Нишлијски речник

12. август 2013.

коментара: 3

Речи и објашњења говора и дијалекта из Ниша и јужне Србије, аутора Велибора Михића Српског. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Нишлијски речник… за Срби… А, богами, и за странци. Срби да се опсете, а странци да ги научу!

 

А

Абер – глас, вест

акати се – млатити се, губити време

акнути – ударити (са’ ћу те акнем у ту главуџу)

алавужда, алавуждало – покварењак

алал (халал) – допуштен, законит начин

алев – црвене, пламене боје

амза – клипан, будала

андрак – ђаво

кој’ ти је андрак – који ти је ђаво

арч, арчити – трошак, трошити

асурка – рогозина, простирка од рогозине

ашик – љубавник

Б

багатела – јефтиноћа

бајагим – тобож

баксуз – несрећа; несрећан, злосрећан

банза, бандза – куче, скитница (бандзати – скитати)

барабар – једнако, упоредо, заједно (попио сам барабар с њега)

баталити – напустити, оставити

батаљен – покварен, оштећен

бљување – повраћање, обично после много „ракију“

берићет – плодност, обиље

бољка – болест

брго – брзо

бробињак (брабињак) – мрав

буљук – мноштво

буџак – угао, ћошак, кут

В

вајда – корист

вакела – строг укор

вересија – поверење да ће дуг бити враћен

ваздандан – цео дан, ваздан

видело – светло

Г

ги – их, њим (им, њима)

гим – им (њима)

голем нишан – испит, прстеновање, просидба

гоч – бубањ

гоџа – много

грбина – леђа

гројзе – грожђе

гу – њу, ју, је (њој, јој)

Д

дембелин – ленштина

дерт – жалост, бол

дибидуз – сасвим, потпуно

дилбер – љубавник, драган

дрангулије – ситнице, стварчице (најчешће крајње непотребне)

дреја, дрешка – одећа

дробен, дробан – ситан

дрт, дртав (одртавео) – матор (оматорео)

дувар – зид

Ђ

ђене-ђене – којекако, прилично

Е

ешек – магарац

Ж

жал – жалост, туга, јад

жељка – корњача

жмити (џмити) – гледати поспаних очију, чкиљити

З

зајац – зец

заобиколити – заобићи, поћи изокола

затре, затрт – изгуби, изгубљен

заушка – шамар (к’ ти ударим једну заушку)

заџакати – залармити, загаламити

зевзек – ништак, глупак, блебетало

зем – земља

зорт – невоља, тескоба, страх

И

ибрик – суд за воду, бокал

излегне – изађе

искати – тражити, желети

искубати – ишчупати

ич – нимало, ништа

Ј

јајце – јаје

јавашлук – спорост, тромост, бахатост

јутредан, јутре – сутрадан, сутра

К

кал – блато

кара-севдах – тежак, очајан љубавни занос

келеш – жутокљунац, незрео

кења – физички слаба особа, сероња

керефеке – измотавања

клисар, клисарин – црквењак

колај работа – лака посла (то је лако, без по муке)

кондрци, кондраци – аналне ваши, пундравци (врпољиш се к’о да имаш кондраци у дупе)

кочина – свињац, кокошињац

коџа – пуно, много

крошња – корпа

кубе – пећ

кудре, кутре – куче, штене

куј, куга, куме – ко, кога, коме

куп, на куп – скуп, скупа, заједно

курдељка, крудељка – окруњен клип кукуруза

курчити се – правити се важан

Л

лајно – измет, говно (код стоке)

лацкати – ласкати, удварати се

лези се – непристојно се смеје (немо’ се млого лезиш, ће изедеш један ћутек)

лепотија, лепотиња – лепота

лојзе – виноград

локмаш – изелица, лакомац, онај ко радо једе на туђ рачун

лошотија – рђав, ружан глас

М

мастика – врста јаког алкохолног пића, ракија

махала (ма’ла) – део града, вароши, села, заселак

мерак – наслада, уживање, жудња, чежња, жеља

мераклија – љубитељ, обожаватељ

мочка – мокраћа

муда – тестиси

мулећар – готован

мулећина – нешто што се бесплатно добије (обично кад се неко пришљамчи у кафану и ништа не плати)

мустаћи – бркови

муфталук (муфте) – што је бесплатно, што се не плаћа, бадава, џабе

муфтаџија – онај који хоће све бадава, ко живи на туђ рачун

Н

напудија (напујдија) – отерао, одагнао

нашеја – нашао

несам, неси, ни’е – нисам, ниси, није

ништак – пропалитет, нула од „човек“

ноћување – преноћиште

Њ

њојни – њени

њума – њу

О

обитник – становник

обор – двориште

оклапина – исто што и мулећина

окнути – довикнути, дозвати

онодити – радити оно што се у том тренутку не може рећи или што говорнику не пада на памет

ороспија – види под роспија

отоичке (оточ) – малопре, малочас

отоше – одоше, прођоше

оџак – димњак

П

паница – земљана чинија за јело

патлавези – опет тестиси, ал’ „малечки“

пеливан – комедијаш

пенџер – прозор

пишман, пишманити се – одустајање, кајање, предомишљати се

побрго – брже, побрже

помомак – бољи момак

порта – врата, вратнице, капија

потакав – мало бољи

пошеја – пошао

праји, што праји – ради, шта ради

прежмава, преџмава – жмирка, дрема, џмије

премењувати – преоблачити се

прерипити – прескочити

претребен – чист, очишћен (обично пасуљ, жито)

прилегати – приличити, пристајати

проминути – проћи

пцетиште – псето, псетиште, псина

Р

работа – рад

рипчики – рибице

роспија – жена лошег владања, пропалица

рове – гласно плаче

С

сад, с’г – сад

саири се – чуди се

сакати – хтети, тражити

сас – са, с

севдалук – љубавна чежња, страст

сефте, сефтелук – почетак, први пазар, први пут

сијас(в)ет – много, врло много

сирење – сир

скутати – сакрити (под скут)

слиза – силази

собувати се – изувати се

софра, совра – трпеза

спацирување (шпацирување, шпацир, шпацирунг) – шетња

срамување – стидљивост, стид

суртук – мангуп, клипан

стрвољ – много (набрао сам стрвољ гројзе)

Т

тамнина – тама

тагај (таг, т’г) – тад, тада

тарапана – гомила, метеж, гужва

теке – те

тепати – тући, бити

тефтер – свеска

топрв – истом, први пут, тек, сад (топрв сам се избудија – тек што, само што сам се пробудио)

туј – ту

тунгузија – недођија

туч – нешто веома тешко (тешко к’о туч)

Ћ

ћата – писар

ћутек, ћутеци – батина, ударац, штап

ћутук – пањ, клада; фиг. глупак

У

уален, уилан – размажен

уапити – ухватити, шчепати, ујести (уапало ме пцетиште – ујео ме пас)

убаво – лепо

убавиња – лепота

угурсузл’к – несрећа, зла коб, зла судбина

Ф

фајда (вајда) – корист, добит

овајдио се – окористио се

фатити – узети, ухватити

филџан – шољица за кафу

фукара – сиротиња

фушкија – коњски измет, балега

Х

харч (арч, арчити) – трошак, трошити

Ц

ценити се – погодити се

Ч

чадор – шатор

чаир – ливада, поље

чаршија – главна улица

чавуљити – ситничарити, закерати (много га бе чавуљиш)

черек – четврт

чивија – фиг. лукав, препреден човек

чифтати се, чивтати се – ритати се

чорбаџија – газда, богаташ

чуљ, чуљав – без уха; фиг. глув

чурити – пушити

чучук – мали, мален (Чучук Стана)

чурук – тежак човек, баксуз

Џ

џаба, џабе – јефтино, будзашто

џандрљив – готов на свађу

џавкати – тражити

џулулејка – замлата

џумбус – галама, вашар

Ш

шивети, шивета – кике, плетенице (шта си пустија тија шивети – шта си то’лко урас’о)

шише – боца

шишенце – мали суд за ракију

штур – бежање, бекство, у’ватио штуру

__________

Чуди ме да нема ни једне речи на слово Љ… Ја сам мало мозгао, али, нисам успео да се сетим! Можда превид састављача? (приметио В. Ананић)

 

 

 

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Историк

    Нишкият говор по същество е чист западнобългарски диалект! Цяла съвр. Южна Сърбия е окупирана от сърбите в 1878 г. Населението до тогава е било българско, след което чрез много насилие е било асимилирано и днес вече се смятате за сърби!

    • Коле

      Aјде, бре, Булгари више! Ако смо ваши, што нас класте, вешасте и палисте? А кој сте па ви? Поазијаћени Срби! Једини народ словенски који у раном средњем веку имађаше име на југу Јевропе беху Срби, а ви постасте Бугари када вас Азијати из Поволожја као савез српских племена (који због сталних зађевица није био кадар направити јединствену државу), покорише. Уместо српског имена ви примисте бугарско,али освајачима наш стари језик наметнусте. И тако постасте Срби азијатског имена које вас као проклетство прати кроз историју, наводећи вас, на братомржњу и братоубиство, уз помоћ Запада читав 20. век!

  2. Небојша Бабић

    Каква схизофренија: Срби су 1878. године окупирали Јужну Србију у којој су живели Бугари 🙂
    Па, ако су ту живели Бугари, што онда није била Западна Бугарска, него Јужна Србија!!!?