Порекло презимена, село Придворица (Смедеревска Паланка)

15. август 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Придворица, општина Смедеревска Паланка. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Село лежи на левој обали Јасенице, на тераси висине око 115 м., којом води друм Наталинци — Паланка.

Служе се махом водом са ђермова. Има свега два извора: Ерски Бунар (у Ерском Крају) и Шатроња (западно од села на месту Шатроњи, где су сеоска имања). Овим последњим се служе кад су на раду у пољу. У долини Калуђерице је Видова Вода где болесници који пате од очију долазе о Видовдану и умивају се.

Зиратно земљиште је на местима: Шатроњи, Крушику, Дрењаку, Лугу, Сибовачи; ливаде су у Риту, у јасеничком Лугу; виногради су на Рибнику. Шуме нема, има мало приватних забрана.

Придворица је друмско насеље збијеног типа, ушорено поред друма за Паланку. Од друма се одваја више споредних сеоских путева дуж којих су такође сеоске куће. Дели се на два краја: Горњи (Ерски) Крај и Доњи (Бугарски) Крај. Трла су у Сибовачи и Дрењаку. Има их девет.

 

Порекло породица и старине.

Доњи Крај је старији и ту се населило девет кућа од којих су данас ове породице:

Стошићи (Стојановићи) 11 к. Слава св. Јован. Доселио се деда Стоша из Тешице (моравски, крушевачки). Станују у Доњем Крају.

Дамњановићи 4 к. Слава: св. Јован. Са Стошом дошао и његов брат од стрица Дамњан из истог места. Станују у Горњем Крају.

Илићи (Миловановићи, Милосављевићи) — старо презиме Бучуковићи —12 к. Слава: св. Ђорђе. Доселио се деда Илија од Лесковца. У Вучаку (смедеревски) имају фамилију (Јовановићи). Куће Илића су у Доњем Крају.

Ристићи 7 к. Слава: св. Никола. Доселио се деда Живко са Косова (село Гуштерица). Затекао готово пусто ово место. За време пропасти 1813. г. одселио се у Глибовац па се доцније вратио. Ристићи станују у Доњем Крају.

Перићи 8 к. Слава: св. Никола. Доселио се деда Петар од Лесковца. Станују у Доњем Крају.

Стевановићи (Младеновићи) 9 к. Слава: св. Никола. Доселио се отац чича Глише, старца од 75- г., од Лесковца. Побио Турке и због тога побегао. Станују у Доњем Крају.

Цветковићи 12 к. Слава: св. Алимпије. Њихов деда дошао од Пирота. Дуго служио код Турака у Глибовцу, па доцније дошао и заузео овде имање.

Доцније су се доселили:

Радошевићи 8 к. Слава: св. Јован. Доселио се деда човеку од 52 г. из Пријана (засеок Брезовца). У Пријанима имају фамилију (Недељковићи). Овде „заватили“ мало земље, нешто купили. Куће су им у Горњем Крају.

Станковићи 3 к. Слава: св. Никола. Доселио се деда старцу од 60 г. од Сјенице. Најпре се задржао у Горњој Шаторњи, отуда дошао овде.

Нешићи (Ђелашевићи) 20 к. Слава: св. Аранђел. Доселили се из Пријана (засеок Брезовца) од Продановића. Станују у Горњем Крају.

Марковићи (Ђекићи, Вукашиновићи) 6 к. Слава: св. Аранђел. Карађорђе их „сагнао од Сјенице“ (село Дубница) где им је попалио куће. Населили су се прво у Пријане, затим неки пређу у Г. Трешњевицу (Пријанчевићи). Кад су чули до има доста земље у Јасеници спусте се и овде настане. Чича Никодију (95 г.) било је 4 године кад су се овде населили. Станују у Горњем Крају.

Миловановићи (Вучићевићи) 5 к. Слава: св. Аранђел. Дошли из Пријана у исто време кад и Марковићи. Станују у Горњем Крају.

Миловановићи (,,Гоге“) 6 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се деда од Битоља. Зову их и Стругарчевићи, јер су им стари били стругари. Куће су им у Доњем Крају.

Павловићи (Милојевићи) 6 к. Слава: св. Никола. Њихов деда Павле доведен као „мештесин“ из Милошевца (смедеревски). Станују у Доњем Крају.

Ћирићи 4 к. Слава: св. Никола. Пре 70 г. дошли из Загорице. Станују у Доњем Крају.

Ћирићи 3 к. Слава: св. Никола; из Горње Шаторње; станују у Горњем Крају.

Ћирићи 4 к. Слава: св. Василије. Доселили се из Заграђе (качерски) од Савковића-Јочовића, који су стара породица у Заграђи.

Танасковићи 6 к. Слава: св. Ђорђе. Старином су из села Дубнице (Пештер) одакле кренула браћа; један се задржао у Чачку (Кујунџићи) а остали се настане у Јарменовцу (качерски). У Јарменовцу им се није „допало” и како су чули да у Јасеници има више и боље земље, доселе се у Придворицу. Од старине су им кумови Матићи — Матејићи у Војковцима (качерски). Станују у Горњем Крају.

Милићевићи (старо презиме Томовићи) 2 к. Слава: св. Никола. Доселио се њихов дед из Планинице (Колашин) у Мајдан (таковски, руднички). Доцније се преселе овде. У Мајдану имају фамилију (Мимовићи). Деда им био мајстор и градио брусове. Куће су им у Горњем Крају.

Аранђеловићи 4 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселио се деда од Власотинаца. Зову их „Бугарима.”

Стевановићи 3 к. Слава: св. Аранђел. Доселили се из Пријана.

Славковић 1 к. Слава: св. Аранђел. Дошао као баштован етре 40 г. из Радоњице (лесковачки, врањски).

Стојановићи (Стојиљковићи) 2 к. Фамилија са Славковићима.

Илићи (Босућани) 7 к. Слава: св. Пантелија. Дошли из Босуте (качерски)од Андрића, који су старином из Херцеговине.

Илићи 3 к. Слава: св. Никола. У фамилију Босућана доведен деда Јеврем из Марковца (лепенички). Узео њихово презиме, а задржао своју славу.

Радојичићи 4 к. Слава: св. Никола. Доселила се три брата из Овсишта пре 80 г. У Овсишту су им фамилија Марковићи.

Стојановићи 10 к. Слава: св. Никола. Доселили се из Јарменовца (качерски) а старином су од Сјенице. Куће су им у Горњем Крају.

Петковић 1 к. Слава: св. Аранђел. Доселио се из Радоњице (лесковачки, врањски).

Јовановић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао као мајстор колар од Пирота.

Танасковић 1 к. Слава: св. Аранђел. Дошао из Корићана (гружански).

Илићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Цигани из Азање.

Недељковићи 4 к. Слава: св. Јован. Из Ливадица (моравски) населили се у Глибовац, одакле дођу пре 60 г. овде на ујчевину.

Филиповић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао из Горње Власе (нишки, топлички) најпре у Крњево па овде.

Вуковић 1 к. Дошао жени у кућу из Водица.

Стојић 1 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселио се пре 15 г. из Азање.

 

Село има једно гробље.

По предању, овде је негде, на месту Јабучару, код Стошића кућа, била црква Придворица, по којој је и село добило име. У Средњем Веку овде је било и насеље Некудим. У почетку XIX века Придворица се помиње под именом Шатроња.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (1)

Leave a Reply to Stojanovic

Један коментар

  1. Stojanovic

    Kao što napisah na drugoj temi PRIDVORICE a ne Pridvorica.