Poreklo prezimena, selo Premeća (Čačak)

Poreklo stanovništva sela Premeća, grad Čačak. Istraživanje Radovana M. Marinkovića objavljeno u zborniku radova Narodnog muzeja u Čačku.

Na severnim padinima planine Jelice prostire se selo Premeća. Severno od njega je Rajac, istočno Slatina, Kačulice i Žaočani, jugozapadno Petnica i Brezovice, a zapadno – dragačevska sela Guberevci i Goračići.

Legenda kaže da selo nosi ovakvo ime zbog toga što je, bacajući ga sa Rajačkog visa ili Biljega, preko njega kamen „premetao“ Kraljević Marko. Inače, većina toponima u Premeći upućuje na ljude: Boškovića, Šibanjsko i Mutaovića brdo, Pejovića i Šunderića potes, Ćorovača, Rosina kosa. Nije jasno poreklo toponima Torlak, a Glogovo brdo dobilo je ime po drvetu Glog. Crkvina je na potesu Zbeglice (gde se srpsko stanovništvo sklanjalo pred naletima Turaka), na levoj strani reke Premećuše. Tu se, do 1814. godine, nalazila crkva brvnara, koju su Turci zapalili u vreme Hadži-Prodanove bune. Crkva je slavila prvi dan sv. Trojica (koji je i seoska obetina). Za crkvu su meštani do 1826. godine koristili jednu pećinu, na čijim se stenama i danas uočavaju uklesani krstovi.

Prvi pomen Premeće je iz turskog deftera datiranog sa 1528. godinom: selo je imalo sedam domova i 21 tabiju, a primićur je bio Miloš, sin Radiča (njemu je pripadala i Lipnica). Godine 1540. u Premeći je popisano sedam domova, sa dva neoženjena mušakarca, koja su posedovala sedam baština. Meštani su plaćali 1.631 akču feudalnih dažbina. Godine 1572. selo je imalo devet domova i tri neoženjena odrasla muškarca, a plaćalo je spahiji 1.700 akči dažbina.

Posle drugog srpskog ustanka naselje je pripadalo trnavskom srezu. Godine 1820/1. imalo je 20 domova, 25 oženjenih i 75 aračkih glava, a 1821/2 – 27 domova, 33 poreske i 84 aračke glave. Prvi formiranju opština, Premeća i susedni Rajac sačinjavali su seosku premećku opštinu. Kasnije je selo pripadalo, raznim administrativnim podela, pod nadležnost više seoskih opština. Danas je u sastavu opštine Čačak.

Selo je 1971. godine imalo 138 domova sa 547 žitelja, a deceniju kasnije kasnije 472 stanovnika.

Stanovištvo Premeće u celini je doseljeničko.

Mandići (8 k, Đurđevdan) su pod kraj XVIII veka dobegli iz Crne Gore preko Sandžaka. Potomci kažu da je došao Milisav Mandić sa porodicom. Rod su im Mandići u Viljuši (Čačak). Prezime im je izvedeno iz ženskog imena Manda. Dosta su se selili – posle drugog svetskog rata i u Čačak, Beograd, Zrenjanin i Novi Sad.

Ječmenice (5 k, Nikoljdan) su pod kraj XVIII veka došli iz Potarja. Verovatno su sejali ječam, pa im je iz zanimanja obrazovano prezime. Posle drugog svetskog rata formirali su po jedno domaćinstvo u obližnjim Mršincima i u Čačku.

Miloševići (15 k, Nikoljdan) i Brankovići (5 k, Nikoljdan) jedan su rod. Doseljeni su iz Šarengrada, ali ne znaju gde se to naselje nalazi. Stigla su, pod kraj XVIII veka, dva brata u ovo selo: Miloš i Branko, od čijih su im imena obrazovana prezimena. Međusobno ne sklapaju brakove. Posle drugog svetskog rata dosta su se selili. Miloševića ima u Čačku (4 k), Beogradu (2 k), Kraljevu (1 k) i susednim Kačulicama (1 k), a Brankovića u Atenici kod Čačka (2 k), Čačku (1 k) i Banji Koviljači (1 k).

Pejovići (15 k, Lučindan) su Nikšići. Stigli su u Premeću krajem XVIII veka. Prezime im je izvedeno iz imena nekog pretka Peja. Posle 1945. godine obrazovali su po dva domaćinstva u susednim Goričanima, Kraljevu i Čačku, po tri u Zrenjaninu i susednoj Slatini, a jedno u Samailama (Kraljevo).

Čalukovići (6 k, Nikoljdan) su davni došljaci iz pravca Sandžaka. U Premeći su se zatekli pred prvi srpski ustanak. Nije jasno poreklo njihovog prezimena. Posle 1950. godine u Čačku i u susednoj Petnici formirali su po dva domaćinstva, a po jedno u Mršincima, Goričanima, Zablaću i Engleskoj.

Mutaovići (4 k, Nikoljdan) su doseljeni pred prvi srpski ustanak iz Bistrice bihorske. Rod su im Mutapovići u Prislonici (Čačak). Pošto su se bavili mutavdžijskim zanatom, dobili su karakteristično prezime. U Titovom Užicu i Čačku postoje dva njihova domaćinstva, a po jedno u susednim Žaočanima i u Prištinu.

Lekići (4 k, Nikoljdan) su stigli u Premeću iz pravca Sandžaka najverovatnije 1809. godine. Prezime im je izvedeno iz imena nekog pretka Leke. Posle 1950. godine ozbrazovali su po dva domaćinstva u Kraljevu i u Francuskoj.

Gavrilovići (3 k, Nikoljdan) su stigli „od Kolašina“ 1809. godine. Od imena nekog pretka Gavrila formirano im je prezime. Dva njihova domaćinstva postoje od posle 1950. godine, u Atenici, a po jedno u Čačku i Zablaću.

Vulišići (2 k, Mratindan) su davni doseljenici, neznano otkuda. Njihovo prezime upućuje na nekakvog pretka Vulišu. Po jedno njihovo domaćinstvo postoji i u Čačku, Viljuši (Čačak) i Goračićima (Dragačevo) a u Atenici kod Čačka – tri.

Puzići (5 k, Đurđic) su doseljeni početkom XIX veka iz Kotraže (Dragačevo). Neko od njihovih predaka bio je prizećen (pripuz), pa je njegovim potomcima nadenuto prezime Puza – Puzić. Posle drugog svetskog rata neki su se nastanili i u Čačku (2 k), Slatini (1 k) i Žaočanima (1 k).

Beševići (4 k, Aranđelovdan) su stigli u Premeću oko 1840. godine iz Crnjeva u Sandžaku. Po poreklu, rod su im Beševići u dragačevskim selima Guberevcima i Viča, pa otuda i verovanje da su prešlaci iz Dragačeva. Nije jasno poreklo ovog prezimena. Ima ih odseljenih u Zrenjanin (3 k), Novi Sad (1 k), Zagreb (1 k) i susedne Žaočane (1 k).

Šunderići (16 k, Nikoljdan) su, po rečima Vojislava Šunderića preseljenici iz dragačevske Rogače od oko 1845. godine. Nije jasno poreklo ovog prezimena. Posle drugog svetskog rata obrazovali su po jedno domaćinstvo u Čačku, Kraljevu i čačanskim selima Slatina, Goričani i Atenica.

Jovanovići (3 k, Jovanjdan) su sredinom XIX veka stigli odnekud iz moravičkog kraja (Ivanjica). Prezimenom čuvaju uspomenu na nekog pretka Jovana. (Njih ne treba poistovećivati sa Jovanovićima koji se javljaju u tefteru čibuka za 1822. godinu).

Lukovići (4 k, Aranđelovdan) su došli iz Ravne Gore posle 1881. godine. Drugi, opet, svedoče da su iz Vape kod Sjenice stigla braća Milenko, Vidoje i Glišo, ali ranije – posle sredine XIX veka. Prezime im je izvedeno iz imena pretka Luke. Ima ih i u Čačku (3 k).

Boškovići (7 k, Nikoljdan) su iz predela Mojkovac – Bijelo Polje doseljeni oko 1850. godine. Izgleda da su stigli na baštinu nekog svog pretka – pošto se ovo prezime javlja i u tevteru čibuka iz 1822. godine. Prezimenom čuvaju uspomenu na pretka Boška, o kome ništa ne znaju. Posle drugog svetskog rata obrazovali su četiri domaćinstva u Čačku i dva u Beogradu.

Avramovići (4 k, Stevanjdan): Svetolik je iz susednih Brezovica došao 1910. godine. Prezime im je obrazovano od imena nekog pretka Avrama. Po dva njihova domaćinstva postoje i u Beogradu i Čačku, a po jedno u Samailama, Goričanima, Mršincima i Brezovicama (povratak u selo predaka).

Marinkovići (3 k, Lučindan): Tanasije došao posle 1890. godine iz Gornjeg Dubca (Dragačevo). Prezimenom čuvaju uspomenu na nekog pretka Marinka. Posle drugog svetskog rata obrazovali su tri domaćinstva u Čačku, a jedno u Mrčajevcima.

Ćendići (2 k, Mratindan) su useljenici iz obližnjih Guberevaca (Dragačevo). Stigli su pred prvi svetski rat. Nije jasno poreklo ovog prezimena. Ranije su se neki odselili u Donji Dubac (Dragačevo), a posle drugog svetskog rata obrazovali su sedam domaćinstava u Atenici kod Čačka.

Plazinići (3 k, Nikoljdan) su posle 1850. godine prešli iz Guberevaca (Dragačevo). Prezime im je obrazovano od reči laz, oplazina. Posle drugog svetskog rata tri njihova domaćinstva formirana su u Žaočanima, a jedno u Čačku, Atenici i Kačulicama.

Tutunovići (1 k, Aranđelovdan): Vlajko iz Rajca privenčao se posle prvog svetskog rata u Miloševića. Potajno su prodavali tutun (duvan) pre dolaska u ovaj deo Srbije, pa im je od te reči ostalo prezime. Posle drugog svetskog rata jedno njihovo domaćinstvo obrazovano je u Atenici kod Čačka.

Radosavčevići (1 k, Lučindan): Milutin se iz Goračića (Dragačevo) prizetio posle prvog svetskog rata u Pejoviće. Prezime ovog roda izvedeno je iz imena nekog pretka.

Kovačevići (1 k, Vasiljevdan): iz Viče se Petronije 1926. godine doselio u kuću Sretena Boškovića. Prezimenom ovaj dragačevski rod čuva uspomenu na nekog pretka koji je bio majstor kovač. Jedno njihovo domaćinstvo obrazovano je, pre desetak godina, i u Čačku.

Grujovići (4 k, Vavedenje) su takođe iz Viče (Dragačevo) došli posle prvog svetskog rata. Tako oni tvrde, mada dokumenta svedoče da ih je u Premeći bilo i 1863. godine. Verovatno je, dakle, da su se u dva mahala selili. Prezime im je obrazovano od imena nekog pretka Gruja. Ima ih odseljenih i u Atenici i Čačak.

Ljubisavljevići (1 k, Nikoljdan) su početkom XX veka doseljeni iz Šaponja u Sandžaku. Prezimenom čuvaju uspomenu na pretka Ljubisava, a nadimak Šaponja na zavičaj, iz koga su došli. Šaponja, možda baš njihovih predaka, bilo je u Premeći i 1822. godine.

Todorovići (1 k, Nikoljdan): Dimitrije iz susednog Rajca došao na miraz u Pejoviće 1950. godine. Prezime im je izvedeno od imena nekog pretka. Međutim, valja znati da je ovih Todorovića bilo i znato ranije u Premeći: godine 1891. umro je u Slatini Radivoje Todorović, rodom iz Ponora (Studenica), a spomenik su mu podigli braća i majka iz Premeće.

Vukajlovići (1 k): Radovan je došao iz Guberevaca (Dragačevo) 1963. godine. Prezime ovog roda čuva uspomenu na pretka Vukajla.

Štavljani (1 k, Nikoljdan): Vladan je iz Kačulica došao 1961. godine na imanje svoje tetke Rajke Ječmenice. Daljim poreklom su iz Štavlja kod Sjenice, na šta upućuje i njihovo prezime.

Stevanovići (3 k, Jovanjdan): Tiosav je prizećen u Čalukoviće pre oko 60 godina iz susedne Petnice. Prezime ovog roda upućuje na pretka Stevana. Posle drugog svetskog rata po jedno njihovo domaćinstvo osnovano je i u Beogradu i Petnici.

Obrenovići (1 k, Đurđic): šumar Dragi došao je 1967. godine iz Gokčanice kod Kraljeva. Prezimenom ovaj rod čuva uspomenu na nekog pretka.

Dokumenta iz XIX i XX veka pominju još neke rodove u Premeći, kojih više ovde nema. Nije jasno da li su promenili prezime, izumrli ili odseljeni. Odseljavanja su iz ovog sela oduvek bila burna. Karakterističan je u tom pogledu primer porodice Milovana Čalukovića. Ovaj Milovan imao je, naime, dvanaestoro dece i sva su napustila posle drugog svetskog rata rodno selo. Godine 1822. uneti su u tevter čibučki i ovi rodovi: Trćani, Čorlo, Spasojevići, Trifunovići, Mijailovići, Ilići, Milojevići, Đinovići, Jankovići i Dostanići. Godine 1863. popisani su, pored ostalih: Mitrovići, Samardžići, Lovići, Čolovići, Dostanići, Isailovići, Pavićevići, Sredojevići i Vučićevići. Matice kažu da je 1881. godine u Kačulicama umro Milovan Samardžić (22), rođen u Premeći. Nešto kasnije, ovde su živeli i Vratonjići, doseljeni iz Lise kod Ivanjice. Pominje se i Marinovići, kojih više nema.

IZVOR: Istraživanje Radovana M. Marinkovića objavljeno u zborniku radova Narodnog muzeja u Čačku, XIX, Čačak 1990, str. 168-172.