Порекло презимена, село Кукићи (Чачак) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Кукићи, град Чачак. Стање из 1989. Према одломцима из истраживања Радована М. Маринковића објављени у Чачанском гласу од 24. августа д Порекло становништва села Кукићи, град Чачак. Стање из 1989. Према одломцима из истраживања Радована М. Маринковића објављени у Чачанском гласу од 24. августа д Rating: 0
You Are Here: Home » Завичај - села и градови » Порекло презимена, село Кукићи (Чачак)

Порекло презимена, село Кукићи (Чачак)

Порекло становништва села Кукићи, град Чачак. Стање из 1989. Према одломцима из истраживања Радована М. Маринковића објављени у Чачанском гласу од 24. августа до 7. септембра 1989. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.

 

Северно од пута Чачак – Слатина – Краљево, према Западној Морави, простире се село Кукићи. Оно се са севера граничи реком Западном Моравом (на чијој су другој обали Мрчајевци), источно су Мршинци, јужно Слатина и Липница, а западно Заблаће.

Насеље је добило име по некаквом старом роду, за који се на зна када је овде живео. Кроз њега протичу Слатинска и Липничка река и поток Пуношевац. Поједини потеси добили су називе по људима и њиховим творевинама („Грчко гробље“, Миљковача и Војиновића брдо), по природним облицима (Ријечине) или биљкама (Ливадчине).

Неки локалитети („Грчко гробље“ код Шошића) сведоче трајање живота на простору данашњег села у далекој прошлости. Ипак у турским катастарским пописима из XV и XVI века Кукићи се не помињу, а неки истраживачи кажу да су они били заселак Слатине. Године 1820/21. село Кукићи у трнавском срезу имало је 13 домова, 17 неожењених одраслих мушкараца и 64 арачке главе. Већ 1821/22. године овде је пописано 29 кућа, 33 пореске и 64 арачке главе. Пописом обављеним 1971. евидентирано је у селу 639 житеља у 168 домаћинстава, а деценију касније – 674 становника у 179 домаћинстава.

Мртви се сахрањују у два сеоска гробља, али и на гробљима у Заблаћу и Мршинцима.

Сеоска слава је други дан Тројица.

Становништво Кукића је досељеничко, мада неколико најстаријих родова не зна одакле су, и када, досељени њихови преци. Усељавање у ово село и данас се наставља.

Милетићи (2 к, Ђурђевдан) су стари род који је у XIX веку пописиван у Слатини. Њихово презиме изведено је из имена неког претка Милете. После другог светског рата образовали су једно домаћинство у Чачку.

Миливојчевићи (4 к, Митровдан) су такође стари досељеници незнано откуда. Ово презиме образовано је од имена неког претка. У Чачку су после другог светског рата образовали једно домаћинство.

Новаковићи I (2 к, Ђурђевдан) су стари досељенички род, чије презиме упућује на неког претка Новака.

Ранковићи (3 к, Лучиндан) су давни досељеници од Никшића. Презиме им је образовано од имена неког претка Ранка. После другог светског рата настанили су се и у Чачку (1 к), односно Београду (2 к).

Танасијевићи (2 к, Ђурђевдан) су давни досељеници из Црне Горе – са краја XVIII века. Презиме њихово упућује на неког претка Танасија. Има их, од после другог светског рата, и у Краљеву (1 к).

Војиновићи (2 к, Митровдан) су стари досељеници из херцеговачко-црногорских брда. Презименом чувају успомену на неког претка Војина. После другог светског рата образовано је једно њихово домаћинство и у Банату.

Шошићи (2 к, Јовањдан – 20. јануар) су такође стари досељеници. Није јасно порекло њиховог презимена. После другог светског рата образовали су једно домаћинство у Чачку.

Вукадиновићи (1 к, Стевањдан) су стара досељеничка породица, али се не зна одакле. Презименом чувају успомену на претка Вукадина.

Мачковићи (2 к, Ђурђевдан) су стари досељенички род у селу, чије презиме упућује на некакав надимак. После другог светског рата образовали су једно домаћинство у Чачку.

Тутуновићи (5 к, Аранђеловдан) су почетком XIX века досељени из оближњег Рајца. Даљим пореклом су из околине Даниловграда у Црној Гори. Старо презиме им је Силистрић. Ново су добили због тога што су у Србију тајно уносили тутун (дуван). После 1965. године једно домаћинство ових Тутуновића постоји у Гучи (Драгачево).

Јаковљевићи (5 к, Никољдан) су досељени почетком XIX века однекуд из Драгачева. Старо презиме им је Марковић, ново су добили од имена неког претка Јакова. У Чачку је после 1955. године образовано једно њихово домаћинство.

Шићевићи (2 к, Ђурђевдан) су после другог српског устанка дошли из суседне Липнице. Није јасно порекло овог презимена.

Радојичићи (2 к, Митровдан) су досељени око 1830. године из Радаљева код Ивањице. Презименом чувају успомену на претка Радојицу.

Зековићи (2 к, Никољдан) су дошли око 1875. из Шавника (Црна Гора). Презиме им је вероватно родовско. У Чачку су, после 1950. године, образовали два домаћинства.

Спаловићи (2 к, Ђурђевдан) су после 1850. године стигли из Црне Горе. У Кукићима је 1860. године умро Милан, пореклом Црногорац.

Курћубићи (11 к, Аранђеловдан) су досељени око 1880. године из Брезове (моравички крај). Није јасно порекло њиховог презимена. После другог светског рата неки су се настанили у Чачку (2 к) и Краљеву (1 к).

Грујовићи (3 к, Лазарева субота) су дошли 1884. године из Црне Горе. Доселили су се Грујица и Милан Неборишевић пошто су убили некаквог Турчина. Потомци су Грујучини, од чијег им је имена образовано презиме. После другог светског рата образовали су два домаћинства у Чачку, а једно у Шведској.

Богдановићи (6 к, Мратиндан) су досељени из Брезове (моравички крај) под крај XIX века. Матице сведоче да је 1909. умро Велимир (39), а 1920. Новак (80), рођени у Брезови. Презименом чувају успомену на неког претка. У Београду су после другог светског рата образовали једно домаћинство.

Ћендићи (1 к, Мратиндан) су из суседне Липнице. Књиге умрлих кажу да је 1915. године умро Срећко, рођен у Липници. Није јасно порекло овог презимена. После 1950. образовали су једно домаћинство у Београду.

Петровићи I (1 к, Нова година) су се раније презивали Доловци. Матице кажу да је у Кукићима 1891. умро Драгутин, који је рођен 1860. године у Радовању. Презиме им је изведено од имена неког претка Петра Доловца. После 1960. године у једном домаћинству живе и у Чачку.

Бошковићи (1 к, Никољдан) су досељени из оближње Премеће. Ово потврђују подаци из матица умрлих, који кажу да је 1889. умро Радосав (29), рођен у Премећи. Презименом чувају успомену на неког претка Бошка.

Кићановићи (3 к, Аранђеловдан) су пореклом из Рајца. Матице умрлих сведоче да је овде 1860. године умро Илија, рођен у Рајцу. Није јасно порекло овог презимена. После другог светског рата, након 1960. године, образовали су по једно домаћинство у Новом Саду и у Западној Немачкој.

Маџаревићи (3 к, Петровдан) су прешли из Слатине средином XIX века. „Маџарско“ презиме можда говори о повратницима из Војводине, куда су се њихови преци селили у XVII, XVIII и почетком XIX века. После 1950. године образовали су по једно домаћинство у Чачку, Новој Горици, Краљеву и Нишу.

Павловићи I (1 к, Петковдан) су Роми, дошли однекуд под крај XIX века. Презиме им је изведено из имена претка Павла. После 1960. године образовали су једно домаћинство у Аустрији.

Чикиризи (1 к, Јовањдан) су Драгачевци. Матице умрлих сведоче да је 1888. умро Данило (18), а 1893. Јовић (61), рођени у Ртима. Није јасно порекло овог презимена. После 1955. образовали су два домаћинства у Чачку.

Симићевићи (1 к, Никољдан) су средином XIX века досељени из Трнаве (Чачак). Матице умрлих кажу да је у Кукићима умро 1862. Панто, рођен у Трнави. Старије презиме им је Станић. Није јасно порекло њиховог новог презимена.

Капларевићи (4 к, Никољдан) су из драгачевског села Милатовића. Матице умрлих сведоче да је 1885. овде умро Светислав (24), а 1889. Јеврем (25), рођени у Милатовићима. Презиме њихово упућује на војнички-старешински чин каплар. После 1960. образовали су по једно домаћинство у Чачку и Витковцу (Крагујевац).

Пантовићи (1 к, Јовањдан) су 1895. досељени у Рајац из Косовице (моравички крај), одакле су прешли у Кукиће. Матице умрлих кажу да је у Кукићима 1913. умро Димитрије, рођен 1892. у Косовици. Презименом чувају успомену на претка Панта.

Маричићи (1 к, Ђурђевдан) су досељени из Коморана 1870. године. Матице сведоче да је 1882. овде умро Гвозден, а четири године касније Проко, обојица рођени у Коморанима. Презиме им је образовано од женског имена Марица.

Скитње (6 к, Ђурђиц) су на Тутуновића земљу досељени 1860. из Бечња. Неки и касније. Матице умрлих сведоче да је 1915. овде умро Љубомир (45), рођен у Бечњу (Чачак). Њихово презиме изведено је из речи скитња; вероватно је оно најпре било њихов надимак. После 1950. неки су се настанили у Чачку и Београду (по једно домаћинство).

Марковићи I (1 к, Ђурђевдан) су из моравичког краја. Матице умрлих кажу да је у Кукићима 1930. године умро Марко (65), рођен у Опаљенику. Презиме им је изведено из имена неког претка Марка.

Лугићи (1 к, Никољдан) су такође из моравичког краја, матице умрлих сведоче да је у Кукићима умро 1840. године Рајко (45), рођен у Деретину. Садашњи Лугићи су истог рода, али су се касније доселили на баштину предака. Презиме им је изведено из речи луг (шума).

Ђокићи I (1 к, Петковдан) су досељени из Варварина пре првог светског рата. Презименом чувају успомену на неког претка Ђока.

Панићи (1 к, Мратиндан) су прешли 1900. године из Мршинаца. Презиме им је изведено из имена неког претка.

Дабовићи (1 к, Никољдан) су досељени почетком XX века из моравичког краја. Матице умрлих сведоче да је 1919. умро Миломир, рођен 1893. године у Пресеци. Није јасно порекло овог презимена.

Јевтовићи (3 к, Ђурђевдан) су пре првог светског рата досељени из оближње Јежевице. Матице кажу да је 1941. умро Радомир (61) рођен у Јежевици. Презименом чувају успомену на претка Јевта.

Милошевићи (1 к, Јовањдан – 20. јануар) су досељени из моравичког краја. Матичне књиге умрлих сведоче да је 1934. умро Милован (74), рођен у Опаљенику. Презиме им је изведено из имена неког претка Милоша. После 1960. образовали су једно домаћинство у Чачку.

Између два светска рата у Кукиће је досељено више родова, чија су презимена образована од имена предака, занимања или надимака:

Новаковићи II (1 к, Никољдан) су из околине Ивањице.

Мајсторовићи (1 к, Михољдан) су дошли 1925. из Брезовица. После 1960. настанили су се и у Чачку (2 к) и Словенији (1 к).

Гавриловићи (1 к, Никољдан) су после 1930. прешли из Липнице.

Јоцовићи (1 к, Ђурђиц) су у исто време дошли из Слатине.

Гостиљци (1 к, Аранђеловдан) су се из Липнице преизетили у Курћубиће. Матице умрлих кажу да је 1932. овде умро Радисав Гостиљац, рођен 1892. у Липници. Даљим пореклом су из златиборског села Гостиља, на што упућује и њихово презиме.

Радосављевићи (2 к, Никољдан) су 1930. прешли из Липнице. Једно домаћинство имају и у Западној Немачкој.

Луковићи (4 к, Ђурђевдан) су 1920. досељени из Рајца. После 1955. образовали су по једно домаћинство и у Чачку, Београду и Крагујевцу.

Петковићи – Суруџије (1 к, Никољдан): Радојица дошао 1929. из Горачића (Драгачево).

Петровићи II (3 к, Никољдан) су из Бјелуше (Ариље) најпре дошли у Жаочане, а одавде 1930. у Кукиће.

Интензивна досељавања настављена су после другог светског рата:

Нешовићи (1 к, Васиљевдан) су дошли 1946. из Виче (Драгачево).

Смоковићи (1 к) су стигли из Македоније.

Томовићи (1 к, Никољдан) су досељени из Јабланице на Златибору после 1955. По једно домаћинство имају у Чачку и Мршинцима.

Вујашевићи (1 к) су дошли из Брезове (Ивањица). По једно домаћинство имају у Слатини и Чачку.

Циврићи (1 к, Никољдан) су после 1955. дошли из моравичких Кушића. Једно домаћинство имају и у Краљеву.

Шундерићи (1 к, Никољдан) су прешлаци из Премеће.

Кастратовићи (1 к, Ћирило и Методије) су дошли из Рајца (Чачак). Једно домаћинство образовали су и у Чачку.

Ђоновићи (1 к, Никољдан) су после 1970. стигли из златиборске Јабланице.

Ловићи (1 к, Никољдан) су 1965. дошли из Лопижа (Сјеница).

Плазинићи (2 к, Никољдан) су 1955. стигли из драгачевских Губереваца.

Гавриловићи II (1 к, Ђурђевдан) су из Слатине призећени у Милетиће.

Калабићи (1 к, Јовањдан) су дошли из Мокре Горе. Имају и у Чачку једно домаћинство.

Вукајловићи (1 к, Ђурђевдан) су после 1960 досељени из драгачевских Губереваца. Једно домаћинство образовали су и у Липници.

Јевтовићи II (1 к, Врачеви) су прешлаци из Мршинаца.

Бисенићи (1 к, Пантелијевдан) су дошли из Рајца.

Живковићи (1 к) су 1975. досељени из златиборске Јабланице.

Никетићи (1 к, Никољдан) су дошли 1960. из Брезове (моравички крај).

Бабовићи (1 к, Јевстротијевдан) су прешли из Мршинаца.

Бранковићи (1 к, Никољдан) су дошли 1965. из Премеће, па су и у Чачку образовали два домаћинства.

Драгићевићи (1 к, Ђурђевдан) су 1960. прешли из Рајца.

Бошњаковићи (1 к, Никољдан) су 1970. стигли из моравичке Брезове. Два домаћинства образовали су и у Чачку.

Рајовићи (1 к, Никољдан) су 1970. дошли из златиборске Јабланице.

Савићи (1 к): Драган из моравичке Дубраве призетио се 1952. у Тутуновиће.

Спасојевићи (2 к) су дошли из Рајца.

Словићи (1 к) су из златиборске Јабланице. Два домаћинства имају и у Чачку.

Чукановићи (1 к, Никољдан) су после 1960. године дошли из Ступа (Сјеница). Једно домаћинство имају и у Београду.

Милетићи II (1 к, Аранђеловдан) су прешлаци из Петнице. Једно домаћинство образовали су и у Чачку.

Мартићи (2 к, Васиљевдан) су 1955. дошли из Рајца. Једно домаћинство образовали су и у Београду.

Милутиновићи (2 к, Мратиндан) су 1960. досељени из Дајића на Голији.

Куринчичи (1 к) су 1973. дошли из Кобарида (Словенија).

Рајковићи (1 к, Ђурђиц) су 1965. дошли из Дубраве (Ивањица).

Павловићи II (1 к): Станко из Кушића (моравички крај) досељен је 1975.

Главоњићи (1 к, Никољдан): Милисав и његов син Дамљан дошли су из драгачевских Горачића.

Ђокићи II (1 к, Стевањдан) су досељени 1965. из Заблаћа.

Поповићи (1 к, Петровдан) су дошли 1957. из Мрчајеваца у Маџаревиће.

Станићи (1 к, Никољдан) су нешто касније досељени из Црвене Горе (Рокци, Ивањица). У Чачку имају два домаћинства.

Рацићи (1 к, Никољдан) су стигли после 1955. из Деретина (моравички крај).

Прелићи (1 к, Никољдан) су 1955. призећени из Заблаћа у Јаковљевиће.

Марковићи II (2 к, Ђурђевдан) су стигли са Златибора.

Аврамовићи (1 к, Стевањдан) су 1980. прешли из Премеће.

Вучићевићи (1 к, Аранђеловдан) су дошли из Јежевице.

Јаковљевићи II (1 к) су 1987. стигли из Босне.

Пешићи (1 к, Стевањдан) су 1987. досељени из Гоња (Сјеница).

 

ИЗВОР: Одломци из истраживања Радована М. Маринковића објављени у Чачанском гласу од 24. августа до 7. септембра 1989. године. Приредио сарадник портала Порекло Нинослав Кузмановић.


Коментари (3)

  • Zeković

    Зековићи су се 1919. године доселили у Кукиће, из Тушине, општина Шавник.

    Одговори
  • Kukić

    Najtačniji i najpodpunji podatak, i sam vodim poreklo iz tok kraja i nosim prezimem Kukić, po predanju mojih starih 1803 g- posle neuspelog ustanka plašeći se turskog zuluma moji odlaze u Banat da bi se 1818 prebacili preko Dunava u Ram i kasnije posle proterivanja turaka nastanili između Despotovca i Svilajnca se u predelu sela Zlatovo, od pet brata, predak Milan je jedan od dvojice preživele braće on je imao sinove Pavla i Vuča od kojeg i ja potičem, a 1846 doselilu su se u opštinu Petrovac u ataru sela Dobrodolice kasnijeg Krvije.

    Одговори
  • Ненад Тутуновић

    Eh, dosta podataka, ali veoma mnogo netačnih. Svaka čast Radovanu M.Marinkoviću na trudu, ali je spis napravljen tako što je razgovarao sa najstarijim stanovnicima Kukića. Kako se sada ja bavim stablom Tutunovića-Tutuna, dolazim do tačnih podataka koji se zasnivaju na crkvenim knjigama i za svakog rodjenog imam dokaz…Najveći broj familija, pa i Tutuni, dolaze iz Ivanjičkog kraja. Tutuni konkretno iz Radaljeva. Četiri brata Tutuna istovremeno dolaze u Trnavu (VUK-rodjen 1809.), Radojica u Kukiće, radja mu se sin Miloje 1832. u Kukićima, jedan brat u Slatinu i četvrti u Rajac. Moguće da su svi prvo došli u Rajac…nastaviće se

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top