Порекло презимена, село Селиште (Трстеник)

7. августа 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Селиште, општина Трстеник. Стање из 1905. године. Према истраживању учитеља Станоја Мијатовића. Приредио сарадник портала Порекло Милош Стојадиновић. 

 

Положај.

Село се налази у равници, за 2 км. од Голиске Мораве, а за 200 м. источно од Велике Дренове. Кроза село протиче Риљачка Река, која га дели на два дела: леви већи и десни мањи. Река је доста укопана, те се ретко кад излива. Морава се пак чешће излива и плави кључ, а 1897. годнне долазила је и до села.

У селу се пије искључиво бунарска вода. Бунари су плитки (најдубљи 6 м.) и има их око 50.

Земље и шуме.

Скоро сва земља, која припада овоме селу, у равници је, сем места где су били стари виногради. Та је земља већим делом плодна кумсача. а мање смоница, на којој особито добро рађа кукуруз.

Шуме немају, али и село и кључ имају много јасења.

Тип.

Село је збијено. Куће су на растојању од 20—40 м., али нису ушорене. Дели се на фамилије. Река га је поделила на леву и десну страну. Село се протеже у правцу север-југ.

У селу има 140 кућа и 190 пореских глава.

Име.

Све до 1844. год. село се звало Пањак, што се види и из протокола крштених велико-дреновске цркве, па је те године прозвато садањим именом, и то због овога. Један крај села, звани Ступњаноки Крај, био је поред саме Голиске Мораве, која га је често плавила, те се тај крај пресели северније, због чега село изгуби старо име и назове се Селиште. Данас се један део сеоског кључа зове Пањак, у близини кога се находе 3 куће (Катунци).

Старине.

У селу ни око села нема никаквих старина.

 

Постанак села и порекло становништва.

Први пут је ово село засебно споменуто у Милићевића Кнежевини Србији. Но, ипак оно није ново, пошто има старинаца, него је можда урачунавато под Велику Дренову, пошто је с тим селом тако рећи састављено.

На левој страни Риљачке Реке ове су породице:

— Минићи (11), досељеници су из Топлице. Славе Петковицу.

— Стојковићи (Ступњани) (14) су из Ступња у округу крушевачком. Славе Св. Саву и Св. Стевана

— Мишићи (6) су старинци. Славе само Св. Игњата

— Маринковићи (9) су из Ступња у округу крушевачком. Славе летњег и јесењег Св. Аранђела

— Ђогатовићи — Чакарановићи — Цилићи (29) доселили су се из Топлице у љубостињски Прњавор, а одатле у Селиште. То су била три рођена брата, од којих је један био сед, те га за то прозвали ђогат, други је био у једном оку чакараст, а трећег су из милости прозвали Цила, а право му је име било Милосав. Од тих њихових надимака добили су им потомци садања презимена. Славе само Св. Игњата.

— Радојковићи (5) су из Топлице. Славе Св. Ђорђа Алимпија и Ђурђев-дан.

— Уњићи (7), тако прозвани по томе што им је неки стари уњкао (кроз нос говорио), досељеници су из крушевачког округа. Славе летњег и јесењег Св. Аранђела.

— Пантелејићи (Јаћовци) (8) су из Батота у крушевачком округу. Славе Св. Враче.

— Станојловићи (6) су из Ступња у округу крушевачком. Славе летњег и јесењег Св. Аранђела.

— Шогољци (6) су из Шогоља у крушевачком окр. Славе Св. Стевана летњег и зимског.

— Тодоровићи (6) доселили су се из крушевачког округа, славе Св. Николу.

С десне стране реке, идући низа њу, ове су породице:

— Катунци (3) су дошљаци из алексиначког Катуна. Славе Св. Николу и Св. Пантелију

— Пантићи (10) су из Шаврана у округу крушевачком, славе Ђурђев-дан и Св. Ђорђа

— Вучићи (10) су из Ступња у окр. крушевачком. Рођаци су са Стојковићима. Славе Св. Саву и Св. Стевана

—Прокићи (10) су старинци. Славе Св. Ннколу.

— Вилимоновићи (4). Славе Св. Аранђела, доселили су се из Жупе.

 

Сеоска је слава други дан Свете Тројице; заветина немају.

Куће на левој страни Риљачке Реке копају своје умрле у једном гробљу у дну села, близу Мораве. Они чак на десној страни сахрањују се у велико-дреновском гробљу.

 

ИЗВОР: КОРЕНИ, Српске земље, Насеља, порекло становништва, обичаји, Књига осамнаеста „ЛЕВАЧ И ТЕМНИЋ“, Станоје Мијатовић, учитељ, 1905. године. Приредио сарадник портала „Порекло“ Милош Стојадиновић.

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.