Порекло презимена, селo Брезовица (Власотинце)

Порекло становништва села Брезовица, општина Власотинце.  Истраживање „Села у власотиначком крају“ сарадника портала Порекло Мирослава Б. Младеновића Мирца, локалног етнолога и историчара

Brezovica, selo

 

Настанак села:

Село Брезовица је некада било искључиво сточарско место, у коме су се насељавали сточари-номади, који су бачовали на подножју планинских висова Букове Главе и Козилске чуке.

То је сеоско насеље разбијеног типа, на десној долинској страни потока Сланци, леве притоке Власине, и уском развођу-гредама и косама, између последњих левих притока Љуберађе, у подножју Малог Марича (691м), 3км југоисточно од Власотинца.

Село Брезовица по предању потиче са Космета из истоименог села Брезовица; док према другом предању носи назив по „белим“ брезама које су некада биле на овом потесу данашњег села као доминатна шума.

Данас у село Брезовица има бреза али су мало ређе, док су доминантно „истрсене“ приликом крчења шума и прављења ораница и ливада за испашу стоке и прављењу воћњака,

Само село је насељено из суседних села: Дејан, Равни Дел, Горњи Орах, Преслап, Лопушња, а и са подручја Власине, Црне Траве, Модре Стене, Баинце, и околине Трна (Бугарска).

Нарочито су били познати Станко АЏИЈА и Гмитра ВРАЧАРИЦА који су били богати стоком, имали хан у Дејан, потом у Преданчу и Козилску реку овце и неколико пута су „иљадили“ овцама.

Био је познат трговац стоком и трговао у Цариграду и Солуну. Имао је бачије у козилску реку.

У времену пред први светски рат отишао је у Ниш и у бисазима однео злато у банку, предао тамо на „чување“-али пошто је био неписмен није узео никакав документ, тако је то богатство отишло у нечије туђе руке.

Они су прво живели у ЛЕВЕНОВЕ (Г.Дејан) потом у Преданчу, потом у Брезовицу.

Данас у Преданчу и места родови) носе име ГМИТРОВЦИ-а има и остатака трла и бачија свуда где се бачовало од стране Станка АЏИЈЕ.

Станко АЏИЈА је био познат хајдук у 19. веку. Живео је 119.година – према казивању његовог потомка Бранка Станковића (1950.г) из махале Зимовиште села Г.Дејан.

У село је живео и познати кмет НЕША – претходно је био и хајдук, по коме постоји и по њему назив ЊЕШЋЕВО ГУМНО, где се хајдуковало у борби противу Турака после Првог српског устанка и неколико буна у 19. веку, све до коначног ослобођења 1878.године од Турака.

Постоји данас његов родослов у селу Брезовица и другим околним селима.

 

После ослобођења од Турака 1878. године село Брезовица има 32 куће и 116 житеља

Махале села: Ридарци, Уруци, Ивковци, Баинчани, Пресветарци, Кочиште, Зарија Горња, Зарија Доња, Нерезинчани и Преслапчани.

Становништво је српско.

Најстарије фамилије села су: Станковци, Ридарци, Ивковци, Спасинци.

У село се славе крсне славе: Свети Аранђел и Свети Никола и друге славе; сеоска слава (Литије) је Свети Илија (2.августа).

Сеоска слава (Литије) у село Брезовица је 2. и 3. августа Свети Илија другог августа и Опрлија 3. августа.

У село се тога дана окупљало доста људи у село где се налази „крст“ и ту би се два дана правио сеоски сабор (собор).

* * *

Село некад и сад:

До 60. година 20. века махом су се сељани бавили чувањем стоке и дрварењем.

Често су у немаштини магарићима носили товаре у Власотинце и продавали на пијац. Бавили се и ћумурским занатом, а неки су до краја 70. година 20. века се бавили дрводељским занатом-правили виле, грабуље и косила за косе. Било је и мајстора за израдау САМАРА за коње и магараца, такозвани САМАРЏИЈЕ.

Други део становника се бавио цигларским занатом. Било је и других занатлија у село.

Најпознатији су били казанџије који су пекли добру ракију. У село има добрих воћњака јабука, шљива и крушака.

Село има струју, а водом се снабдевају сопственим изворима. Село има четвороразредну школу. Деца су похађала осмогодишњу школу у „ОШ „Синиша Јањић“ у Власотинце.

Данас је све мањи број деце у село, па тако и село се постепено гаси.

Само су остала старачка домаћинства на почетку 21. века.

Данас на почетку 21. веку већина се иселила у суседно село Манстириште (предграђу Власотинца) и Власотинце; а махом су постали добри мајстори зидари. Има и школованих људи села, а неки су се и иселили ван Власотинца. Тако има и учитеља из села а из рода Маринковић је био и секретар општине Власотинце; а и међу потомцима са села има доста факултетски образованих младих људи у самом Власотинцу и у местима где су се населили њихови преци.

Има назнака да су неки почели да се враћају у село и чувају овце и ору њиве и гаје воће у воћњацима и пчеле, где има великих могућности за развој пчелраства и воћњака и сточарства, јер је веома чиста природа и планински незагађена средина.

* * *

Порекло презимена по РОДОВИМА и крсна слава:

РИДАРЦИ:-презиме Ђокић, крсна слава Аранђелов дан,

УРУЦИ:-презиме Миљковић, крсна слава Аранђелов дан,

КОПИЛАШИ:– презиме Станковић, крсна слава Аранђелов дан,

ИВКОВЦИ:-презиме Ивковић, крсна слава Свети Никола,

БАИНЧАНИ;-презиме Стојановић, крсна слава Свети Никола,

ПРЕСВЕТАРЦИ:-презиме Анђелковић и Цекић, крсна слава Свети Никола и Аранђелов дан,

КОЧИШТЕ:-презиме Цекић, крсна слава Свети Никола,

ЗАРИЈАРЦИ:– презиме Костић, крсна слава Свети Димитрије,

НЕРЕЗИНЧАНИ:-презиме Спасић, крсна слава Свети Никола,

ПРЕСЛАПЧАНИ:-доселили се из села Преслапа (бугарска граница-Црна Трава), презиме Пешић и Миљковић, крсна слава Свети Аранђел дан,

БЛАГОЈЕВИЋИ-доселили се из Горњи Орах.

* * *

* * *

Порекло презимена Ђикић (СЕЛИШТЕ)

Родоначелник: Ђика (призећен у род Благојевић)-живео 86.г., умро 1994.г., рођен 1908.године. Прво се доселили у место Цигански Камен, па се пребацили на потес Селиште, где су живели родови: Костић, Благојевић и Глигоријевић-сви славе Гмитровдан.

Досељени: са Косова (село Брезовица)

Крсна слава: Гмитровдан

Старо кумство: Цане Маринковић (1931г.)-махала Преслап, село. Брезовица, слави Свети Ранђел

Познат родослов:

Ђика-Цветан Ђикић-Милан Ђикић(1907)

 

Милан Ђикић (1907)-Перса Благојевић (с. Брезовица):-Стојан Ђикић

(1933-2010), Добрунка (1935.г.)-удата у село Брезовица за Сретена

Маринковића (слави Свети Ранђел).

 

Стојан Ђикић (1933-2010)-Вера Ђорђевић (1937-2008, засеок Преданча,

село Г.Дејан):-Слађана (1962)-удата у село Шишава за Миљковић Перу

(1953)-деца: Ивица (1976), Јелена; Јамина (1964.г.) удата у село

самарница (Д.Лопушња) за Војислава Микића (1958)-деца:Варенка и Ана,

оддселили се у Власотинце: Звонко Ђикић (1966).

 

Звонко Ђикић (1966)-Данијела Ђикић (с. Равна Гора-славе у Р.Гору Свети

Ранђел):- Драгана (1992), Јелена 81994), Милан (1996). Одселили се у

село Манастириште предграђе Власотинца.

 

Запис: октобар 2013.г. Власотинце

Казивач: Звонко Ђикић (1966) село манастириште Власотинце

Забележио: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог Власотинце

* * *

СТАРИНЕ:-По казивању старих људи из Брезовице, верује се да у селу према Равној Гори на месту Савине Ливаде и Крњино-између три извора се налази закопано злато које су Турци оставили при повлачењу и бекству. Брезовица је у више наврата за време ратова била паљена од стране Турака. Пошто у селу није имало воде људи су ватру гасили вином, а воду носили по километар-са два извора (кладанца).

За време Другог светског рата из Брезовице лјуди су одлазили у партизане да се боре против Немаца. Познати борци су били: Костић Антанас, Благојевић Милан – који се у Брезовицу доселио из Горњи Орах.

* * *

СТАРИ ЗАНАТЛИЈЕ:- Из Брезовице су махом одлазили у цигларе и зидаре а познати мајстор био је Костић Антанас (пинтер), кога је касније заменио Николић Миодраг, Цекић Ћира дунђер-који је правио од древета куће чакмаре и кованице.

МУЗИКАНТИ:-У селу је била група трубача којих се млађа генерација не сећа, а међу познатим хармоникашима били су: Костић Душан и Ђокић Љубе, без којих није била ниједна свадба у околини и селу.

* * *

СТАРИНСКЕ ПЕСМЕ:– Старинске песме у селу певане су за време сеоских прела (седељки) која су прављена на раскрсници, где су се сакупљали момци и девојке уз наложену ватру и где су певале и припевале.

У селу су се певале додоличке и лазаричке песме, које је одлично знала да пева Костић Мара, а на прела (седењке) старинске песме је најлепше певала Цветковић Вера.

У селу се још правиле у јесен и лупењке-за време брања кукуруза. Кукуруз се само ломио неољуштен, па су се кући увече ноћу сакупљали рођаци и комшије да га олупе од шашињки. Тако се правила лупењка, где се уз лупење кукуруза, певало, смејало, дружило-а газда би девојке и момке и остале на лупењку служио младим скуваним кукурузом у котлу на огњиште, онда грожђе и лозјарске праске.

* * *

ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА:-у селу је било разних обичаја који су се изводили у времену верских празника.

Тако например за Свети пророк Еремију се лупало металном шипком у лопату да би змије бежале из дворишта и авлије.

За Ђурђевдан маја месеца у пролеће се плели венчићи од цвећа да би стада била напредна са доста младунаца и млека.

На Ивандан-Свети Јован(биљобер-7 јула)-доносиле би се и сакупљале разне лековите траве по ливадама и пољима.

У село је било две старије жене које су лечиле људе травама и бајалицама-а враџбинама се нису бавиле.

На славама и весељима се највише користила БЛАГОСИЉАЊА-здравице уз благослов.

* * *

ПЕЧАЛБАРСТВО:-Брезовчани су после Другог светског рата одлазили у печалбу циглара широм бивше Југославије, а због сиромаштва и живота на посној земљи су после доласка из печалбе ујесен ишли у Војводини у берби жутог кукуруза кога су користили као хлеб у исхрани, а тај кукуруз се прво дотеривала вагонима до Лесковца, потом камионима до село Манастириште и Бољаре, а онда се запрежном стоком на двоколицама (крлешкама) истеривала у село, да би с касније терао кукуруз у воденицама и млело жуто брашно, од кога се поред хлеба-проје, правио и качамак. После седамдесетих година брезовчани се окрећу зидарском занату.

* * *

ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА СЕЛА:-Струја у село Брезовица је доведена од 1971-1974.године, потом је у село 1985.године са планинског извора Букове Главе довели планнску воду помоћу канала и цевима, које су сами ручно копали и финансирали сами.

* * *

ПРОДАВНИЦА:- Прва продавница (трговинска радња) у којој се могла куповати роба-отворена је 1985-1986.године, а отворио је Милосављевић Новица из Брезовице-који је сељане снабдевао разним намирницима за живот на село.

* * *

ОСНОВНА ШКОЛА: – У село постоји основна школа (четвороразредна) која ради у склопу осмогодишње основне школе „Синиша Јањић“ у Власотинцу, отворена као истурено одељење почела са радом после ослобођења од Немаца и Бугара у Другом светском рату (1945.г). Први учитељ је био Лалиш. После њега Младен, а за млађе генерације су били учитељи: Миодраг Стојановић, Станиша Коцић и Жарко Коцић. Школа има и канцеларију и стан за учитеља да станује у току зимских дана када је невреме.

* * *

ДРУШТВЕНИ ЖИВОТ:-у село је био познати судски поротник и преседник мезне заједнице Ивковић Љубиша. Младеновић Љубе је био официр.

*  *  *

Запис: мај 2008.године

Казивачи: Виолета (девојка из Брезовице) Здравковић, удата у село Ломница 1973.г; Михајловић Љиљана 1953.године с. Брезовица

Забележили: Александар Здравковић, ученик осмог разреда и наставник Мирослав Младеновић

* * *

ИЗВОРИ:

[1] Стаменковић Србољуб: “Географска Енциклопедија насеља Србије”, књ.1 (а-ђ), Београд

[2] Мирослав Б. Младеновић Мирац: ЗАПИСИ Из рукописа: “Села у власотиначком крају“, 1970-2012.г., Власотинце

[3] Казивач: Михајловић Љиљана (1953.г.) село Брезовица, општина Власотинце

 

АУТОР: Мирослав Б. Младеновић Мирац, локални етнолог и историчар, Власотинце, Србија, 2. јула 2013.

 

 

Коментари (14)

Одговорите

14 коментара

  1. Marija

    A sta je sa Mladenovicima iz Brezovice? Ima li nekih podataka za njih posto se pominje Ljube Mladenovic kao oficir, sta je sa ostalom porodicom?

    • Miroslav B Mladenovic Mirac

      Марија, када се постави питање (ако је добро намерно)-онда се даје и добронамеран одговор.
      Било бих добро да ти даш одговор. Ја ћу као добар педагог ето као на часу математике да ти помогнем са овим поптипитањем:”Један из Станковића учитељ има “кумство” са Младеновићима из с. Црна Бара”-даље настави сама да истражујеш и то истраживање напише овде, да видимо и твоју активност ваљда о свом селу. Иначе моја повезаност са селом је што су у њему биле удате неколико тетатака из фамилије из засеока Преданча(с.Г.Дејан) и што сам у младости био често на игранкама заједно са брезовчанима.

  2. Јелена

    Поштовани,
    Прво желим да Вас похвалим. Лепо је што се неко труди да сачува порекло презимена од заборава. На страници сам се нашла трагајући за коренима. Наиме, мој прадеда Душан Цекић је пореклом из села Брезовица (Власотинце) и крсна слава је Свети Арханђел Михаило. Он је био призећен у Губеревцу. Рано је трагично настрадао (мој деда по мајци Чедомир Цекић, његов син, једва да је то памтио). Не знамо ни за једног рођака. Неки Света (чини ми се је једини који је код деде навраћао, али се даље губи траг). Била бих Вам захвална за још неку информацију о Цекићима из Брезовице. Свако добро!