Порекло презимена, село Бујачић (Ваљево)

22. јул 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Бујачић, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Бујачић је одмах до Ваљева и пружа се од Колубаре на јужну страну до Драчића. У доњем делу села поред Колубаре је песак, шљунак и речни нанос. Даље испод хумуса је терцијерно земљиште и то је све до Потока, од кога је на југ до Драчића кречњачко земљиште са вртачама. Главнија узвишења у доњем делу села су: Гајина, Раскршће и Парлог, а у горњем: Остењак, Брдо и Осоје.

Село се служи изворском водом, а и водом са Колубаре и потока; извора је доста. У доњем делу села су: Реља, од којега постаје читав непресушни поток и слива се у Колубару, Стублина и Липе у потесу Липовцу, од којих постаје поток под истим именом, Деспотовац у потоку истог имена. У горњем деслу села су: Врело од којега постаје јак и непресушни поток Врело, Бабинац у истоименом потоку, Јајићевац од којега постаје Поток, Жујевац до Мачина и Стублина. Главније текуће поред Колубаре су: Реља, поток који тече између овог села и Граца, Поток који долази са запада од Јајинца и Бабин Поток (Бабинац) који долази с југа из Мачина. У Поток се улива Врело и тада се зове Врело и прима Деспотовац и Бабин Поток и зове се Поцибраса.

Земље и шуме.

Бујачићске (бујачанске) земље су од две врсте. Земље горњег дела села су кречне, са вртачама, посне, обрасле папрати и сматрају се као неродне. Ливада има мало око Жујевца и до Мачина, а ту су боље и зиратне земље. Земље доњег дела су наносне или црне смолнице, родне су и добре за ливаде и пашњаке. Имања око Колубаре зову се Аде и оне су само за кукуруз, а горњи део села зове се Липовац и то су добре и ливадске и зиратне земље.

Шуме у селу има доста. Јужни део села је сав под шумом и зове е Мачине и оне су најбоље уз Бабин Поток. Мачине су сеоска заједница и оне у у заједници са петњичким и драчићским Мачинама и неподељене. Шума је млада и од лиснатог дрвета, ретко се сече. Других заједница у селу нема.

Тип села.

Бујачић је Потоком подељен на два дела. Горњи (јужни) део села зове се Брђани, а доњи нема свог нарочитог имена. И у једном и у другом делу села куће су растурене, тако да две нису једна до друге. Само су Павловића куће у горњем делу, до Мачина, збијеније, оне су на растојању од 20 до 50 метара а свуда су иначе на растојању од 200 до 500 метара.

У Брђанима су ове породице и то око Врела: Лукићи, Јовичићи, Јевтићи, Головићи, Цвијовићи, Тодоровићи, Новаковићи а на Брду; Јевтићи, Маринковићи, Николићи, Павловићи и Живковићи.

У доњем деслу су, око Деспотовца: Глишићи, Милошевићи, Матићи, Настићи, Мандићи, Косићи, Благојевићи и Матељевићи; на Гајини су: Станишићи, Ковачевићи, Јањуши, Савићи, Владисављевићи и Радосављевићи; у Липовцу су: Познановићи, Ивковићи, Бошњаковићи и Мирковићи.

Задруга у селу нема.

Подаци о селу.

Према храчаким тефтерима из 1818. године село је имало 17 домоваса 24 пор. и 53 харачких лица.

Према попису:

-1866. године – 34 дома и 178 становника.

-1874. године – 27 домова и 163 становника.

-1884. године – 37 домова и 172 становника.

-1890. године – 43 дома и 247 становника.

-1895. године – 44 дома и 226 становника.

-1900. године – 41дом и 220 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 1,36 а процентни 0,88%.

Име селу.

Старији људи причају да је ово село било некада заселак села Петнице с нарочитим именом Бујачићи. За везу Бујачића и Петнице говоре заједнице у шуми, веза са имањима, неприродна граница и заједничко гробље. Име Бујачићи везано је за породицу Јевтића, за коју се држи да је она ово име донела собом из места, одакле се доселила.

Старине у селу.

Испод Врела, поред самог Потока, налази се Кућиште, а то су места на којима су биле куће старијих и данашњих породица овог села. Према сувомеђинама, које указују на старе куће, према заосталим воћима и распореду имања, даје се и данас врло лако увидети распоред и положај кућа тако, да се може прстом указати на сваку кућу где је била. Ова кућишта дају нам слику ондашњег насеља, код којега су куће биле збијеније и село више изгледало на шумадијско него на старовлашко, како је данас. Прича се да је куга раселила село и потреба за бољим имањем.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Бујачић је бивши заселак села Петнице. Старе куће ова два села биле су у Кућиштима, па су се одавде помериле зракасто на све стране.

-Милосављевићи, Глишићи и Ивковићи: Најстарија породица оба ова села је Милосављевића за коју се прича да је овде од Косова. Милосављевић је старо презиме ове породице и данас се овако зову само Глишићи, али са њима су у сродству и Ивковићи. Милосављевића је било раније много више, али су замрли и изгубили се, а и данс замиру. Свега их је 3 куће, славе Никљдан.

Јевтићи: Најстарија породица по досељењу су Јевтићи, некад најјача и најмногобројнија породица, данас представљена са само 3 куће и то слабе и нејаке. И од ове породице многе куће су замрле. Јевтићи су се доселили у почетку 17. века из Дрекаловића у Кучима, због крве освете. Они су до скора имали највеће и најбоље делове сеоског имања. Славе Никољдан.

-Павловићи, Косићи, Благојевићи, Лукићи, Јовановићи и Милосављевићи: Пред крај 17. столећа доселили су се из Пипера у Црној Гори данашњи Павловићи и они су некада били насељени код Деспотовца, поред данашњих Благојевића и Косиића, па су се после изместили на Брдо у Мачине а неки остали на старом месту. Њихови потомци су наведени, има их 16 куће, славе Аранђеловдан.

-Ковачевићи: Кад и Павловићи доселили су се у ово село данашњи Ковачевићи из Осата у Босни. Њих је накада било више кућа, па су замрле, данс их је само једна, славе Трифундан.

-Владисављевићи: Све друге породице су касније досељене, тако и Владисављевићи, којих је до скоро било 3 куће, а данас само једна и она је на умору, досељени су уз Кочину Крајину из Пипера у Црној Гори, славе Аранђеловдан.

-Савићи су у сродству са Владисављевићима, они су досељени после Другог устанка, и ова породица је на умору, славе Аранђеловдан.

У Првој половини 19. столећа доселили су се:

-Тодоровићи су из Вражегрмца у Црној Гори, некад јака кућа, данас слаба, славе Св.Петку.

-Живковићи су из Пипера досељени 1856. године и насељени на Брду уз Павловиће и ово је данас најјача кућа у селу, славе Аранђеловдан.

Уз Бабинску Разуру доселили су се у ово село:

-Јањуши су из Бабина, има их две куће и славе Мратиндан.

-Цвијовићи су из Сељана и они су род онима у Грацу, славе Ђурђевдан.

-Мосуровићи (потомци Мосура) су из Врбове, славе Никољдан.

Горње три породице су из области Полимља, досељени због буне 1875. године у којој су суделовали а у селу се населили на Ковачевића имању.

После српско-турских ратова 1878. године доселили су се:

-Матељевићи из села Превиша у Дробњацима од породице Томића, насељени на имању Ковачевића, славе Никољдан.

-Головићи су из Дробњака на имању Јевтића, славе Ђурђевдан.

-Маринковићи су из Богатића, села ове области, славе Никољдан.

-Мандићи су из Косатице у Полимљу, славе Ђуређвдан.

-Радосављевићи су из Штрбаца у Старо Влаху,славе Аранђеловдан.

-Николић је из Мокре Горе у Старом Влаху, доселиио се као слуга, слави Аранђеловдан.

-Мутић је из Граца ове области, дошао уз матер, слави Ђурђевдан.

-Новаковић је из Пипера у Црној Гори, населио се на имању изумрлих Грујучића, слави Аранђеловдан.

-Познановић је из Равања ове области, слави Мратиндан.

-Мирковић је из Маоча у Полимљу, слави Јовањдан.

-Бошњаковић је из Пријездића у овој области, слави Никољдан.

-Настић је из Лелића од тамошњих Матића, слави Никољдан.

У селу је 43 куће од 22 породице.

 

Занимање становништва.

Главно занимање становништва Бујачића је земљорадња. Зиратне земље има доста, али је од њега доста у рукама сељака из суседних села. Земља је богата и даје богате плодове, на њој су добре ливаде и пашњаци, као што и рађају. Бујачани се не одликују великом вредноћом за радом на земљи, а још мање се одају изучавању заната и раду на другим привредним пољима. Сиромашнији се баве надничењем по граду, где узгред науче по какав занат и њиме се баве по суседним селима и граду. Бујачани се не селе из села.

Појединости о селу.

-Бујачић је саставни део Петничке општине у Срезу ваљевском. Судница, црква и школа су у Петници. Гробље је заједничко са петничким и у петничком Пољу, према цркви.

Село нема своје преславе.

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Ja

    A porodica Milicevic,Bojicic,Miskovic?