Порекло презимена, село Баничина (Смедеревска Паланка)

27. јул 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Баничина, општина Смедеревска Паланка. Према истраживању Боривоја М. Дробњаковића “Јасеница” од 1920. до 1922. године

 

Топографске прилике.

Село се налази на пиносавској површи која је избраздана Маскаром и његовим притокама Буквом, Чевом и Копилцем. Маскар прогиче кроз Старо Село и засеок Стојачак, Буква кроз Осаћански Крај. На Северозападу Влаовица раставља Баничину од села Водице и Мраморца.

Употребљава се изворска вода, ређе са ђермова. Извори су: Општински у Старом Селу, Стојановића Бунар, Дрењак у Брђанском Крају, Бресје у Тошића Крају, Буква у Осаћанском Крају, Пантића Бунар, Грозничава вода (,,лековита“), запуштени извори киселе воде у Прекаји, и Брешљак.

Њиве су на Липару, Дрењаку, Дрвенти, Липовцу, Горњој Води, Глоговцу, Голом Брду, Караули. Паше су слабе; има добрих испаша у засеоку Стојачку. Виногради су по имањима, а раније су били на Караули. Шуме су на местима: Церју, Урвачи, Липару. Највећа је шума на месту Липовцу где преовлађује церово и граничево дрво. Општинска шума је у засеоку Стојачку, на месту Губерашу.

Село је разбијеног типа. Подељено је на крајеве: Осаћански, Брђански, Прекај, Старо Село, Букву и Бујковац. Северно од села је засеок Стојачак, удаљен 3-4 км. Крајеви су удаљени један од другога, и сваки се даље дели на мање групе које носе имена породица које их насељавају.

 

Порекло породица и старине.

Под овим именом које данас има, ово се село помиње 1845. године. пре овога доба звало се Кошарна и под тим именом се помиње 1819. и 1822. године. Између 1822. и 1845. добило је данашње име. У Кошарни је било царских добара (мукада). После ослобођења, Порта је ова добра преко београдског везира издавала под закуп Србима, а они су уговорени закуп преко кнеза Милоша полагали везиру. Од почетка 1826. године све су ове мукаде прешле у закуп на кнеза Милоша. Овде је кнез Милош имао трла, ту су му били кошеви и у то време и доцније Баничина се све више насељава. Прве куће су биле у Старом Селу, поред данашњег друма. Како су имања била растурена и далеко, то су породице одлазиле из Старог Села и насељавале се на имањима, и тако засновале данашње крајеве.

У селу су данас ове породице:

Станојевићи 4 к. Слава: св. Аранђел. Најстарији досељеници; непознато порекло.

Мијановићи 4 к. Слава: св. Никола. Стари досељеници; непознато порекло.

Благојевићи (Радојевићи) 16 к. Слава: св. Ђорђе. Старином су од Соко Бање. Бежали “преко” и при повратку за “ђоковину” задржи их кнез Милош на путу и насели овде. “Била алија” и они “у прво време чували стоку кнеза Милоша”.

Николићи 2 к. Слава: св. Аранђел. Стари се доселили од Ћустендилбање, из села Жеравице (?).

Вучковићи (Марковићи, Миловановићи) 6 к. Слава: св. Мрата. Доселио се прадед Вучко из Момчилова (добрички-топлички). Има их у Момчилову.

Јанковићи 2 к. Слава: св. Пантелија. Отац се доселио пре 70-80 година из Брекова (ариљски-ужички). У Брекову их има са истим презименом.

Вукадиновићи 2 к. Слава: св Аранђел. Досељени 1865. г. из Требића (код Н. Пазара). Има их у Требићу. Четири куће се населиле у Велику Плану (добрички-топлички).

Рајовићи 2 к. Слава: св. Пантелија. Досељени из Брекова у исто доба кад и Јанковићи. Има их у Азањи (1 кућа).

Пантићи (Глишићи) 6 к. Слава: св. Пантелија. Досељени из Брекова кад и Јанковићи.

Радојевићи (Пантичићи, Андрићи) 14 к. Слава: св. Пантелија. Досељени из Брекова.

Стојановићи 6 к. Слава: св. Сава (6-ХII). Дошао прадед. Јован Топал од Тимока између I и II Устанка. Има их у засеоку Стојачку (Стојановићи), у Ракинцу (лепенички) где се презивају Стојанчевићи, у Азањи (Стојановићи) и у Смедереву (Јовановићи).

Маринковићи 5 к. Слава: св. Ђурђиц. Доселио се прадед Маринко од Тимока.

Васићи 6 к. Слава: св. Климент. Род су са Пајковићима, Јоцковићима из Мраморца, одакле су дошли у Баничину.

Стабловићи 8 к. Слава: св. Лука. Петар, Трифко и баба Рога дошли пре 90 година од Никшића. Тамо се презивали Тодоровићи.

Глишићи (Васиљевићи, Крнићи, Јовановићи, Павловићи) 8 к. Слава: св. Аранђел. Пре 80 г. доселио се предак Милутин Васиљевић из Буковика (Осат), где их и данас има, и презивају се Васиљевићи. Милутин градио куће у Чумићу. Допало му се у Шумадији, хтео да се насели и тражио дозволу од кнеза Милоша. Кад је добио одобрење, поведе из Буковика више породица са преко 50 душа. Прво се настане у Чумићу. Ту живели две године. Одатле Милутин крене и насели се у Баничину, а остали остану у Чумићу.

Нешић 1 к. Слава: св. Никола. Доселио се пре 60 год. из Вукосаваца.

Вучковићи 9 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло.

Живаничићи (Живановићи) 3 к. Слава: св. Ђурђиц. Стари им се доселили од Сјенице.

Здравковићи (Обрадовићи) 10 к. Слава: св. Ђорђе. Прадедови Здравко и Обрад дошли из Црне Горе. Од старине су им кумови Вукомановићи из Баљковца (у Баљковац дошли из Дробњака, в. Лепеница. Насеља књ. VII. ст. 216).

Вучетићи 5 к. Слава: св. Никола. Вучета, отац човеку о; 80 г., донет као мали из Добраве (код Сјенице). Карађорђе их „сагнао у Шумадију“; населили се прво у Вукосавце, па одатле дошли овде.

Павловићи (Петровићи, Ђуричићи) 16 к. Слава: св. Никола. Непознато порекло.

Димитријевићи 2 к. Слава: св. Василије. Фамилија са Михајловићима (Оцокољићима) у Стојачку.

Петровићи (Тодоровићи, Глишићи, Ристићи) 18 к. Слава: св. Врачеви. Дошли из Шугрина (нишавски, пиротски). Старо им презиме Тричковићи. Има их у Стојачку и Сепцима (Тричковићи).

Јањићи 2 к. Слава: св. Ђурђиц. Дошли из Саранова (од Јањића). Има их у Радовању (Лепеница) где су отишли 1889. г.

Нешковићи (Петковићи, Васиљковићи) 7 к. Слава св. Никола. Непознато порекло.

Јовановићи (Крсмановићи, Лазаревићи) 6 к. Слава: св. Мрата. Од ових су Јовановићи — Шукиловићи у Стојачку, где су отишли на имање.

Бирдићи (Миловановићи, Николићи) 3 к. Слава св. Јован. Доселили се из Брекова (ариљски, ужички).

Нешић 1 к. Слава св. Андреја. Дошао пре 50 г. из Крушева.

Милорадовићи 4 к. Слава: св. Димитрије. Досељени из Брезове (моравички, ужички).

Хранисављевић 1 к. Слава: Петровдан. Дошао пре 10 г. из В. Плане (од Милића — Нешића).

Марковићи 6 к. Слава: св. Никола. Дошли пре 50 г. из Ђурђева (лепенички, крагујевачки).

Марковићи (Милутиновићи, Милентијевићи, Пантићи) 20 к. Слава: св. Јован. Доселили се пре 80 г. из Мраморца. Не знају одакле су у Мраморац дошли.

Лазаревић 1 к. Дошао пре 15 г. из Старог Аџибеговца. (Лепеница).

Лазаревићи (Пауновићи) 3 к. Слава: св. Илија. Фамилија су са Тодоровићима — Петровићима. Славу променила једна од жена, која је довела човека у кућу и узела његову славу.

Петровић 1 к. Слава: св. Ђурђиц. Дошао је пре 10 г. из Пожаревца.

Илић 1 к. Слава: св. Петка. Дошао из Београда.

Даниловићи (Петковићи, Антићи, Јаковљевићи) 7 к. Слава: св. Никола. Доселио се деда Петко од Тимока.

Јаковљевићи 2 к. Слава: св. Никола. Досељени из Клоке од Јанковића.

Арсић 1 к. Слава: св. Петка. Дошао из Саранова.

Радосављевићи 2 к. Слава: св. Петка. Цигани из Паланке.

Илић 1 к. Слава: св. Никола. Дошао из Власине (масурички — врањски)

Бранковићи (Лукићи, Марковићи, Вуковићи) 9 к. Слава: св. Лука. Непознато порекло.

Миленковићи 5 к. Слава: св. Никола. Доселили се од Лесковца.

Суботићи 4 к. Слава: св. Никола. Дошли из Млечана (Осат) за владе кнеза Милоша.

Миловановићи 10 к. Слава: св. Никола. Доселио се Милован Осаћанин са четири сина из Млечана (Осат). Фамилија су са Суботићима.

Миловановићи (Ерчићи) 3 к. Слава: св. Ђорђе. Дошли из Босне (Осат).

Манојловић 1 к. Слава: св. Тома. Дошао од Тимока.

Марковићи (Машићи) 7 к. Слава: св. Стеван. Старо им презиме Николићи. Доселили се из Семедраже (таковски — руднички) где нмају породицу.

Перићи (Вићићи) 10 к. Слава: св. Ђорђе. Њихов предак Илија доселио се пре 90 г. из Бруснице (таковски, руднички). Тада се ово село звало Кошарна и ту била „жировница“ кнеза Милоша.

Радивојевићи 4 к. Слава: св. Никола. Дошли пре Глишића из Осата.

Николићи (Вочићи) 4 к. Слава: св. Јован. Њихови стари дошли из Осата.

Станимировић 1 к. Слава: св. Аранђел. Као мајстор — дунђерин настанио се овде. Дошао из Клисуре (Бугарска).

Поповић 1 к. Слава: св. Јован. Дошао из Марковца (Лепеница).

Цоковићи (Станковићи, Ђорђевићи) 12 к. Слава: св. Никола. Доселоени од Тимока.

Прокићи 3 к. Слава: св. Врачеви. Досељени из Шугрина. Род са Тодоровићима (Баничина) и Тричковићима — Ристићима из Стојачка.

Живковићи (Миладиновићи) 7 к. Спава: св Јован. Дошли пре 50 г. из Кушиљева (моравски, пожаревачки).

Антонијевићи 3 к. Слава: св. Јован. Род са Петровићима (Осаћанима) у Стојачку.

Тошићи 3 к. Слава: св. Никола. Доселили се из Мраморца, где су им род Тошићи.

 

Село има два гробља: на Голом Брду и у Осаћанском Крају (у ово последње се сарањују и из засеока Стојачка).

У близини данашње цркве је место где је погинуо Станоје Главаш, а у црквеној порти је гробница где су му пре- нете кости 20. маја 1902. г.

 

ИЗВОР: Боривоје М. Дробњаковић, “Јасеница”. НАСЕЉА И ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА  (књига 13) – СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК (књига XXV), Београд 1923.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Milan

    Moli bih Markovice iz Banicine koji imaju poreklo iz Semedrazi da mi se jave u cilju povezivanja dve familije .Ovde takodje ima dosta Markovica