Порекло презимена, село Благај с Подграђем (Мостар)

Порекло становништва села Благај с Подграђем, у Бишћу, код Мостара. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић.

 

Благај је на десној страни од извора Буне, на ушћу суве Благајске Продоли. Подграђе је западније од Благаја под одсјецима пољске ивице. Благај има у многоме још и сад карактер вароши, особито што се тиче кућа и сеоског типа, али по занимању становништва, он је село.

У Благају су тежаци махом слободни, а у Подграђу су кметови благајских ага.

Најстарије породице су Мрме, Кривићи, Балте, Диздари, Топузи и Мемићи.

  • За ДИЗДАРЕВИЋЕ прича се да су дошли из Азије одмах при освојењу Херцеговине. Њихови стари били су благајски диздари.
  • Исто тако не знају за поријекло ових породица: ПЕЛА, КАМЕРИЋА, ШАРИЋА и АШКРАБА.
  • ПАНДУРИ су стасринци благајски и овдје су примили ислам.
  • Исто тако и ГУЈА и МАКЕЉИЋИ.
  • ВЕЛАГИЋИ су побјегли из Лике кад је Аустрија отела Лику од Турске.
  • ЛЕХО је побјегао из Лехута из Маџарске кад је Аустрија отуда протјерала Турке.
  • КРИВИЋИ су од вазда и овдје држали спахилук. Били су од вазда бератли спахије.
  • АСИЋИ су Крвавци из Гацка, дошли су давно.
  • ДРЉЕВИЋА отац је из Билеће, оженио се Диздаревића миразачом па прешао на мираз.
  • КОЛАКОВИЋ је дошао из Турске у Невесиње па је одатле прешао овамо.
  • ВЕЛАГИЋИ су потурчењаци од православне породице Иванбеговића у Невесињу. (оп. А.М. – ово значи да постоје два одвојена рода Велагића у Благају, једна од Невесиња, а друга из Лике).
  • ЗУКИЋ (БЕЈА) је старјеник у Благају.
  • ЈАЗВИНОВ отац дошао је с Горанаца више Мостара.
  • ГОЛОШИ су дошли из Камене код Рабине прије 100 година.
  • КАЈАНИ, њихов отац дошао је из Босне од Сарајева.
  • БАЛТА је старјеник овдје.
  • КЉАКО, његов је отац дошао из Биограда у Невесињу.
  • ХАЏИЋИ (КАРАБЕГОВИЋИ) су по свој прилици од Попова.
  • ДЕЊО, његов је дјед дошао из Бијење у Невесињу.
  • У исто вријеме је и БАТЛАК дошао из Бијење.
  • И ФЕЈЗИЋА дјед је дошао из Невесиња.
  • КЕБО је прије 100 година дошао из Малог Поља.
  • КЛЕПО је Рахимић из Дубрава, доселио му отац.
  • ШЕХО је потурчењак из Невесиња, из Крекавица.
  • И КОСИЋИ су старјенци.
  • ЧУСТЕ су Чустовићи из Гацка.
  • САЛЧИНИ су дошли из Малог Поља прије 50 година.
  • ШЕХОВ отац је дошао из Азије као шех (оп. А.М. – значи да имамо 2 различите породице Шехо у Благају).
  • БАЈГОРИЋ је поријеклом из Дабрице, дошао је Велагићима у момаштво.
  • За МЕХИЋЕ мисли се да су поријеклом из Гацка.
  • КАЈИЋ је дошао прије 3 године из Мостара на мираз.

У Подграђу има 11 кућа, а 8 породица.

  • За ШАБАНЦЕ и БОБЕГЕ не зна се окле су.
  • НОВО је доселио из Херцег Новог кад су га освојили Млечићи.
  • ПУЦЕ је доселио недавно из Драчевица.
  • МАРИЋ из Подвележја.
  • БАЏАК је доселио из Ораха у Малом Пољу.
  • ДЕДИЋ је из Подвележја, удао се за удовицу.
  • ЈАШАРЕВИЋИ су на памет старинци.

Православне су породице следеће:

  • СКОЧАЈИЋА отац доселио је из Невесиња, из Шурића. Слави Симуњдан.
  • ПИКИЋИ су из Попова, из Диклића, прије 65 година. Славе Јовандан.
  • ЏЕЛЕТИ су Џелетовићи из Подприсоја у Чепелици. Отац им је препао из Оџака у Благај.
  • ГЊАТИЋИ су старинци у Рашкој Гори, а отац му је дошао из Мостара прије 70 година. Слави Јовандан.
  • ГАЋИЋ је дошао на радњу из Ходбине па је и остао овдје. Слави Ђурђевдан.
  • ГРАХОВЦИ, њихов је отац дошао из Невесиња, из Мијатоваца. Славе Троичиндан.
  • МИЉАНИЋИ су из Зовог Дола у Невесињу, славе Никољдан.
  • КУРАИЦА (РИЂУШИЋ) је давно доселио из Ходбине, слави Аранђеловдан.
  • ЂУРИЋА отац је доселио из Љубиња. Слави Јовандан.

Католичке су слиједеће породице:

  • БОРАСИ (ЈОЗИЋИ) су доселили однкеле с оне стране Неретве.
  • ПЕРИЋ је дошао из Малог Поља прије 10 година.
  • ЗОВКО је дошао из Броћна прије 40 година.
  • МИЛИЋЕВИЋ је дошао на службу из Броћна на Ограђеника, па овдје и остао.
  • БАБИЋ је дошао из Витине прије 20 година.
  • БЕБЕК је био у жандарима, купио је кућу и настанио се овдје прије 3 године.
  • ЗЛОМИСЛИЋ је дошао из Црнча прије 60 година.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.