Порекло презимена, село Коњухе (Андријевица) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Коњухе, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању  попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској Порекло становништва села Коњухе, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању  попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена, село Коњухе (Андријевица)

Порекло презимена, село Коњухе (Андријевица)

Порекло становништва села Коњухе, општина Андријевица. Стање из 1903. године. Према истраживању  попа Богдана Лалевића и Ивана Протића „Васојевићи у црногорској граници”. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Коњухе (Коњуе) налази се с обеју страна речице Перућице, а на благим нагибима речних страна. Део села на левој страни реке присојан је, а онај је на десној у осоју. Село је дугачко уз Перућицу 2, а широко 1 сахат. Уза село, левом страном Перућице, иде један пут од Андријевице преко Царина у Подгорицу (летњи пут).

Цело је Коњухе подводно сем једног Кошутића. Редовничких воденица има на потоцима много, а било их је и на Перућици до 1896., када их је река, необично надошавши, све однела, као и многе куће које су биле у близини.

Коњушани имају три планине: Варду, која је удаљена 2 сахата и на њу издиже село Дулиноље; Црногору, која је удаљена 11|, и на њу издиже село Кошутиће и, најзад, Равни, мало мање од сахата и на њих издиже село Мимиће.

Коњухе се рачуна у велико село и дели се на нека мања »села« и то на левој страни реке: Кошутиће, Саврдак и Дули а оне, а на десној: Чечево и Мимиће.

По народном предању Коњухе је име добило, по томе што су престолонаследници у време Немањића, који су седели у Будимљу, овде слали ергеле коња на пашу. По предању Кошутиће се тако прозвало што је на његову месту био кошутњак манастирски. Дулипоље се звало Делипоље, кад је река текла испод Мимића, а испод данашњег Дулипоља била је повећа равница, па кад доцније река промени свој ток, те поквари цело поље начинивши велика дула (вртаче), село се прозове данашњим именом. Саврдак св зове тако још из времена доселења Васојевића из Лијеве Ријеке. Наиме кад су дошли отуда на овом месту нашли су неког Цимбаљевића у саврдаку (дубирогу), те тај назив и цело село добије. Чечево се опет тако прозвало што је доста стрмено, т. ј. што чучи — чечи. На врх Коњуха под Пехом зове се једно место Царево Кућиште. Предање вели да се тако прозвало по томе што су у њему становали царски чобани. За Перућицу прача предање да је то име добила по томе, што када је некад Свети Саво путовао из Зете преко Царина у Будимље дошавши на врх Коњуха почине и нареди слузи да откује коња и да му све четири ноге опере, како не би под плочама пренео земљу из проклете Дукљановине у благословену Расију, те се по томе та река назове Перућица. Том је приликом Свети Саво закопао на томе месту неке сребрне новце под једном крушком, те се то место прозове Сребрница. Перућица одмах почне чинити штете, раздирући баштине и Св. Саво опазивши то, пошто се одмакао од места на коме је почивао, повиче : „зла ли је ова ријека!« Те се отуда она зове од саставка са Куцкајом — Злоречица. Поток Дакиша добио је име отуда што га за време суше нестаје, те од тога што се говори: »да је кише!“ прозове се Дакиша.

На врх Коњуха на извору потока Брадавца налази се Бјежанска Ледина, а на хиљаду метара од ње уз Перућицу налази се Робови Лаз (види стр. 543.).

На дну Дулипоља, на ушћу потока Дакише у Перућицу, налази се црква, троразредна приватна школа н један хан. А на дну Кошутића, на десној обали Перућице, на једном кршу, налазе се развалине неког старог манастира, за који се каже да је из доба Немањића. На кошутићском гробљу опет има једна црквина.

Порекло фамилија

У Коњуху има 197 кућа са 1200 становника. Куће су тако измешане да се између појединих одељака — »села“ не може поставити граница.

Становници су од Ковачевића: Кастратовићи (Војводићи), од Новаковића: Бабовићи и Кочановићи, од Мијомановића: Јововићи, Губеринићи и Фатићи; затим има неколико кућа Цимбаљевића из Пипера и Кељановића из Братоножића.

Због великог простора Коњухе има два гробља: код цркве на Дулипољу и на Кошутићу код старе црквине.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у црногорској граници“, поп Богдан Лалевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. 579-580). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

 

 


Коментари (4)

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top