Порекло презимена, насеље Зијемља (Мостар)

14. јула 2013.

коментара: 0

Порекло становништва насеља Зијемља код Мостара. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Карсно поље, издужено у правцу С-Ј, састоји се из три дијела: Гладног Поља или Горњих Зијемаља, Доњих Зијемаља и средишњег вишег дијела међу њима, који ћемо звати Голо Брдо. Највише села је на сјеверној пољској ивици, у присоју. Осим тога, сва су старија села у присоју.

У присоју су ова села: Днопоље, Равчићи, Падежине, Јанковина, Шарица и Кушићи.

У осојној су страни куће Гладног Поља и Миљановићи.

Сељаци су махом кметови, мање их је слободних сељака. Слободни сељаци ријетко остају цијелу годину на Зијемљима. Већина њих има своје главне куће или у Бијелом Пољу или Бротњу, а овдје су добили имања или куповином или укмећивањем.

Породице које љетују у Гладном Пољу и на Голом Брду су:

1) на Голом Брду љетују ове породице: Куртеши из Ливча, Гатали (2 к) из Потока, Мискин (2 к) из Равчића, Антељи (2 к), Матановић, Кожул и Лозо из Равчића, Голош из Кути и Ливча, Ћорић из Кути и Ливча;

2) у Гладном Пољу љетују већином католици из Броћна и то ови: Доко, Пињука (2 к), Шкавеља, Солде, а осим тога има их неколико из Бијелог Поља.

Име Зијемља постало је, по народној етимологији, од придјева зиман, -на, -но, који означава мјеста оштрије климе.

Старина нема никаквих.

Народно предање сматра цијела Зијемља веома старим насељем. Прича се да се је старо становништво раселило због тога што су Зијемља била на главном друму који је ишао из Херцеговине у Босну и што су им турског времена додијавали путници. Иза њих су овдје дуже времена ”живјеле некакве Гоге” па их је ”помело” т.ј. поморила их јака зима, а остатак је побјегао. Иза њих су столачки, мостарски и травнички Мусломани присвојили земљу па су на њој насељавали кметове. Ипак је село врло дуго времена задржало облик катуна. Овдје су до прије 90 година била љетовишта сточара из Подвележја и из Житомислића.

Највећи дио породица доселио је послије куге, дакле у 19. вијеку. Само су ове три породице овдје још од 18. вијека:

  • ПЕЈДО је дошао из Кути пред кугу. Славе Васиљевдан.
  • РАЧИЋА је дјед из Граба код Зубаца, живјели су у Невесињу, у Бијелом Пољу, па се преселио на читлук. Славе ?
  • МАТКОВИЋА дјед је из Богодола прешао на читлук. Славе Јовандан.
  • Исто су тако стари и МУЧИБАБИЋИ. Њихова је старина на Лескову Дубу. Славе Аранђеловдан.
  • АВДАЛОВИЋ је са Степена, живио је у Мостару, па изашао овдје на имање. Слави Илиндан.
  • МАВРАЦИ су прије 120 година пошли из Попова и послије дужег времена дошли су овдје. Славе ?
  • СЈЕРАНИ су Ковачевићи из Срђевића. Населио се на Сјераново имање па се прозвао Сјеран. Слави Игњатдан.
  • БОГДАНОВИЋИ су од Мандића у Дулићима у Гацку. Овдје су дошли из Бијење прије 20 година. Славе Игњатдан.
  • ЧАЛИЈА је с Бежђеђа прије 90 година, старином су Бјелице из Црне Горе. Славе Јовандан.
  • ШАКОТА је из Дубрава из Козица, има 20 година. Слави Јовандан.
  • Муслиман ДЕМИЋ је из Залика код Мостара, прије 20 година прешао на читлук.
  • Муслимани ОМЕРИКЕ су из Кљуна, прешли на женинство прије 30 година.
  • АБАЗА је из Крушевљана, живио је и у Мостару, па преселио овдје.
  • ЧОЛАКОВИЋ је поријеклом из Подвележја, становао је у Мостару, па се преселио на читлук.
  • ТРИША је старином из Љубомира, овдје је прешао из Потока прије 20 година.
  • КАРИШИК је старином од Косијерева у Бањанима. Овамо је дошао из Гнојница прије 80 година. Слави Ђурђевдан.
  • АНТЕЉИ су прије 100 година доселили из Нецвијећа у Бијело Поље, а одатле прије 15 година овамо. Славе Аранђеловдан.
  • ВУЧИЋА је отац из Равчића, слави Никољдан.
  • СУША је старином из Добреља у Гацку, а вамо су прешли из Бијелог Поља. Славе ?
  • ЛОЗО је из Богодола прешао у Бијело Поље када је Јанковић Стојан ударао на Мостар. Из Бијелог Поља прешли су прије 50 година.
  • КУРТЕШ је прије 10 година изишао из Бијелог Поља на своје имање. Славе Ђурђевдан.
  • ГАТАЛО је прије 20 година изишао из Бијелог Поља. Славе ?
  • ЛЕЧИЋ је из Љубомира прије 80 година доселио у Бијело Поље, а одатле овамо.
  • И ДАБИЋ је из Љубомира доселио прије 80 година у Бијело Поље па одатле на Зијемља. Слави Ђурђевдан.
  • Католик ПРИМОРАЦ купио је овдје имање прије 40 година. Није на њему стално населио.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.