Порекло презимена, село Доња Трусина (Невесиње)

25. јун 2013.

коментара: 1

Завичај - села и градови

Порекло становништва села Доња Трусина код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Село је у ували равнога дна на висино око 1000 метара. Кроз увалу тече рјечица Кошута, која дно чешће плави.

Рачуна се да је тек десетина земље откупљена, али има тако имућних кметова да дају сиромашнијим сељацима поједине земље на приоравање. Мало их је ућемисљено.

Село се дијели на двије махале: Драган и Пићевићи, која се опет распадају на 4 грпице, а двије су куће одвојене у пољу. У селу има свега 26 кућа (у Драгану 12 и Пићевићима 14).

Мисли се да је село добило име по томе што овдје почиње најприје снијег трусити.

На сред села, на Градини, имају развалине Херцегова града у коме се Херцег војвода Никола бранио од Турака. Има још неколико средњевјековних гробница и старих чатрња.

Један део сељака носи хумњачку, а други део горњашку ношњу.

Овдје су становали Мусломани Кајтази и Рорићи, па се и село некад звало Рорићима. Они су од зулума Баја Пивљанина побјегли у Мостар где их и сада има.

  • КУЉИЋИ старином Хаџићи из Пиве. Прије 230 година дошли су у Зови До, а прије 150 година због сиромаштва у ово село. Има их у Солаковићима, Дабру и Кошути. Има их 9 кућа.
  • САМАРЏИЋИ су старином из Рогова, а овамо су дошли прије 80 година с Ргуда. Има их 11 кућа, славе Ђурђевдан.
  • МЕДАНИ су из Расна преко Стоца и Дабра дошли овамо прије 80 годна. Њихове породице има у Дабру, Убоску, Банчићима (?), Габели и Ртијешу. Славе Јовандан.
  • МИЛИВОЈЕВИЋИ су дошли из Долова у Дабру прије 50 година. Славе Никољдан.
  • ЈЕЛАЧИЋИ су дошли овдје из Дабрице прије 40 година, а старином су из Требиња. Има их у Мостару, Ртијешу и Дабрици. Славе Климуњдан.
  • БАЊАНИ су Баћевићи из Бањана; дошли су прије 40 година због сиромаштва. Славе Никољдан.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. 26. јул 2015. у 16:33

    goran saponjic

    Izgleda da su jelacici koji poticu iz trebinja bili prilicno veliko pleme i da su se raseljavali svufa po hercegovini mislim da su svi jelacici j2bm205 koji slave sv klimenta ali i da prezime jelaca u dalmaciji potice od jelacica selili su se i u bosnu izgleda dasu zaista bili brojni petar askraba navodi da su jelacici odlazili i na zelengoru za kalinovik u bosni prezime jelaca u srbiji takode jelacici iz trebinja

    Одговори