Poreklo prezimena, selo Gornja Lopušnja (Vlasotince)

Poreklo stanovništva sela Gornja Lopušnja, opština Vlasotince.  Istraživanje „Sela u vlasotinačkom kraju“ saradnika portala Poreklo Miroslava B. Mladenovića Mirca, lokalnog etnologa i istoričara

Nastanak sela:

Gornja Lopušnja je naselje u opštini Vlasotince u jablaničkom okrugu. Prema popisu iz 2002. godine bilo je u naselju 31 domaćinstvo i 67 stanovnika.

Selo Gornja Lopušnja je seosko naselje razbijenog tipa, na nadmorskoj visini od 1000 metara dolinskim stranama Male Reke, desne pritoke Rupske Rupske reke, na obroncima Bukove Glave (1336m) planine Ostrozuba (1546m).

Selo Gorlja Lopušnja se nalazi na granici Grdeličke klisure prema slivu reke Vlasine. Okolna naselja su: Novo Selo, Donja, Ravna Gora, Lopušnja i Dobro Polje ( Bistrica, Kozilo, Javorje).

Selo je udaljeno 9 kilometara JI od Vlasotinca. U ataru raste endemoreliktna biljka vrsta zeleniče (Prunus Lauracerasus) zaštićena zakonom, čiji jedini lokatitet u bivšoj Jugoslaviji OSTROZUB.

Prostorno povezuje sedam mahala: Markovci, Vlasinci (doseljeni iz sela Vlasinski Rid-Vlasina oblast pored Vlasinskog jezera), Jankovci, Belkini, Cigani, Anđelkovići i Lukinci.

Prvobitno je postojalo jedno naselje-Lopušnja, koje se pominje 1516. godine (71 domaćinstvo) kao derven, od koga su vremenom nastala tri sada posebna sela-Ostrc, Gornja Lopušnja i Donja Lopušnja. Staro selo je vremenom raseljeno.

Današnje naselje je nastalo krajem XVIII veka. Stanovništvo je srpsko.

Krsne slave su: Sveta Petka, Sveti Aranđel i Sveti Nikola. Seoska slava su Duhovi (Sveti Trojca), a vašar Sveti Ilija (2.avgust) i Petrovdan (12.jul) kod škole na „Drum“.

* *

Predanja o nastanku sela Lopušnja:

Donja Lopušnja je zasnovana u prvoj polovini 19 veka, a Gornja Lopušnja u drugoj polovini 19 veka. Selo su zaselili stočari susednih sela i sa Vlasine i područja Crne trave i Prokuplja. Mnogo njih je negde ubio Turčina ili se sklanjao pred zulum ovde u šumovite planine.

Tako prema predanju prvi naseljenik sela Lopušnje je iz niškoga kraja, gde je ubio Turčina, opljačkao ga i prebegao preko „vode“ u ove krajeve kao „lopov Turčina“.

Tada u vremenu vladavine Turaka prema „turskim zakonima“ čim se „prebegne“ preko neke „vode“ nisu važili turski zakoni pa se tako Srbi selili iz mesta u mesto da bi spasili živu glavu.

Nekada su menjali ime, prezime u muslimanska imena i prezimena i krsne slave da bi se ostalo u životu. Čak postoje istraživanja ovog autora da su čak neki bežali sa Romanije u vlasinski kraj.

Prema predanju, selo Lopušnja je dobilo taj naziv prema tom „turskom lopovu“; a interesantno je da se jedino u selo Lopušnja (sa Ravnom Gorom) sam reč „lopov“ izgovara „lapov“.

U ovom selu je bilo naselje Rimljana, gde se nalazi rimsko groblje u mesto zvano Miševa Raica, blizu Coimog Brega, gde je bila rimska crkva.

Na tom mestu u podnožju crkvenog dela i dan danas se nalazi ogroman kamen dimenzije 80 santimetara sa 45 santimetara, koji je nekada ležao u crkvi na kome su paljene sveće.

* *

Poreklo stanovništva:

Stanovništvo G. Lopušnje je naseljeno u vreme osnivanja iz Bugarske, preko privremene migracione stanice u Ruplju (Crna Trava), i sa Vlasine u drugoj polovini XIX veka.

Ta seoba je počela posle 1830. godine sve do vremena kada je deo Trna i okoline pripao Bugarskoj, a pre toga bio teritorijalno pod Srbijom. Od straha „bugarizacije“ stanovništvo u Makedoniji i ovom delu znepoljsko-trnovske oblasti su naseljavali vlasinsko-crnotravsko-lužnički i vlasotinački kraj.

Tako je bilo i sa naseljavanjem stanovništva u selo Lopušnja i okolnim selima Vlasotinca i Crne Trave.

Iz Bugarske se srpsko stanovništvo privremeno „doseljavalo“ u selo Ruplje, pa tek onda u selo Lopušnja.

Lična istraživanja (a i rodbinska veza sa Porečem-okolina Makedonskog Broda i Pilepa-Zapadna Makedonija), su me navela na neke stavove o poreklu nekog dela stanovništva sa krsnom slavom Sveti Nikola i seoskom slavom „Duhovi“(s.Crešnjevo-Poreče) a u u nekim selima se koristiti u Srbiji termin „Trojica“- kao i običaja, mentaliteta i fizičkog (antropološki) izgleda; kazuje na ispravnost teze da je to stanovniš’tvo iz „srca“ Stare Srbije-POREČE (Zapadne Makedonije, koje je bežalo i od „poturčivanja“ i bugarizacije“ (naročito posle 1830.g. posle formiranja kneževine Srbije.

Po sadašnjem stanovništvu Gornja Lopušnja je mlado selo. Priča se tu se naselio neki deda Milisav. To je bilo na kraju 18 veka. Od njega se „zapatio“ najveći deo stanovništva. Oko 1890. godine selo je imalo 13 kuća.

* *

Krsne slave u određivanju porekla stanovništva:

Ovde ima zabuna kod nekih istraživača u pogledu RODOVA-porekla rodova, koji slave različlite krsne slave. Svoja lična istraživanja (a i istraživanja pre mene drugih eminetnih etnologa)-ukazuju da svaki rod koji je imao krsne slave: Sveti Ranđel (Ranđelovdan) i Sveti Nikolu, posle „podelbine“ braće (da bi jedni odlazilik od drugih u goste) su menjali krsnu slavu i to naročito u: Sveti Jovan i Sveti Stefan (Stevandovdan), dok oni koji su imali krsnu slavu Sveti Savu su posle „podelbine“ uzimali krsnu slavu Mitrovdan.

Krsna slava Sveti Ranđel je od Vasojevića (Crna Gora) dok na ovim prostorima su mahom stanovništvo sa krsnom slavom iz Južne Srbije, Stare Srbije (Makedonije), Kosmeta i crnogoskih plemena Srba oko Nikšića i Danilovgrada. Iz Šumadije su mahom stanovnici sa slavom ĐURĐIC („mrsna Sveti Đorđa). Dok naseljenici u ovim krajevima iz Hercegovine su najčešće dolazili sa krsnim slavama: Sveti Jovan, Sveti Sava, Sveti Nikola, a ima i Sveti Ranđel.

Češće se događalo da su slavei menjane da bi se „sakrio“ trag od „krvnine“-bilo ubistva Turaka ili „krvnih osveta“. Događalo se da su dva roda imali iste slave, a nisu imali nikakvo krvno srodstvo, prilikom promene slave a čak i vere i imena i prezimena; kako bi se sačuvao rod i živa glava.

Slavu Sveti Đorđe (posna“-sv. Alimpije) mahom se retko „zamenjivala“ drugom slavom u stara vremena. U pogledu „skrivanja“ od „bugarizacije“ uzimana je i seoska slava (litije-svetkovina)-Đurđevdan i Petrovdan za „krsne slave“, pa tako je bilo čak i „posrbljivanja“ često posle „ nasilnih „bulgarizacija“ i poturčivanja: u Makedoniji i Srbiji. Menjala se prezimena na „ov“, „ski“ i „ić“.

* *

Infrastruktura sela:

Danas na početku 21. veka selo Lopušnja je povezano asfaltnim putem, pa tako je moguća svaka komunikacija sa selom. Do skoro je išao i autobus za selo, a kombi-prevozom se prevoze nastavnici „putnici“ do OŠ osmogodišnje u selo Lopušnja.

Do skoro je i Gornja Loipušnja imala aktivnu četvorogodišnju osnovnu školu. Migracija stanovništva je učinila svoje.

Selo je dobilo struju 1984.godine, a i individualnim vodovodom, domaćinstva su snabdevena zdravom planinskom vodom.

* *

Selo nekad i sad:

Nekada je selo bilo potpuno stočarski kraj. Nekada su stočari i „iljadili“ broj ovaca i bačovali na prostorima Bukove glave i zeleničja. Bilo je dobrih majstora drvodelja u izradi: stolica, kreveta, kovčega i poljoprivrednih alata od drveta. Bavili su se i ćumurskim zanatom.

Radili su kao kovači i u Samokovima u vremenu rudarenja u ovim krajevima. Poštovali su se narodni običaji i naročito izvodili obredni običaji u vremenu Đurđevdana i Božića. Do 7o-tih godina su mahom Lopušnjani bili pečalbari-ciglari, a na kraju 20. veka i početkom 21. veka su postali poznati pečalbari-zidari. Učestvovali su u svim bunama i ratovima za oslobođenje ovoga kraja i Srbije. To je slobodarski kraj.

Na kraju 20 i početkom 21. veka veliki broj Lopušnjana je završilo srednje i visoke škole. Mnogo je danas postalo: zidara, građevinskih preduzimača,učitelja, pravnika, ekonomista, profesora, doktora i na visokim funkcijama u opštini i Republici Srbiji. To je vredan narod. Marljiv i uvek spreman da jedni drugima pomognu u nevolji. Tako i danas na početku 21. veka su ostale „molbe“ da se pomogne naročito kada se grade kuće ili radi u polje oko žetve ili kosidbe.

To zajedništvo i dobrota je odlika planinskih gorštaka-pečalbara, koji imaju dušu-da zapevaju i u kolo zaigraju.

Gornja Lopušnja je bila poznata i do 70. godina sa poznatim trubačima-kao i sa „šopciima“ harminikašima.

Mnogi su Lopušnjani zbog težine života u migraciji napustili svoje selo. Ima ih svuda po Srbiji-od Vlasotince, preko Leskovca, Niša, Beograda do Vojvodine.

Nisu zaboravili svoj rodnikraj. Često se okupljaju na svetkovinama u toku leta-naročito na vašaru Sveti Ilija na Čobancu kod Bistrice. Tada se ostavljao i ciglarski kalup i mašine i mistrija i i pinterski alat i dolazilo i dolazi za taj vašar.

* * *

Starine i prošlost:

U selo Gornja Lopušnja postoje različite starine i karakteristični topografski nazivi. Oni ukazuju da je ovde bilo stanovnika još u ranije doba.

Na potesu Selište u istočnom delu naselja govori se kako su nekada živeli stanovnici „od naše vere“ zvani „ Džidovi“. Veruje se da da su to bili visoki ljudi. Njih je jednom „turska država popalila i uništila“. Sada se poznaju slabi ostaci od oko 30 nekadašnjih kuća.

Na mestu Crkvište, takođe u istočnom delu sela, stanovnici kažu, da se poznaje oltar od nekadašnje crkve. U blizini Crkvišta iskopane su „tugle“ (Zabeležio: Trifunoski, 1963.g.) i zemljane vodovodne cevi. Nedaleko od ovih starina postoje lokaliteti Prokopi Guzevje. Na Prokopu izvađeni nalaženi su stari grobovi.

Potes Zajednica ime je dobio još za vreme Turaka. Tamo bile bačevine celog sela. Zajednica je sada podeljena i obradljiva.

Jusein Kladanac je dobio ime po nekom muslimanu. On je bio vlasnik oko pomenutog izvora. ( Zabeležio: J.Trifunoski, 1963.g.)

*

Nalazište:

Rimska crkva se nalazila u mestu Coim Breg. U ovom predelu je bilo naselje Rimljanima, gde se nalazi rimsko gorblje u mesto zvano Miševa Raica, blizu Coimog Brega-gde je bila rimska crkva.

Na tom mestu u podnožju crkvenog dela i dan danas se nalazi ogroman kamen dimenzije 80sm-60sm-45sm.

Tu leži kamen koji se nalazio u crkvi i na njemu su paljene sveće.

U selu su poznati hajduci hajduk Veljko iz Negotinske Krajine i hajduk Stanko, koji su jatakovali u ovim krajevima. (Kazivač: Mile Milenković (1936. Lopušnja), Zabeležio: Miroslav Mladenović, 2008.g)

*

Solunci:

Dragutin Filipović, Milenković Dragutin, Petar Mitrović.

* * *

Poreklo rodova:

Prvi doseljenici u selo:

Prema kazivanju Najdana Stanimirovića (1910.g.-živeo preko 90.godina) iz sela Gornja Lopušnja; prvi doseljenici su bili po imenima:

– Marko (izvedno prezime roda Marković),

– Janko (izvedeno prezime roda Janković),

– Stanko ( izvedeno prezime roda Stanković),

– Stanimir ( izvedeno prezime roda Stanimirović),

– Dinko (prezime roda Filipović – doseljeni iz Bojšine (Grdelica), poreklom iz sela Božice blizu bugarske granice.)

Zapis: 10. avgust 2013.g. Vlasotince

Kazivač: Smilja Stojanović (Stanimirović) rođena 1932.godine u selo Gornja Lopušnja, sada živi u Vlasotince, ćerka Najdana Stanimirovića, usmenog pripovedača iz selo Gornjanje Lopušnje.

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

*   *   *

Stariji seoski rodovi su:

Deda Stankovi (9k), Bogdanovi (5k), Pavlovi  (13k) i Mitrovi (13k), slave Sveti Nikolu.

Ovi rodovi potiču od zajedničkog pretka deda Milisava. On se ovde doselio od nekuda krajem 18. veka. U rodu Deda Stankovi zna se genealogija (rodloslov):-Đorđe (živ 74.g. rođen 1889.g)-Đoka-Marko-Stanko-Milisav. Po Stanku, sina Milisava, dobili su rodovsko ime.

Anđelkovci (5k), došli su iz Ruplja. Tamo su živeli u mahali Drusunci gde imaju rođaka. Dalje poreklo im je iz nekog mesta sada u Bugarskoj.

Mlađi seoski rodovi su:

Stojanovići (2k), Boškovi (2k), Leka (1k), Stankovići (3k) i Velkovi (2k). Prva tri roda slave Sv. Nikolu, a četvrti rod slavi Sveti Aranđel. Peti rod slavi „Pejčindan“(Sveta Petka). Svi su došli pred kraj turske vladavine sa vlasine. Zemlju su kupili od starijih seoskih rodova. (Zabeležio: J. Trifunovski 1963.g.)

*

VLASINCI: Zaseljeni sa Vlasinskog jezera sa područja Vlasinske oblasti. Danas su to prezimena Stankovići. Koji slave Sveti Ranđel(kazivač:Mile Milenković, 2008.-podvukao:M.M)

* * *

 

Poreklo prezimena RODOVA sela G. Lopušnja

Prema istraživanju (kazivanju) Čede-Čedomira Stojanovića, Milete-Miodraga Milenkovića i Čede–Čedomira Jankovića iz selo Gornja Lopušnja, u Gornjoj Lopušnji prema prezimenima žive familije:

1) Janković, Mitrović – jedna familija; doseljeni iz Donje Lopušnje početkom 19. veka. Krsna slava Sveti Nikola.

2) Marković, Milenković – jedna familija; doseljeni iz Gornje Gare početkom 19. veka. Po drugoj verziji se prvo doselila iz Prokuplje (verovatno u D.Gare pa u Lopušnju-podvukao M.M). Krsna slava je Sveti Nikola.

3) Filipović – doseljeni iz Bojšine(Grdelica), poreklom iz sela Božice blizu bugarske granice.

4) Stojanović, Kostić, Anđelković – doseljeni iz selo Ruplje (Crna Trava), početkom 19. veka.

5) Nikolić, Ristić, Stanković, Ilić (naseljeni oko 1870.g.)-doseljeni sa Vlasine Rid. (Stankovići-Sveti Ranđel)

Rodonačelnik prezimena Ilić: Ilija.

Bio je poznat hajduk sa svoja dva sina.

Danju je orao, kosdio livade, sakupljao seno a noću sa svoja dva sina „hajdukovao“.

Poznat rodoslov Ilić:-Stojan Ilić (1908)-Sotir Ilić(1936)-sinovi: Stamenko Ilić (advokat) i drugi sin žive u Beograd i ćerka učiteljica u selo Boljare.

Zabeležili početkom 21. veka: Zoran Stojanović, rođen u Lopušnji-istraživač u pripremi MONOGRAFIJE sela LOPUŠNJA) i Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar Vlasotince.

*

VLASINCI (Stanković): Zaseljeni sa Vlasinskog jezera sa područja Vlasinske oblasti. Danas su to prezimena Stankovići. Koji slave Sveti Ranđel (kazivač: Miodrag-Mile Milenković, 2008.-podvukao:M.M)

*

LUKINCI (Milenković, Lukić):

Danas ta familija nosi prezime Milenkovići-po pretku Milenku, čiji se otac doselio iz Prokuplja.

Bila su tri brata: Milenko, Marko i Dimitrije.

Milenko (živeo oko 90.g-rođen oko 1768.godine)-sin: Luka (živeo 70-80 godina-rođen oko 1843.godine) i Dušan (rođen 1899.godine), a njegov sin Miodrag Milenković (1936.g) .

Familija Milenković se naselila iz Prokuplja u Lopušnju oko 1790. godine (Zapis februar 2008.g-M.M).

Milenko i Marko su se naselili u Gornju Lopušnju, a Dimitrije se zaselio u Donju Lopušnju. Slave sveti Nikolu, a seoska slava Sveti Trojica.

Dimitrije nije imao dece pa je prizetio Ljubišu Dimitrijevića iz Gradište, koji je takođe prizetio iz Gradišta Čedu Đorđevića (1926.g)-šumar, koji ima sinove: doktora koji živi u Leskovcu i sina Slavče koji ima privatno trgovinsko preduzeće –prodavnice „Drum“ u Vlasotincu. Milenkovići žive u Vlasotince i Beograd.

Lukići su se zaselili u selo Stajkovce.

Zapis: 2008.g.s. G.Lopušnja,

Kazivač: Miodrag-Mile Milenković (1936)-živi familija u Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar Vlasotince.

* *

Poreklo prezimena Stojanović:

Krsna slava: Sveti Nikola.

Naseljeni: iz Bugarske (prvo u Ruplje, pa onda u Lopušnju)

Rodonačelnik: Stojan

Poznata genealogija ( rodoslov): Čedomir Stojanović (1932.g)-Svetozar (1908)-Milovan (1838.g)-Stojan (1805.g-1890.).

Milovan Stojanović (1838-1818), bio je turski kmet u selo Ruplje, skupljao “desetak” turki porez “na rabuš”, pošto je bio nepismen.

Zapis: 2012.g.s. G. Lopušnja,

Kazivač: Čedomir Stojanović (1932) G.Lopušnja-živi u Vlasotince

Zabeležio: Miroslav Mladenović Vlasotince, lokalni etnolog i istoričar.

*

Poreklo prezimena: Kostić, Stojanović

Naseljeni iz Bugarske.

Rodnačelnik: Kosta

Kosta: Stanimir, Stoimir i Stojan.

Iz ovih su “izvedena” su prezimena: Kostić, Stanimirović, Stoimirović, Stojanović. Svi oni su slavili ili slave krsnu slavu Sveti Nikola (izuzev “promena” krsnsne slave zbog “podelbine” ili “skrivanja” od Turaka, ako su napravili neku krvnu” štetu Turcima.*

Ta prezimena su u selima: Gornja Lopušnja, Javorju i drugim selima vlasotinačko-crnotravske opštine. Mnogo je na početku 21. veka iseljeno iz Gornje Lopušnje ui drugih sela – Stanimirović, Stoimirović u smederevskom kraju, Beogradu i drugim gradovima i selima Srbije, a da retko ko od njih uopšte i zna svoje poreklo naseljavanja.

Zanimljivo je da u Donjoj Lopušnji imamo osnivača roda od KOSTE – ali iz Dejana, ali sa drugom krsnom slavom “Sveti Đorđe-“posna slava”-Sveti Alimpije).*

Zapis: 2008.g. Vlasotince

Kazivač: Miodrag-Mile Milenković, 2008. Vlasotince

Zabeležio: Miroslav Mladenović lokalni etnolog i istoričar, Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena: Kostić , Stanimirović

Poreklo: Naseljeni iz Bugarske

Krsna slava: Sveti Nikola

Rodonačelnik: Stanimir

Prezimena: Kostić, Stanimirović

Stanimir je bio u srodstvu sa Stojanom, koji su se doselili iz Bugarske prvo u selo Ruplje, pa onda u selo Gornja Lopušnja. Od Stojana rod u selo nosi prezime Stojanović, a od Stanimira prezime Stanimirović.

Prema tvrdnji (zapis: jul 2013.g) Smiljke Stojanović (devojačko Stanimirović, 1934.g) potomka ovog roda-Kosta je bio sin Stanimira, dok su sinovi Koste: Postol i Mihajlo.

Iz imena Koste, familija uzela za svoje prezime Kostić, dok familija Mihajla od rodonačelnika Stanimira za svoje prezime uzela Stanimirović.

Čak je i jedan deo familije Apostola Kostića je uzelo prezime Stanimirović.

Apostol Kostić je imao sinove: Tomislava i Aleksandra.

Mihajlov sin se zvao Najdan Stanimitović, koji je živeo kod ćerke Smiljke Stojanović (Stanimirović, 1934.g.) u Vlasotince preko 90 godina do kraja 20. veka. Bio je očit i usmeni pripovedač.

U zapisu je rečeno da je Janko iz sela Donje Lopušnje se oženio sestrom Koste Stanimirovića, pa se kasnije rod Janković naselio u selo Gornja Lopušnja. Svi oni su bili stočari-nomadi.

Jedan deo familija Kostić i Stanimirović je odseljen u Borči kod Beograda a drugi deo živi u Vlasotince.

Kosta ima svoj spomenik u selo Gornja Lopušnja, a prema tvrdnji potomke Smiljke Stanimirović-Stojanović (1934); Kosta je živeo 106 godina i bio turski kmet.

Zapis: jul 2013.g Vlasotince

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog, Vlasotince.

* * *

Poreklo prezimena Filipović

Rodonačelnik: Dinko Filipović

Poznat rodoslov:

Dinko:-Bogdan, Dragutin.

Dragutin Filipović nije imao dece.

Bogdan Filipović:-Đorđe, Mladen i dve ćerke:Ika i Desana.

Zapis: 10. avgust 2013.g. Vlasotince

Kazivači: Smilja Stojanović (Stanimirović) rođena 1932.godine u selo Gornja Lopušnja, sada živi u Vlasotince i Živka Milenković (1938.g.Stojanović) iz G. Lopušnju i živi u Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena Ilić (VELKOVI-makedonsko ime)

Poreklo: Doseljeni sa Vlasine, a prema nazivu roda iz Makedonije

Krsna slava: Pominje se Sveti Ranđel i Pejčindan (Moguća je “promena” krsne slave u BEŽANIJI od Turaka)

Rodonačelnik: Ilija

Prezime Ilić:

* * *

Poreklo prezimena Stanković, Mitrović, Nikolić(1)-DEDA STANKOVI (Bogdanovi, Mitrovi, Pavlovi)

Krsna slava: Sveti Nikola

Poreklo: selo Gare (na osnovu krsne slave i istraživanja naseljeni iz Bugarske)

Svi potiču od deda Milisava-Stanko-Marko-Đoka-Đorđe(74.g.-zapis J. Trifunovskog 1963.g. podvukao M.M 2013.g.)

Poznat rodoslov:

Stanko-Mileva (Bosini-Saramandini, D.Lopušnja):-Dobrivoje Stanković (1910.g., trubač), Milutin Stanković (1903.g., klanetaš).

Milutin Stanković (1903)-Nenad-Nebojša-Olivera(1972):-udata za Milenković Vitomira (1966.g) iz Gornju Lopušnju i imaju dve ćerke:Sanja(student) i Aleksandra(završila srednju školu) i žive u Vlasotince.

Dobrivoje Stanković (1910)-Borisav, Stojan, Krsta.

Borislav Stanković-Slavica:-Mića(u Niš), Kruna (udata u D.Lopušnju).

*

ROD:MITROVI(Mitrović-Đikinci)

Krsna slava: Sveti Nikola

Rodonačelnik: Mitar

Poznat rodoslov: Strelja (živ)-Bogoja-Stojadin-Đika-Mikail.

*

Rod: LEKA-Nikolić (Prizeten Aleksandar-Leka Nikolić)

Rod:BOGDANOVI-Filipović

Rod: DEDA STANKOVI:-Marković

Rod: Pavlovi:-Nikolić

Rod BOŠKOVI:- Stojanović

Zapis: 10. avgust 2013.g. Vlasotince

Kazivači: Smilja Stojanović (Stanimirović) rođena 1932.godine u selo Gornja Lopušnja, sada živi u Vlasotince i Živka Milenković(1938.g.Stojanović) iz G.Lopušnju i živi u Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena Stanković(2)

Poreklo: doseljeni sa Vlasine

Krsna slava: Sveti Ranđel (krsna slava koja se nije me4njala Srba od plemena vasojevića-loze Nemanjića u Crnoj Gori)

Rodonačelnik: Stanko

Rod STANKOVIĆ postoji u selima: Dejan-gde su se prvo doselili kao stočari-nomadi; potom preko zaseoka Predanča u 19 veku “hiljadili” više šuta broj ovaca u “kozilskoj reci” i preko sela Brezovice raseljavali se u selima:Ravni Del, Kruševica, Lopušnja, Gradište i drugim okolnim selima u vlasotinačkom i crnotzravskom kraju.

Poznat rodoslov:

Stanko-Stojko-Orden-Mita:-Novica Stanković (1960), Stojko, Ivan.

Novica Stanković (1960)-Ljiljana(devojka iz selo Gradište:-sin i ćerka studenti.

Ivan Stanković-Zorica(Kać, Novi Sad):-Jovan(dete).

Stojko neoženjen.

Zapis: 10. avgust 2013.g. Vlasotince

Kazivači: Smilja Stojanović (Stanimirović) rođena 1932.godine u selo Gornja Lopušnja, sada živi u Vlasotince i Živka Milenković(1938.g.Stojanović) iz G.Lopušnju i živi u Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena Janković

(u srodstvu sa rodom ANĐELKOVCI-Bisini, koji su se prvo iz Bugarske doiselili u Ruplje pa onda u Gornju Lopušnju kao mlađi rod naseljavanja u selo)

Rodonačelnik: Janko

Krsna slava: Sveti Nikola

Poznat rodoslov:

Trajan-Janko, Anđelko(Anđelkovci):-Kosta-Naća, Caka. Naća imao tri sina- Caka jednog sina.

Janko:-Gorča, Rista, Žika Janković.

Gorča:-Savka, Rista, Dušan, Blagoje i Mileva.

Olga Janković je “prizetila” u svoj rod: Aleksandra-Leka Nikolića, koji su imali rodoslov: ;Milisav-Radisav (oko 50.g-živ, 2013.g)

Poznata geneaologija: Janković Branko (1950.g.)-Trajko-Vladimir-Janko.

Zapis: 11. avgust 2013.g. Vlasotince

Kazivači: Smilja Stojanović (Stanimirović) rođena 1932.godine u selo Gornja Lopušnja, sada živi u Vlasotince i Živka Milenković(1938.g.Stojanović) iz G.Lopušnju i živi u Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

* * *

Poreklo prezimena Kostić(2), Anđelković (rod ANĐELKOVCI)

Rodonačelnik: Anđelko

Krsna slava: Sveti Nikola

Poreklo: Iz Bugarske (prvo se doselili u Ruplje pa u G.Lopušnju)

Poznat rodoslov:

Anđelko-Kosta:-Naća, Caka.

Naća Kostić: Nikola, Ljubomir, Velimir Kostić(1912.godine rođen-tupandžija u muzički orkestar-“Banda” u Lopušnji).

Nikola:-Dragutin, Đorđe (1934)-imao četiri ćerke.

Ljubomir:-Aleksandar (1932), Blagoje (1937), Radmila.

Aleksandar Kostić živi u Beograd

Blagoje:-Ljubiša Kostić (1964).

Caka Anđelković:-Mikail, Gorča, Dimitrije-poginuo u prvi svetski rat.

Svi potomci cake se prezivaju Anđelković, a naće Kostić.

U Beograd su odseljen familije sa prezimenima:Kostić, Anđelković i Milenković.

Zapis: 11. avgust 2013.g. Vlasotince

Kazivači: Smilja Stojanović (Stanimirović) rođena 1932.godine u selo Gornja Lopušnja, sada živi u Vlasotince i Živka Milenković(1938.g. Stojanović) iz G.Lopušnju i živi u Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

* * *

Prošireno Poreklo prezimena Stojanović (STOJANOVCI)

Krsna slava: Sveti Nikola

Poreklo: naseljeni iz Bugarske prvo u selo Ruplje, pa onda u selo G.Lopušnja kao mlađi rod naseljavanja u selo)

Rodonačelnik: Stojan

Stojanov sin Milovan Stojanović je bio turski kmet u selo Ruplje i sakupljao “desetak” na “rabuš”.

Drugi Stojanov potomak Milan M. Stojanović(sin Milovana) je bio 22 godine kmet u selo Lopušnja i streljan je od strane Bugara 1943.godine u Vranje sa još sledećih meštana iz sela Gornja Lopušnja: Vladimir J. Janković, Josif Đ.Marković, Sava N. Mitrović, Milunka S. Janković(streljana u G.Lopušnju), Pavle V. Nikolić (streljn u G.Lopušnju).

Poznat rodoslov:

Stojan-Milovan Stojanović:-Milan.

Milan Stojanović:-Svetozar (1908), Dragoljub (1914), Dobrivoje(mlađi), Milorad(1924), Aleksandar (1923).

Svetozar Stojanović (1908)-Ljubica (1908. Selište, D. Lopušnja):- Zorka (1930, udata u Grdelicu), Čedomir (1932), Živka (1938.g. udata u rod Milenković u G.Lopušnju za Miodraga Milenkovića

-žive u Vlasotince ), Nikola (1941)-živi u Kamenicu(Vlasotince).

Čedomir Stojanović (1932)-Smilja (devojačko Stanimirović iz G.Lopušnju, 1932.g):-Milina (1957.g.-udata za Branka Jankovića rođenog 1950.g u selo Gornja Lopušnja i žive u Vlasotince, a imaju decu:Marjan, Žaklina i Jelena), Mirjana (1957.g. udata za janković Dragana u G. Lopušnju –imaju decu:Ivana, Alenjksandr, Dragana-žive u Vlasotince), Vesna (1966.g.-udata u rod janković u G.Lopušnju-imaju sina i ćerku), Života (1971) Stojanović-Gorica(iz s. Dobroviš):-Marija (1994), Milan (1999)-žive u Vlasotince.

Dragoljub Stojanović(1914)-Sevetka (G.Lopušnja):-Stanojko (1945, Vukosava (1943.g. udata za Mladena Kostića iz G.Lopušnju i žive u Kolare kod Smedereva).

Stanojko Stojanović(1945)-Dana (Stojanović-drugi rod od Vojislava Stojanovića ćerka magacionera iz D.Lopušnju) :- Rade(ima dve ćerke udate u Jastrebac).

Dobrivoje Stojanović-Milica (Novo Selo od roda Rajković):-Radomir(živi u Vlasotince)-Jovan(živi u Beograd) –sin Saša.

Milorad Stojanović(1924)- Rada (1924. Jastrebac):-Borivoje (1938.g., Vitomir (1940.g.),-žive u Madžinu Dolinu(Vlasotince), Vojislav Stojanović(1942.g.-živi u Sremsku Mitrovicu).

Zapis: 10.avgust 2013.godine Vlasotince

Kazivač: Čedomir Stojanović (1932.g.) iz selo G.Lopušnja-živi u Vlasotince

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac lokalni etnolog i istoričar Vlasotince

* * *

 

Priča o čukun dedi Kosti:

Prva priča: Kosta je bio po majci iz Gornje Lopušnje čukun deda Miletu-Miodragu Milenkoviću (1936.g)-koji je poreklom od Kostića iz Lopušnje.

Kosta je znao turski jezik i išao sa Turcima kao prevodilac u sakupljanju i naplate poreza (aksiza)-„desetaka“ u zlatu.

Išao je sa još dva Turčina, koji su na konjima nosili zlato sakupljeno od naplate poreza-„desetaka“ srpske raje u ovom delu Srbije.

Turke je Kosta sprovodio preko Grdelice do Skoplja.

Kosta je obaveštavao hajduke koji su presretali Turke i od njih oduzimali zlato i zakopavali ga po planinskim vrletima. Hajduci zarobe Turke i Kostu, opljačkaju ih i pušte Kostu.

*

Druga priča: Sprovodio Turke Kosta kao turski kmet po srpskim slavama. Znao je da govori i turskim jezikom.

Tako ih je jednom prilikom odveo na jednu zimsku slavu u selo Predanlča.

Na tronoškama su sedeli uz sovru-trpezu, kada su Turci ušli. Svi su ustali. Samo je pop ostao da sedi. U trenutku da bi spasio ljude, kojima je slava bila zabranjena, onda se dosetkom obratio ovakvim na srpski:

– Svi sedite pijte, jedite i ne sekirajte se, samo da isteramo đavola iz kuću”.

U tom trenutku je uzeo stolicu tronošku i njome gađao popa.

Đavola iz kuću je isterao. Turci su bili zadovoljni i pustili na miro da se krsna slava nastavi da slavi.

Nekada se moralo i na takav da brane srpske glave od Turaka.

Zapis: februar 2008.godine, s. G.Lopušnja

Kazivač: Miodrag-Mile Milenković(1936.g.),

Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog i istoričar, Vlasotince.

*

Treća priča: Hajduk je presreo tovar turskog poreza od Turaka, koje je Kosta prikupio kao turski porez. Turski paša je odredio Turčina da konjem jurne na vezanog hajduka i sabljem ga ubiju.

Kosta je bio snalažljiv. Progovorio je rečima-čestiti Pašo, da se kunemo kako će “Srbin da pređe u laganju Turčina” i čija laž pobedi tako će da bude suđeno. Ako je srpska bolja onda da se oslobodi hajduk i da se odseče glava Turčinu koji je spreman da odseče glavu Turčinu. Ako bude drugačije onda neka bude što mora da bude.

Paša odobri nadlaguvanje.

Turčin ovako poče sa lažima: ”Kolko praci se za Božić zakolju, tolko Srbina da poginu od Turci”.

Turčin: Ajde Kosta: Kolko jaja se polome za Uskrs tolko da poginu Turci od Srbi”.

Turčin vide da ne može da se prebroje onolko jaja za Uskrs što se treba da s polome, koliko će se prasića zakolju za Božić, pa vidoše da ih je Kosta “nadlagao”.

Kosta je dobio opkladu, ali Turčin nije slušao Pašu i počeo da puca po Hajduka koji je pobegao putem Duboki u bukovu šumu. Spasao živu glavu.Tako je Kosta nadmudrio Turke i spasao život hajduku.

Zapis: 2012.g. Vlasotince.

Kazivač: Čedomir Stojanović(1932.g.), Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog, Vlasotince.

*

Četvrta priča (“TURCI”):- Rod KOSTE Stanimirovića se često zvao “TURCI”, jer je kao “turski kmet” znao da govori turski jezik i tako se uvek snalazio u teškim situacijama u vremenu vladavine Turaka u ovim krajevima.

Kosta je imao tri sestre. Jedna sestra Marija je “potkrala” svoga brata Kostu i udala se za Turčina u Vranje.

Kosta se osvetio Turčinu, tako što ih je iz Vranja poveo malo dalje od kuće Turčina. Otišao je malo u stranu i rekao na turskom sestri zetu Turčinu: “sačekajte malo, idem malo po napolje”. Kosta je uzeo sablju gde je tamo sakrio i u povratku odsekao glavu Turčinu i bacio ga u Moravu. Tu sestru je odmah udao u Makedoniju.

Druga sestra Anica se udala u selo Dadince. Pošto je zet tukao i maltretirao njegovu sestru, onda ga ona pozove da ga ubiju. Kosta ga zadavio na spavanju, a sestri naredio da ujtru “nariče” za pokojnim mužem. Tako je i bilo-

Treća sestra se udala za Janka u Lopušnju. O Kosti još se prepričavaju mnoge priče o njegovoj snalažljivosti i hrabrosti u teškim vremenima pod turskim zulumom u ovim krajevima.

Ovde je pouka kako svaki brat u nevolji uvek pomaže svojim sestrama i onda kada one naprave greške u izboru pri udaji. Tako je nekada postojala rodbinska veza u jednoj patrijahalnoj zadruzi sela u vlasotinačkom kraju u vremenu pod Turcima i kasnije sve do oslobođenja od Turaka.

Zapis: 11. avgust 2013.g. Vlasotince

Kazivači: Smilja Stojanović (Stanimirović) rođena 1932.godine u selo Gornja Lopušnja, sada živi u Vlasotince.

Zabeležio: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar Vlasotince-

* * *

Muzikanti: Pleh orkestri:

Ilić Stojan (truba- rođen 1908.g.)

Sotir Ilić (trubač, 1936),

Dobrivoje Stanković (bas-rođen 1908),

Stanković Milutin (klanet)

 Velimir Kostić (tupandžija),

Tarapanunče (barabanče)-Stojanović,

Zarije Milenković (rođen1922.g.-bas),

Stanković Jordan (trubač).

Milenković Vojislav (basadžija),

Stanislav Veličković (ravna Gora-klanet)

Vladimir Andrejević(Predanča-klanet, rođen 1938.g.),

Dragiša Ivković (klanet, Donja lopušnja)-„Čuljko“.

Trubači (pleh orkestar) je u skoro svim selima svirao posle pojave trube i klaneta posle prvog svetskog rata (1922.g) na svadbama i vašarima sve do 80.godina 20. veka.

Svirali su stariji i menjali ih mlađi u sviranju u okestru. Od svih ovih svirača u sećanju je najviše ostao trubač Sotir Ilić(G. Lopušnja) koji je svojim zvukom trube, mogao da „ugasi“ lampe (svetiljke sa petrolejom) po svadbama i nadjača svaki orkestar bilo po vašarima ili na svadbama.

Kao dete sećam se svih kola i pesama koje su svirali i pevali Lopušnjani, a posebno zvuka trube Sotira Ilića, koja je svirala i na sopstvenoj svadbi u svoje rodno planinsko selo – zaseok Predanča (G.DDejan) 1974.godine. (Podvukao: M.M jul 2013.g. Vlasotince)-

Zapis: 2012.g. Vlasotince,

Kazivač: Čedomir Stojanović(1932.g.), Vlasotince,

Zabeležio: Miroslav Mladenović, lokalni etnolog Vlasotince.

* * *

Toponimi:

Izvori: Obznani, Ivkoz, Kladenac, Suva Češma, Jusin Kladenac, Kobilski Kladenac;

Nazivi mesta na ataru su: Šavarina, Bara, Ogorela, Čun, Bukova Glava, Ilijina Padina, Glog, Šilegain, Belutak, Polom, Kičina Čuka, Mrtvica, Konjarnik, Cojin Breg, Prokop, Lijač,Ilijinovo Orište, Dol, Zajednica, Preslap, Crkvište, Selište.

* * *

NAPOMENA: Pošto istraživanje i prikupljanje materijala za MONOGRAFIJE sela: Lopušnja (Gornja i Donja), Ravna Gora i Samarnica prikuplja vredan istraživač Zoran Stojanović (rodom iz Lopušnje)-prekinuo sam lična istraživanja o RODOSLOVU familija ovih sela. Ovde ću objaviti već prikupljen materijal, a ostalo će biti dostupno Zoranu Stojanoviću, kome želim uspeha u istraživanju i pisanju MONOGRAFIJE dotičnih sela.

10. jul 2013.g, Vlasotince, Miroslav B. Mladsenović Mirac, lokalni etnolog.

* * *

IZVORI:

[1] Stamenković Srboljub: “Geografska Enciklopedija naselja Srbije”, knj.1 (a-đ), Beograd

[2] J. Trifunoski:-SELA I STANOVNIŠTVO U Grdeličkoj klisuri, 1962/63.g. , Narodni muzej Leskovac 1975.g (Skoplje 1963.g)

[3] Miroslav B. Mladenović Mirac: ZAPISI Iz rukopisa: “Sela u vlasotinačkom kraju“, 1970-2012.g., Vlasotince

 

AUTOR: Miroslav B. Mladenović Mirac, lokalni etnolog i istoričar, 10. jul 2013. godine Vlasotince, Srbija.