Порекло презимена, село Трешњево или Црешњево (Андријевица)

8. августа 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Трешњево (или Црешњево), општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Одмах до Забрђа на североистоку, на прилично стрмом нагибу брда Жољевице, налази се село Трешњево или Црешњево. Село је дугачко (ј.—з.) од Зечјег Крша до краја Раковца више од 1 сахата, а широко (и.—з.) од Жољевице до Лима 45 минута. Раковац је заселак, да га том речју назовемо, Трешњева и удаљен је од њега за 15 минута. Насељен је после рата 1877. год. и с присојне и с осојне стране, која се спушта к Требачкој Ријеци и која је изворно место Раковачког Врела. На овом врелу има много воденица и ваљаница. Врело се ни на највећој зимској цичи не залеђује, јер је на заветерну месту, а и сама је вода млака — топлик. Из овог врела проводи се вода преко Стањева Брда, те се водом из њега и једног потока натапа цело Трешњево. Од Врела се натапа и Раковац, а један јаз иде и у Чоечу Главу. Осим поменутог врела и поточића Трешњево се натапа још из два јака извора — Бојове Баре и Чукића Воде. Од 1896. године, кад је била велика поводња, пуцају многи земни усови кроз ово село, те су се направили поточићи и прла, која ће скоро половину села упропастити и прекинути сеоски саобраћај. Један од најлепших делова овога села Ситна Лука, која се налази у равници поред Лима, притиснута је земљом од ових урвина, те оно што је остало од поплаве пропало је од овога.

Интересантно је да се Трешњево дели на Стојановића Малу, горњи део и Вукићевића Малу, доњи део села. То име — Мала — налази се само овде и нигде више у Васојевићима. У Вукићевића Мали, на дну Трешњева, има једна повећа тераса, звана Цијепци, јер је исцепана на много „цијепаца“, уваних појасева вемљишта. То је ваљда најлепши део у Васојевићима, а и по родности спада међу првима.

Назив селу је по многим трешњама — црешњама, које су биле у њему. Чукина Вода тако се прозвала по племену Чукићима, који су се ту у почетку населили. Бојова Бара по неком Боју, а Стањево Брдо но неком Стању, који су на тим местима живели.

Трешњево има једно гробље, на коме се налази црквина, за коју кажу да су је градили Васојевићи, кад су се овде доселили.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 590-591). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.