Порекло презимена, села Бабино, Горажде, Драгосава, Заграђе, Маште и Тмушићи (Беране)

2. август 2013.

коментара: 27

Порекло становништва села области Полица (Маште, Драгосава, Бабино, Горажде, Заграђе и Тмушићи), општина Беране. Стање из 1903. године. Према студији „Васојевићи у турској граници” попа Богдана Лалевића и Ивана Протића. Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић.

 

Полица, најплоднији крај беранске нахије, находи се северно од Берана, уз Лим, а састављена је из неколико села, али представља једну географску целину. Полица се налази на оном планинском ланцу који се свршава Тивраном, а изгледа као висораван или, боље, полица, утнута са северне стране у овај ланац. Полица је као подељена на двоје узвишењем званим Диње, које се с јужне стране спаја са главним планинским ланцем, а са северне постепено прелази у равницу око Љешнице. Кроз Полицу протиче Поличка Ријека, састављена од два врела, од којих једно истиче испод села Заграђа, а друго испод Горажда. Од састанка ових двају врела Ријека тече у јужном правцу, просеца главни планински ланац и утиче у Будимску Ријеку. На Поличкој Ријеци има 8 редовичких воденица, а за натапање не може се употребити, те усевима врло много сметају велике летње врућине.

Полица је састављена из ових села:

Маште, Драгосава, Бабино, Горажде и Заграђе са сеоцем Тмушићем.

Југоисточни део западне удољине заузима село Маште, које је већим делом на сасвим благом нагибу главног планинског ланца, а мањим у равници, званој Макве. Вода се пије с извора: Макве, Стублине и једног извора близу хана. У селу има један хан поред главног пута који иде у Бијор. У селу је једно гробље.

Североисточно од Машта, на благим нагибима Тиврана, пружа се најравније, најлепше н најплодније поличко село Драгосава, које је по томе и ово име добило. Одмах изнад села находи се турска Фортица са 10—20 војника, начињена 1862. год., кад и тврђава у Беранама.

Северно до Драгосаве, на једном планинском огранку који се неприметно уздиже од Тиврана, налази се село Бабино. Ово је село у води најсиромашније у Полици, јер има свега један извор у Бабином Пољу и два бунара. На западној страни села налази се Бијели Поток, који се, текући на запад, улива у Љешницу, а ова опет извире испод Турјака, тече на запад, поред Полице, и, код места званог Џамије, утиче у Лим. На Бијелом Потоку има једна воденица која меље помоћу устава. На Бнјелом Потоку, као и па пољу Рудешу, била је главна битка између Васојевића и Турака године 1862., после чега је одузета беранска нахија од Црне Горе. Село је, како се прича, ово име добило због неке бабе која се ту прва населила. У селу има једно гробље, заједничко за ово село и за Драгосаву, источно од кога има једно узвишење, на коме је, по причању, била некаква стражарина.

На северној страни Диња, а у подножју овог узвишења, као и на благим нагибима косе од Ћујовца налази се село Горажде. Ова је коса једним узвишењем везана за главни планински ланац, те тако дели ово село од Заграђа. У средини села су извори: Врело, Краљевац и Корито. На брду Црквини до Бабина има развалина од неке старе цркве, а у средини села је гробље и друга црквина, око које се народ скупља о Тројичину-дне, када се носе крсти. На узвишењу које ово село дели од Заграђа находи се четвороразредна основна школа и заградско гробље. Поред главног пута што води у Рожаје имају два хана.

Између главнога планинског ланца, косе од Ћујовца и поменутог узвишења а на благим нагибима налази се село Заграђе са сеоцем Тмушићем. Заграђе са Гораждем обилује у пијаћој води, мада има само два извора: Корито у горњем и Вишњица у доњем крају села, али има приличан број бунара. Близу места Обетишта, где се па Тројичин-дан, о крстима, скупља народ, а између извора Банаца (пот. Банца) и Сумина Врела била је једна црквина.

Поличани су на откупљеној земљи, сем половине села Драгосаве. Планина им је Буковик, на 2 сахата даљине, али је издељена, те о Илину-дне сваки издиже на своје. Комуна нити заједничких испаша немају.

По народном предању Будимља је била варош у време Немањића, када су у њој биле столица епископска и жупанска. Тада је, како се прича, полиција с ове висоравни пазила на ред, те је од тога и цео крај ово име добио. За Заграђе се прича да му је име отуда, што се у то време ту властеоска стока заграђивала.

 

Порекло фамилија

У целој Полици има око 300 кућа. Становници су већином Васојевићи.

У Маштама су од Мијомановића: Шарбаићи, Стиовићи и Штипаљи,

од Лопаћана: Стојановићи,

од Ковачевића: Обадовићи.

Од Србљака су само Дмитровићи, како се сами зову, или Бирови, како их други зову, који славе Никољдан.

*  *  *

У Драгосави су од Лопаћана: Боричићи и Голубовићи,

од Мијомановића: Масловарићи

и од Дабетића Гарчевићи 2 куће.

Од Србљака су само Пођани из Роваца у Морачкој Нахији који славе Ђурђевдан, а прислужак им је Лучиндан.

*  *  *

У Бабину су од Ковачевића: Ђуришићи

и од Лопаћана: Ђукићи.

А од Србљака су: Шћекићи из Горњих Села, који славе Петковдан; Вељићи из Братоножића, славе Никољдан; Кучи су из Куча, славе Никољдан и Лаиновићи (1 к.), који су из Црне Горе, а славе Никољдан.

*  *  *

У Горажду су од Лопаћана: Ђукићи и Ненадовићи,

од Дабетића: Гарчевићи мухамеданске вере,

од Ковачевића: Кастратовићи и Ђуровићи,

од Новаковића: Пантовићи, Марковићи,

од Мијомановића: Делевићи и 4 кућа Ђукића мухамеданаца, који су од Лопаћана.

Од Србљака су: Поповићи и Савовићи с Кчева, који славе Св. Аранђела Михаила, Божовићи (2 к. из Куча, који славе Никољдан) и Вујовићи (2 к.) из Братоножића, који славе такође Никољдан.

*  *  *

У Заграђу су скоро сви Кучи, као: Шљакићи, Арсовићи, Михајловићи, Секулићи, Радићи, Пудовићи и Трифуновићи који сви славе Пантелијевдан.

*  *  *

У Тмушићу су Васојевићи Ђуришићи, који су од Ковачевића.

 

Уз Полицу да поменемо и мало село Љешницу, од 11 кућа које су пре 10—15 година населили Кучи. Ово се село налази преко реке Љешнице, на западној страни села Бабина. Земља је сва агаларска.

 

ИЗВОР: “Васојевићи у турској граници“, поп Богдан Далевић и Иван Протић, СКА, Београд, 1903. (стр. ?). Приредио сарадник портала Порекло Војислав Ананић

 

Коментари (27)

Одговорите

27 коментара

  1. Radislav

    У мојој породици се за Сима Поповића причало са поштованјем и захвалношћу, јер је спасао од интернације у Италију мога стрица Спасоја Масловарића.Наиме, кад је прегледао списак комуниста из села Драгосава( списак је направио Велјко Боричић) и у том списку видио сина Арса Масловарића, са којим се узајамно цијенио и добро држао и којег је знао као учесника и истрајног саборца у Балканским ратовима, наредио је да се Спасоје уклони са списка јер је још младић залуђен комунистичком идејом.Тиме је доказао да је без обзира на идеолошке разлике водио рачуна о својим Поличанима.

  2. Јоксим

    Д. Тмушићу, имате јединствену прилику да се тестирате и утврдите своје поријекло. У току је повољна акција у организацији Друштва српских родословаца.

  3. Ljiljana Novakovic

    Iz sela Maste je poreklom narodni heroj Vukadin Vukadinovic po kome nosi ime skola u Beranama a nije pomenuta porodica u nabrajanju za selo Maste.Da li je to slucajni ili namerni propust,ne znam ali nije u redu zbog zivih potomaka ove cenjene familije.
    Hvala.
    Ljilja

  4. Јоксим

    Љиљана, подаци су према стању из 1903.године из књиге “Васојевићи у турској граници”, од попа Богдана Лалевића и Ивана Протића. Тада нијесу уписани Вукадиновићи. Дакле то није ни случајни ни намјерни пропуст. То је било тако 1903.године.
    За народног хероја Вукадина Вукадиновића се зна да је храбро погинуо, да се по црногорским обичајима “замијенио” са нападачима и потом извршио самоубиство јер није хтио да се жив преда прогонитељима: италијанским фашистима, црногорским четницима, и муслиманској фашистичкој милицији. Све је то описао Михаило Лалић у књизи “Хајка”, по којој је снимљен и филм.
    Питања за Вас Љиљана: Којем ширем братству у селу Маште припадају Вукадиновићи? Да ли Вукадиновићи припадају неком наведеном васојевићком братству из текста на почетку , и којем, или неком другом? Или су можда огранак (Д)Митровића – Бирова, Србљака, како их зову Васојевићи? Коју славу славе Вукадиновићи?

  5. Д.Тмушић

    Da li moze neki poznavalac da mii se javi na email [email protected]. Imam razna pitanja u vezi Tmusica.

  6. Goran

    Tmusici iz sela Tmusic kod Polica koji slave stevanjdan poticu od velikog bratstva dulovica iz gornje morace.svi potomci dulovica iz krnje jele gornja moraca slave svetog arhidj.stefana.Dulovici poticu od Selakovica iz sela sedlara u popovom polju kod Trebinja.Selakovici su od Selaka Jelasica sina kneza Stanoja Jelasica od Jelasica pleme na zelengori stari srbi otisli za kalinovik sa kopaonika.slavili stevanjdan i kad su otisli u hercegovinu ziveli u selu jelakci kod banjske.Pozdrav Tmusicu nema mnogo stevanjaca u crnoj gori samo gornjomoracani.

    • Neko,tamo daleko

      To jednostavno nije tacno! Ne mogu se svi koji slave Stevanjdan na prostoru severne CG stavljati u isti kos sa Dulovicima.Ima Stevanjstaka na podrucju limske doline i Bihora vise nego sto mislite i nemoguce da su svi od Dulovica.Stevanjdan je inace prije 1690 bila verovatno najcesca slava na podrucju juznih dijelova Raske (ukljucujuci tu i Polimlje).Kasnije se to sve promijenilo sa dosljacima iz drugih brdskih krajeva.Najverovatnije su Tmusici jedan od preostalih starosedelackih srbljackih tj polimskih rodova.DNK testiranje ce dati nedvosmislen i jasan odgovor o njihovom poreklu.Kao i mogucoj vezi sa Tmusicima iz drobnjackog kraja koji slave Nikoljdan.Zbog jako neobicnog i specificnog prezimena po svemu sudeci radi se o istom rodu.Ko je od njih i kada promijenio slavu ostaje nepoznanica.Jedna od mogucnosti je da su Tmusici ucestvovali u jednom od dva rata protiv Turaka krajem 17 i u prvoj polovini 18 veka.Da bi nakon propasti ustanka izbegli tursku odmazdu moguce da su se preselili u Drobnjak,promijenili slavu i izmislili predanje od Kuca.Kada se sve stisalo i opasnost prosla dio Tmusica se vratio u rodni kraj i vratio svoju originalnu slavu a dio ostao u Drobnjaku (Potarju) i nastavio da slavi Svetog Nikolu.

  7. јоксим

    Помислих да је Горан завршио са Шапоњићима. Кад оно… ево га, стиже до села Тмушиће.

  8. Goran

    Jeli Joksime a sto covek da luta u tmusi tj mraku neznanja ako moze poreklo bar malo da mu se rasvetli.bar neki trag nek nadje o precima iz gornje morace.ono sto sam procitao volim da podelim s drugima koji traze svoje poreklo. A ti sta je smisao tvojih komentara i upadica.

  9. јоксим

    Речено је да пишеш писмом ћирилицом, а ти наставио са ћелавом латиницом.

  10. Goran

    Joksime komentari su ti i smesni i glupi istovremeno.Nije bitno koje pismo se koristi vec sta je njime napisano.Nevidim dasi ti cirilicom bilo sta pametno napisao.A izgleda da i nista drugo neradis sem sto sem sto svacije pitanje i recenicu besmisleno komentarises.Procitaj Bogdanoviceve odgovore eto on ih pise cirilicom.Ali sa veoma mnogo smisla i znanja.