji postoje govore da prezime vajdic vuce koren iz okoline herceg novog i dubrovnika verovatno zbog nastanka nemanjicke zupanije. pomeranjem srpske drzave ka severu vajdici naseljavaju deo oko prijepolja u dolini reke lim, tu bitisu sve do austrijsko turskog rata koji se zbio krajem 17. veka kada dolazi do velikog pogroma srpskog zivlja i velike seobe srba pod arsenijem carnojevicem. postoji podatak da je tadasnji ugledni domacin po imenu mihailo vajdic zajedno sa ostalim uglednim zivljem pisao peticiju austrijskom caru sa ciljem da im dozvoli prijem u njihovu drzavu. vajdici krecu ka severu napustaju tadasnje selu kovacevac u kom su ziveli pokusavajuci da predju savu i dunav, turci im nedozvoljavaju i oni se kriju u gustim sumama planine rudnik, zadrzavaju se jedno vreme na rudniku u selu tresnjevica odakle kad se situacija smiruje naseljavaju predeo u blizini sela kusadak gde nalaze izvor pijace vode, u blizini osnivaju i groblje-ladjevac na tadasnjem svom imanju, postoje zapisi o dozvoli za osnivanja groblja koju im izdaje tadasnja turska vlast. ime zaseoku daju isto kao sto se zvalo i selo u okolini prijepolja gde su predhodno bitisali. vajdici se po mihajlu jedno vreme prepoznaju i mihajlovici neki cak i kolakovici (deo plemena koji se jedno vreme zadrzao u tresnjevici pa kasnije i oni prisli u selo kovacevac) – postoji podatak o cuvenom hajduku kolaku iz tresnjevice koji je ubio sina sali bega poznatijeg kao rudnicki bik, organizovao je i zasedu sali begu ali su ga tadasnji srbi lojalni turcima spasili i sakrili tako da je hajduk kolak verovatno tada morao da bezi i krije kod kumova sevica u selo blaznava i kod rodbine u selo kovacevac . pojedinim kolacima kumuju sevici iz sela blaznava jer su im ovi bili jataci. kolaci su mahom bili hajduci i nelojalni tadasnjim vlastima. danasnja prezimena svih kolaka nastaju u vreme vladavine kneza mihajla i kasnije. inace kolaci odnosno vajdici odnosno mihajlovici su najbrojniji i najveci rod u danasnjem selu kovacevac opstina mladenovac, svale sv.jovana krstitelja 20.januara, preslavljaju 7.juli ivanjdan- rodjenje sv. jovana krstitelja

  3. marija

    a sta je sa lazarevicima iz gornje tresnjevice?

  4. GAVRILO, rodjo jesil ziv i zdrav, pisi mi na mail [email protected]