Порекло презимена, село Мраморац (Смедеревска Паланка)

14. август 2013.

коментара: 4

Порекло становништва села Мраморац, општина Смедеревска Паланка. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића „Јасеница“ од 1920. до 1922. године.

 

Топографске прилике.

Мраморац се налази на плећатој коси која почиње Црвенцем, Ранићским Брдом (у атару села Трнаве) па се преко Покозице и Сепачког Брда овде наставља Обешењаком и Крстатим Пољем, и чини развође између Јасенице и Раче, притоке Лепенице. Сеоске куће су на нижим деловима Обешењака и Крстатог Поља. У долини Јасенице, која се овде рачва у два рукавца, налазе се школа, општинска судница, механа, парни млин и две воденице.

У селу се махом употребљава вода са ђермова; а има и извора.

Најбоља имања су у долини Јасенице, нарочито на месту Вировићу. Између Јасенице и њеног рукавца Витосаве, на месту „Ерско“, најбоље су ливаде.

Шуме је било много више, али се пре 30—40 г. она нагло почела сећи за грађу и за кување пекмеза. Приватних забрана има растурених по селу, а највише букове шуме на Буковцу. Виногради су на Самарићу, Крстатом Пољу и Обешењаку.

Село је разбијеног типа, шумадијске врсте. Подељено је на три краја: Драгонешки (Горњи) Крај, Средина Села и Доњи Крај.

 

Порекло породица.

Раније је село било у Селишту, у долини Јасенице, где она прима Драгонешки Поток. Сада је ту само једна кућа. Како су им имања била лалеко, а нарочито трла, која су била под Самарићем, то су се почели пресељавати и тако заузели данашње крајеве.

Данас су у селу ове фамилије:

Кузмићи (Јоцковићи, Пајковићи) 25 к. Слава: св. Климентије. Њихови прадедови дошли много пре Устанка из села Вране (Црна Гора). Задржали се и неко време остали у селу Мачетову (призренски), одакле дошли у Шумадију. По њиховом причању, у исто време и из истих крајева су дошли: Маринковићи у Церовац, Старчевићи у Церовац, па у Башин, Гитарићи у Саранове, одакле прешли у Селевац и Добраву (смедеревски).

Михајловићи 4 к. Слава: св. Аранђел. Стара породица; мисле да су са Косова.

Вујичићи 4 к. Слава: св. Никола. Стара породица, досељена са Косова.

Нешићи 9 к. Слава: св. Ђорђе. Стара фамилија, досељена од „Новог Пазара Сјенице“.

Јовановићи 5 к. Слава: св. Стеван. Стара породица досељена са Косова.

Симићи 5 к. Слава: св. Никола. Стара породица, десељена са Косова.

Милојковићи 7 к. Слава: св. Јован. Досељени 1809. г. из Дебелице (заглавски-тимочки).

Ђорђевићи 4 к. Слава: св. Никола. Хајдук Вељко их из Ошљана (заглавски, тимочки) „претерао” у Шумадију.

Симићи (Пешићи) 7 к. Слава: св. Никола. Доселили се 1809. г. из Дебелице.

Ивковићи (Марковићи, Милетићи, Илићи) 11 к. Слава: св. Јован. Старо им презиме Сјенићи. Досељени од Сјенице (в. Ивановиће у Башину).

Васићи 4. к. Слава: св. Јован. Дошли 1809. г. од Тимока.

Михаиловићи 4 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселили се 1809. г. из Дебелице. Прво били у Пружатовцу, па доцније дошли овде.

Ђорђевићи 5 к. Слава св. Аранђел. Досељени 1809. г. из Кривог Вира.

Тошићи 5 к. Слава: св. Никола. Досељени 1809. г. из Ошљана.

Јовичићи (Милошевићи, Дамњановићи, Огњановићи) 22 к. Слава: св. Ђурђиц. Досељени 1809. г. из Радичевца (заглавски, тимочки).

Стојановићи (Ђорићи) 6 к. Слава: св. Аранђел. Досељени из Кривог Вира кад и Ђорђевићи. Имају фамилију у Кривом Виру.

Гојковићи 9 к. Слава: св. Никола. Досељени из Ошљана.

Угриновићи 5 к. Слава: св. Никола. Род са Гојковићима.

Миловановић 1 к. Слава: св. Лука. Дошао пре 60 г. из Прилика (моравички, ужички).

Грујовићи (Станковићи) 4 к. Слава: св. Аранђел. Дошли пре 50 г. из Прилика.

Сретеновићи (Димитријевићи) 9 к. Спава: св. Никола. Око 1830. г. досељени из Маслошева (од Прокића).

Филиповићи 2 к. Слава: св. Илија. Пре 70 г. дошли из Селевца.

Лукић 1 к. Слава: св. Мрата. Дошао из Горњих Јарушица (лепенички) пре 40 г.

Живковић 1 к. Слава: св. Ваведење. Дошао пре 15 г. из Влашког Поља (космајски).

Дугић 1 к. Слава: св. Аранђел. Дошао пре 35 г. из Лукање Ђурђево — (лепенички).

Сибиновићи 6 к. Слава: св. Аранђел. Дошли из Прушатовца (космајски) где имају фамилију.

Миловановићи 2 к. Слава: св. Никола. Дошли пре 40 г. из Маслошева (од Ћатића).

Јовићи 2 к. Слава: св. Никола. За време владе кнеза Милоша дошли из Левча.

Јовановићи 4 к. Слава: св. Петка. Цигани.

 

Гробље је у средини села.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, „Јасеница“.  НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. JASMINA

    Srdacan pozdrav !.koliko vidim ovde nema familije MILANOVIC medju najbrojnijim u selu Mramorcu.

  2. Vladimir Petrović

    Pozdrav!. Molim Vas da ako možete, nadjete nešto više o Ognjanovićima iz Mramorca. To je moje staro prezime. U napred hvala!

  3. Kuzmići slave Svetog Klimenta, 8 .decembra,a ta slava se nikad nije slavila u Crnoj Gori,već na Pešteru i niskoj Šumadiji. Najviše ih slave u Selevcu koji su rod Kuzmićima i Gitarićima u Dobrom Dolu

  4. Sveti Kliment 8. decembar je slava Karađorđeva i svih onih koji potiču iz srpsko albanskog plemena Klimenti i koji su pre ili posle doseljavanja sa Peštara u Šumadiju primili pravoslavlje. Pročitaj istoriju I srpskog ustanka od Lazara Arsenijevića, Batalake koji pominje doslovno, citiram deo teksta ” za Karađordjevu plemensku slavu Svetog Klimenta”. Inače ,po istoričaru Andriji Luburiću,prijatelju Karađorđevića, karadjordjev deda se zvao Đin Maraš Klimenta ,nikakav Gurešić.