Порекло презимена, село Премећа (Чачак)

16. август 2013.

коментара: 9

Порекло становништва села Премећа, град Чачак. Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку.

На северним падинима планине Јелице простире се село Премећа. Северно од њега је Рајац, источно Слатина, Качулице и Жаочани, југозападно Петница и Брезовице, а западно – драгачевска села Губеревци и Горачићи.

Легенда каже да село носи овакво име због тога што је, бацајући га са Рајачког виса или Биљега, преко њега камен „преметао“ Краљевић Марко. Иначе, већина топонима у Премећи упућује на људе: Бошковића, Шибањско и Мутаовића брдо, Пејовића и Шундерића потес, Ћоровача, Росина коса. Није јасно порекло топонима Торлак, а Глогово брдо добило је име по дрвету Глог. Црквина је на потесу Збеглице (где се српско становништво склањало пред налетима Турака), на левој страни реке Премећуше. Ту се, до 1814. године, налазила црква брвнара, коју су Турци запалили у време Хаџи-Проданове буне. Црква је славила први дан св. Тројица (који је и сеоска обетина). За цркву су мештани до 1826. године користили једну пећину, на чијим се стенама и данас уочавају уклесани крстови.

Први помен Премеће је из турског дефтера датираног са 1528. годином: село је имало седам домова и 21 табију, а примићур је био Милош, син Радича (њему је припадала и Липница). Године 1540. у Премећи је пописано седам домова, са два неожењена мушакарца, која су поседовала седам баштина. Мештани су плаћали 1.631 акчу феудалних дажбина. Године 1572. село је имало девет домова и три неожењена одрасла мушкарца, а плаћало је спахији 1.700 акчи дажбина.

После другог српског устанка насеље је припадало трнавском срезу. Године 1820/1. имало је 20 домова, 25 ожењених и 75 арачких глава, а 1821/2 – 27 домова, 33 пореске и 84 арачке главе. Први формирању општина, Премећа и суседни Рајац сачињавали су сеоску премећку општину. Касније је село припадало, разним административним подела, под надлежност више сеоских општина. Данас је у саставу општине Чачак.

Село је 1971. године имало 138 домова са 547 житеља, а деценију касније касније 472 становника.

Становиштво Премеће у целини је досељеничко.

Мандићи (8 к, Ђурђевдан) су под крај XVIII века добегли из Црне Горе преко Санџака. Потомци кажу да је дошао Милисав Мандић са породицом. Род су им Мандићи у Виљуши (Чачак). Презиме им је изведено из женског имена Манда. Доста су се селили – после другог светског рата и у Чачак, Београд, Зрењанин и Нови Сад.

Јечменице (5 к, Никољдан) су под крај XVIII века дошли из Потарја. Вероватно су сејали јечам, па им је из занимања образовано презиме. После другог светског рата формирали су по једно домаћинство у оближњим Мршинцима и у Чачку.

Милошевићи (15 к, Никољдан) и Бранковићи (5 к, Никољдан) један су род. Досељени су из Шаренграда, али не знају где се то насеље налази. Стигла су, под крај XVIII века, два брата у ово село: Милош и Бранко, од чијих су им имена образована презимена. Међусобно не склапају бракове. После другог светског рата доста су се селили. Милошевића има у Чачку (4 к), Београду (2 к), Краљеву (1 к) и суседним Качулицама (1 к), а Бранковића у Атеници код Чачка (2 к), Чачку (1 к) и Бањи Ковиљачи (1 к).

Пејовићи (15 к, Лучиндан) су Никшићи. Стигли су у Премећу крајем XVIII века. Презиме им је изведено из имена неког претка Пеја. После 1945. године образовали су по два домаћинства у суседним Горичанима, Краљеву и Чачку, по три у Зрењанину и суседној Слатини, а једно у Самаилама (Краљево).

Чалуковићи (6 к, Никољдан) су давни дошљаци из правца Санџака. У Премећи су се затекли пред први српски устанак. Није јасно порекло њиховог презимена. После 1950. године у Чачку и у суседној Петници формирали су по два домаћинства, а по једно у Мршинцима, Горичанима, Заблаћу и Енглеској.

Мутаовићи (4 к, Никољдан) су досељени пред први српски устанак из Бистрице бихорске. Род су им Мутаповићи у Прислоници (Чачак). Пошто су се бавили мутавџијским занатом, добили су карактеристично презиме. У Титовом Ужицу и Чачку постоје два њихова домаћинства, а по једно у суседним Жаочанима и у Приштину.

Лекићи (4 к, Никољдан) су стигли у Премећу из правца Санџака највероватније 1809. године. Презиме им је изведено из имена неког претка Леке. После 1950. године озбразовали су по два домаћинства у Краљеву и у Француској.

Гавриловићи (3 к, Никољдан) су стигли „од Колашина“ 1809. године. Од имена неког претка Гаврила формирано им је презиме. Два њихова домаћинства постоје од после 1950. године, у Атеници, а по једно у Чачку и Заблаћу.

Вулишићи (2 к, Мратиндан) су давни досељеници, незнано откуда. Њихово презиме упућује на некаквог претка Вулишу. По једно њихово домаћинство постоји и у Чачку, Виљуши (Чачак) и Горачићима (Драгачево) а у Атеници код Чачка – три.

Пузићи (5 к, Ђурђиц) су досељени почетком XIX века из Котраже (Драгачево). Неко од њихових предака био је призећен (припуз), па је његовим потомцима наденуто презиме Пуза – Пузић. После другог светског рата неки су се настанили и у Чачку (2 к), Слатини (1 к) и Жаочанима (1 к).

Бешевићи (4 к, Аранђеловдан) су стигли у Премећу око 1840. године из Црњева у Санџаку. По пореклу, род су им Бешевићи у драгачевским селима Губеревцима и Вича, па отуда и веровање да су прешлаци из Драгачева. Није јасно порекло овог презимена. Има их одсељених у Зрењанин (3 к), Нови Сад (1 к), Загреб (1 к) и суседне Жаочане (1 к).

Шундерићи (16 к, Никољдан) су, по речима Војислава Шундерића пресељеници из драгачевске Рогаче од око 1845. године. Није јасно порекло овог презимена. После другог светског рата образовали су по једно домаћинство у Чачку, Краљеву и чачанским селима Слатина, Горичани и Атеница.

Јовановићи (3 к, Јовањдан) су средином XIX века стигли однекуд из моравичког краја (Ивањица). Презименом чувају успомену на неког претка Јована. (Њих не треба поистовећивати са Јовановићима који се јављају у тефтеру чибука за 1822. годину).

Луковићи (4 к, Аранђеловдан) су дошли из Равне Горе после 1881. године. Други, опет, сведоче да су из Вапе код Сјенице стигла браћа Миленко, Видоје и Глишо, али раније – после средине XIX века. Презиме им је изведено из имена претка Луке. Има их и у Чачку (3 к).

Бошковићи (7 к, Никољдан) су из предела Мојковац – Бијело Поље досељени око 1850. године. Изгледа да су стигли на баштину неког свог претка – пошто се ово презиме јавља и у тевтеру чибука из 1822. године. Презименом чувају успомену на претка Бошка, о коме ништа не знају. После другог светског рата образовали су четири домаћинства у Чачку и два у Београду.

Аврамовићи (4 к, Стевањдан): Светолик је из суседних Брезовица дошао 1910. године. Презиме им је образовано од имена неког претка Аврама. По два њихова домаћинства постоје и у Београду и Чачку, а по једно у Самаилама, Горичанима, Мршинцима и Брезовицама (повратак у село предака).

Маринковићи (3 к, Лучиндан): Танасије дошао после 1890. године из Горњег Дубца (Драгачево). Презименом чувају успомену на неког претка Маринка. После другог светског рата образовали су три домаћинства у Чачку, а једно у Мрчајевцима.

Ћендићи (2 к, Мратиндан) су усељеници из оближњих Губереваца (Драгачево). Стигли су пред први светски рат. Није јасно порекло овог презимена. Раније су се неки одселили у Доњи Дубац (Драгачево), а после другог светског рата образовали су седам домаћинстава у Атеници код Чачка.

Плазинићи (3 к, Никољдан) су после 1850. године прешли из Губереваца (Драгачево). Презиме им је образовано од речи лаз, оплазина. После другог светског рата три њихова домаћинства формирана су у Жаочанима, а једно у Чачку, Атеници и Качулицама.

Тутуновићи (1 к, Аранђеловдан): Влајко из Рајца привенчао се после првог светског рата у Милошевића. Потајно су продавали тутун (дуван) пре доласка у овај део Србије, па им је од те речи остало презиме. После другог светског рата једно њихово домаћинство образовано је у Атеници код Чачка.

Радосавчевићи (1 к, Лучиндан): Милутин се из Горачића (Драгачево) призетио после првог светског рата у Пејовиће. Презиме овог рода изведено је из имена неког претка.

Ковачевићи (1 к, Васиљевдан): из Виче се Петроније 1926. године доселио у кућу Сретена Бошковића. Презименом овај драгачевски род чува успомену на неког претка који је био мајстор ковач. Једно њихово домаћинство образовано је, пре десетак година, и у Чачку.

Грујовићи (4 к, Ваведење) су такође из Виче (Драгачево) дошли после првог светског рата. Тако они тврде, мада документа сведоче да их је у Премећи било и 1863. године. Вероватно је, дакле, да су се у два махала селили. Презиме им је образовано од имена неког претка Груја. Има их одсељених и у Атеници и Чачак.

Љубисављевићи (1 к, Никољдан) су почетком XX века досељени из Шапоња у Санџаку. Презименом чувају успомену на претка Љубисава, а надимак Шапоња на завичај, из кога су дошли. Шапоња, можда баш њихових предака, било је у Премећи и 1822. године.

Тодоровићи (1 к, Никољдан): Димитрије из суседног Рајца дошао на мираз у Пејовиће 1950. године. Презиме им је изведено од имена неког претка. Међутим, ваља знати да је ових Тодоровића било и знато раније у Премећи: године 1891. умро је у Слатини Радивоје Тодоровић, родом из Понора (Студеница), а споменик су му подигли браћа и мајка из Премеће.

Вукајловићи (1 к): Радован је дошао из Губереваца (Драгачево) 1963. године. Презиме овог рода чува успомену на претка Вукајла.

Штављани (1 к, Никољдан): Владан је из Качулица дошао 1961. године на имање своје тетке Рајке Јечменице. Даљим пореклом су из Штавља код Сјенице, на шта упућује и њихово презиме.

Стевановићи (3 к, Јовањдан): Тиосав је призећен у Чалуковиће пре око 60 година из суседне Петнице. Презиме овог рода упућује на претка Стевана. После другог светског рата по једно њихово домаћинство основано је и у Београду и Петници.

Обреновићи (1 к, Ђурђиц): шумар Драги дошао је 1967. године из Гокчанице код Краљева. Презименом овај род чува успомену на неког претка.

Документа из XIX и XX века помињу још неке родове у Премећи, којих више овде нема. Није јасно да ли су променили презиме, изумрли или одсељени. Одсељавања су из овог села одувек била бурна. Карактеристичан је у том погледу пример породице Милована Чалуковића. Овај Милован имао је, наиме, дванаесторо деце и сва су напустила после другог светског рата родно село. Године 1822. унети су у тевтер чибучки и ови родови: Трћани, Чорло, Спасојевићи, Трифуновићи, Мијаиловићи, Илићи, Милојевићи, Ђиновићи, Јанковићи и Достанићи. Године 1863. пописани су, поред осталих: Митровићи, Самарџићи, Ловићи, Чоловићи, Достанићи, Исаиловићи, Павићевићи, Средојевићи и Вучићевићи. Матице кажу да је 1881. године у Качулицама умро Милован Самарџић (22), рођен у Премећи. Нешто касније, овде су живели и Вратоњићи, досељени из Лисе код Ивањице. Помиње се и Мариновићи, којих више нема.

ИЗВОР: Истраживање Радована М. Маринковића објављено у зборнику радова Народног музеја у Чачку, XIX, Чачак 1990, стр. 168-172.

Коментари (9)

Одговорите

9 коментара

  1. svetlana saponjic

    Ninoslav Kuzmanović – nigde nisu navedene slave koje slave pojedine porodice. Konkretno, zanimaju me Gavrilovići iz Premeče, i Ječmenice. U delu “Pljevaljski kraj” piše da su u selo Male Krće kod Pljevalja, Jećmenice došle iz oblasti Vraneš, između Pljevalja i Biljelog Polja, slava je Sv. Nikola.

    Ali, mene prvenstveno zanima, koja je slava Gavrilovića iz Premeće, ako može da mi odgovori Ninoslav Kuzmanović.

    Hvala puno, pozdrav Svetlana

    • Кузмановић

      Поштована Светлана,
      Овај текст је објављен 1983. у Чачанском гласу, тако да је донекле разумљиво што нема помена крсних слава. Радован М. Маринковић је у Зборнику Народног музеја у Чачку објавио више радова о пореклу становништва чачанског краја, између осталог и Премеће, тако да ћу вам проверити тај податак.

      Срдачан поздрав,
      Н. Кузмановић

  2. svetlana saponjic

    Ninoslave, hvala puno na brzom odgovoru. Nisu se tada smele pominjati slave. Ako ima tih radova Radovana Marinkovića na netu, potraziću i ja.

    Pozdrav, Svetlana

  3. Saponjic Goran

    Veliki pozdrav za sve Saponjice,posebno Saponjice iz Nove Varosi.Molio bih pisite za portal poreklo,pisite odakle ste iz kog sela poticete i sve sto znate o nasem prezimenu.Nadam se da se javite Saponjici i drugi novovarosani,pisite sta znate i sta zelite da saznate o POREKLU svoje familije.Ako neko iz Nove Varosi zna nesto vise o Saponjicima molim nek napise na POREKLO

  4. Goran Saponjic

    Za prezime Gavrilovic nadimak grkovac.Da li mi neko moze reci da li su nekad ziveli u selu korita na limu bjelo polje,slave sv stefana.Da li se negde pominju da su stanovali u polimlju gavrilovici iz trebinja stevanjstaci.Molim ako neko moze da mi kaze za gavrilovice od trebinja ali sa slavom sv stefan dali se pominju negde u polimlju.Pozdrav POREKLO.

  5. Miladin Plazinic

    Moja majka potice od Gavrilovica iz Premece.Slave Arandjelovdan, ali to je slava Lukovica jer je majcin deda dosao na miraz.A Gavrilovici slave Nikoljdan.

  6. Поштовани земљаци и пријатељи, драги моји премећанци. Тек јуче сам се први пут срео са овим текстом, случајно ми је послао неко из Шундерића.
    Мене је увек занимало наше порекло и чуо сам неколико верзија нашег досељења у Премећу. Чини ми се да ово није баш студиозно обрађивано, барем што се тиче Милошевића, јер не видим да се њихово породично предање учитава као могући допринос бољем показивању ових тврдњи и сведочанства. Једино кредибилно сведочанство о досељеницима у Премећу су јежевичке књиге крштених, венчаних и умрлих, јер је црква у Јежевици била парохија која је духовно-јурисдикцијски покривала и Премећу. Свакако је та 1983 г. идеолошки „избегавала“ Будимира Милошевића једног од обдаренијих и писменијих људи у селу, који се некако својом посебном животном причом и начином живота из хобија бавио сеоском демографијом. Он је био изузетно интелигентан човек да је чак служио у краљевој Гарди у Београду. Живео је просто, помало сурово али имао је велике таленте чак и визије. То је свим премећанцима и данас познато. Он се толико присно бавио овим стварима да је чак сваком у селу био „кум“ за надимке. Надимке је давао „са поруком“, дакле никако из неке лоше намере. Ја сам као дете а касније и младић од њега чуо да су Милошевићи дошли негде са подручја границе Херцеговине и Црне Горе, и тако сам остао убеђен све док јуче нисам добио ФБ поруку са овим линком на овај сајт. Како сам са својих 15 г, отишао „у свет“ остао је мој брат Илија Милошевић и са чича Будом је провео много времена све до његове смрти. Знам да је инсистирао да са њим разговара о нашим породичним прецима. Последњи пут, дакле пре две године, када сам био у Србији сећам се да смо о овој тематици доста разговарали.

  7. Jelena Ćaldović

    Da tačno je Šunderici su sa Zlatibora