Порекло презимена, село Миличиница (Ваљево)

21. јун 2013.

коментара: 12

Порекло становништва села Миличиница, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Миличиница је на Влашићу при извору Тамнаве и Уба; она је брдско село. Главнија брда су: Велики Белег на Влашићу, Задел до Црниљева и Шешевица до Каменице, Пусула и Оштриковача у селу. Брда нису висока, али су стрменита и каменита, затим су израсецана многим дубоким јаругама и долинама, што нарочито вреди за крајеве села, окренуте Убу и Тамнави. Земљиште је од палеозојских филита, на којима су моћни слојеви кречњака тријаске старости, а можда и млађег. Кречњак је на многим местима денудован и ограничен на мала острвца, докле средина села Понор представља праву карсну висорован, карсно поље, испуњено вртачама разноликог облика и потоком Понором, који на једном крају извире, а под Оштриковачом са јужне стране понире. Сеоске су куће растурене по целлом простору и увучене дубоко у јаруге и долине појединих притока Уба и Тамнаве. Највећи део села је отишао на источну страну реке Уб.

Село је препуно изворима разне врсте. У свакој јарузи има по један или више омањих незнатних извораца, од којих постају поточићи мање врсте. По долинама таквих поточића су сеоске куће, па се служе водом тих извораца или њихових поточића. По Понору има неколико мало јачих извораца, који личе на карсна врела и такви су: Сировљевића Бунар, Бранковића Врело и др.

Од текућих вода у селу су:

1. Тамнава* којој је главни извор под Великим Белегом са северозападне стране. Тамнава протиче с почетка кроз најшумовитији крај ваљевске Подгорине, мала је и прима у себе, докле не изађе из села, пет малих поточића.

*У овом крају реч „Тамнава“ тумачи се да је дошла отуда, што река извире из велике тамнине, из велике шуме, кроз коју се и у подне не види проћи.

2. Уб извире на источној страни Великог Белега и тече у североисточном правцу све док не изађе из села; река је мала, као и Тамнава непресушне, тече уском, не местима проширеном долином, прима многе изворце и поточиће те на тај начин излази из села много појачан.

3. Миличиница је речица овог села, која избија из мале пећинице испод Оштриковаче са северне стране, тече у западном правцу и по дну села пада у Тамнаву. Речица је доста мала и тече уском долином, која се при ушћу нагло шири и у себе прима поток Паушу, који долази с Пусуле, из средине села.

Земље и шуме.

Миличиница се не одликује особито квалитетном земљом. Земље су песковите, хладне и неродне, па и за ливаде нису подесне. Ово нарочито вреди за јужни, западни и источни крај села. Мало родне земље по Понору и то кречуше и око Уба и Миличинице, који су наноси ових двеју речица.

Шуме је доста у селу и само од лиснатог дрвета и кад се наиђе у село, онда се пролази кроз поједине шумске крајеве, не видећи нигде куће у близини, докле се на изађе у карсни Понор. Најлепши шумски крај је Велики Белег и све његове косанице, затим долина реке Уба. Па и кречњачка Оштриковача, којој је врх од кречњачког стења, по дну обрасла је особито лепом шумом, која се одатле простире на север и везује за каменичку Шешевицу.

Заједница у селу има. Многе сеоске су заједнице у селу и на разним странама. Заједничке шуме су на Великом Белегу, Влашићу и другим местима, заједничка је и Оштриковача. Поједини џемати и поједине задруге имају своје заједнице по разним крајевима и овог исувише великог и пространог села. Заједнице се не зирате, већ су шуме или испусти, али нигде нису великог обима.

Тип села.

Миличиница даје по свом изгледу прави тип старовлашког растуреног села на све могуће стране и још подељеног према пластичном изгледу на крајеве или џемате. Сваки џемат је великог обима и према пластици земљишта прети да постане ново село. Џемати по реду од запада на исток су: Крањани до Голочела и Шешевице, Ружићи или Пауша у долини потока Паоше, Понор на карсном пољу Понору, Кацапа при извору Уба и Уб у источном крају до Оглађеновца. Џемати су на одстојању од 200 до 1000 метара, а куће сеоске од 30 до 800 метара.

У Крањанима су: Перићи, Црнчевићи, Бошковићи, Поповићи, Јевремовићи, Вуковићи, Миловановићи, Кејићи, Гајићи, Марковићи, Алексићи, Мићићи, Живановићи (Ђукићи), Јанковићи, Илићи, Обрадовићи, Рогићи и Петровићи.

У Понору су: Сировљевићи, Радовановићи, Павловићи, Васићи, Тадићи, Крстићи, Ковачевићи и Живановићи.

На Убу су: Добријевићи, Дамњановићи, Добрашиновићи, Терзићи, Марићи, Павловићи, Анђелићи и Дулутовићи.

У Кацапи су: Андрићи, Јовановићи, Илићи, Божићи, Живковићи, Симеуновићи (Дивнићи), Вукашиновићи и Гајићи-2.

У Ружићима (Пауши) су: Лајшићи, Матићи, Јевтићи, Чолићи, Кнежевићи и Дудићи.

У Миличиници нема великих задруга, а раније их је било доста. Повеће сеоске задруге су: Бранковића у Понору, Павловића, Црнчевића, иначе их више нема.

Подаци о селу.

Миличиница је према харачким тефтерима из 1818. године имала 72 дома са 97 преских и 232 харачке личности.

Према попису:

-1866. године – 106 домова и 991 становника.

-1874. године – 117 домова и 967 становника.

-1884. године – 134 дома и 1061 становника.

-1890. године – 145 домова и 1193 становника.

-1895. године – 157 домоваа и 1306 становника.

-1900. године – 172 дома и 1421 становника.

Годишњи прираштај становништва је од 1866. године 14,90 а процентни 1,25%.

Име селу.

За име селу везана је ова народна прича. Милош Обилић, родом из Дворишта у Поцерини, имао је три сестре; Милицу, Доку и Пауну, све три удате у доба, кад је полазио на Косово и удате у овој области и то Милица у овом селу, које је тада имала другачије име, Дока у Докмиру а Пауна у Паунима. Њихови мужеву су отишли с Милошем на Косово и отуда се нису вратили, већ су изгинули. Сестре, наследнице свог Милошевог имања, да би му овековечиле спомен, свака за свој рачун, подигне му по цркву и то Милица у овом селу, Дока у Докмиру а Пауна у Паунима. Народ прича да се по овој Милици прво црква прозвала Миличина црква, затим и река, па после и село.

У једном необјављеном документу из 18. века, из 1719. године, кад су овим крајевима владали Аустријанци, међу осталим селима ове области, постадалим од града у јулу месецу те године, помиње се и Milicsina reka, што се уствари и тиче овог села. Од имане Миличина река, како је првобитно име селу, временом је постало Миличиница ради лепшег и краћег изговора.

Имена џемата су по именима места, где су насељени или по месту насељења (Крањани).

Старине у селу.

1. Као старину можемо поменути садашњу цркву, за коју се прича да постоји у селу „од Косова“. Старе цркве нема, за њу предање вели да је порушена и да је била мало више уз поточић, а повише сеоског гробља. Садашња црква, покривена клисом и од брвана, подигнута је 1792. године трудом поп-Јевте и уз потпору Митра и Радојице Миличинаца оних, који се помињу у „Мемоарима“ Проте Матеје, као богати трговци тог доба.

2. У Овом селу основана је најстарија школа у овом крају. Школа је отворена 1824. године, зграда је била уз поток више цркве а отворио ју је неки Јаков Аднађевић, родом из Руме.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Старо је село Пауша, па изгледа да се тако и звало.

-Ружићи, Лајшићи, Митићи, Јевтићи, Чолићи (у Ружићима), Васићи (у Понору), Вукашиновићи и Гајићи (у Понору): Најстарина породица тога краја звала се Ружићи, које се име данас пренело на џемат и као такво очувало. Ружићи се сматрају као старинци, јер се не зна да ли су се и са које стране доселили, али су се много расељавали и по селу и по Посаво-Тамнави и Мачви; тако се зна да су од ове породице и мачвански Мијатовићи у Причиновићу, одсељени у незапамћено доба из овог места. Нико се данас не зове Ружић, али се опет нико изван села не сматра другачије него као Ружић и као сродник; њих је данас у Ружићима 15 разних презимена (неке су наведене) у 18 кућа, две куће Васића у Понору и 9 кућа и Кацапима, те их има 28 (ја израчунао 29, оп. Милодан) кућа, славе Никољдан.

-Црнчевићи, Гајићи и Марковићи: Од досељених породица најстарији су Црнчевићи у Крањанима, досељени из Полимља у почетку 17. столећа због хајдучије; са њима су у сродству Гајићи и Марковићи. Њих је 10 кућа и славе Ђурђевдан. Некада су Црнчевићи били најмногобројнија породица у селу, али се данас проређују.

-Терзићи, Марићи, Дамњановићи, Добрашиновићи, Павловићи и Дулутовићи (Убљани); Божићи и Андрићи (Кацапци): Некако или мало раније или мало касније од Црнчевића доселили су се Убљани и Кацапци, који су сви од 4 брата. Убљани и Кацапци су се доселили из брдских крајева по дну Васојевића, с горњег Лима и доселили су се, по причању, са својом стоком населивши се у овај крај јер је за њих био врло подесан за гајење стоке, има их укупно 47 кућа и славе Никољдан.

-Сировљевићи, Павловићи, Тадићи и Крстићи: У старе досељенике, досељене пред крај 17. века, у општој сеоби су и Сировљевићи (старо презиме Сировице*), досељени из Херцеговине, из њеног југозападног дела, потомци су им наведени, има их у Понору 25 кућа и славе Јовањдан.

*Из ове је породице био један буљубаша Кнеза Милоша.

-Перићи, Јевремовићи, Миловановићи (Лазаревићи и Максимовићи), Кејићи и Алексићи: На имање Црнчевића врло рано су прешли данашњи Перићи из Мајиновића, села ове области, од тамошњих Лазаревића. На почетку 18. века дошла су два брата Лазаревића, један се призетио у Црнчевиће а други се поред њега населио. Од првога су Перићи*, који су примили славу Црнчевића (Ђурђевдан) а од другога све остале побројане фамилије, укупно их је 22 куће, остали славе Алимпијевдан.

*Из Перића је породице Митар (Мајић) Миличинац. И данас на северној страни села је његов гроб, који се доста добро очувао, што је велика реткост код наших сељака у чувању старина.

-Илићи и Јевтићи: Пред крај 18. века доселили су се у Кацапу Илићи, чији је предак дошао из Драгодола од тамошњих Бобића, њих је у селу 6 кућа (са Јевтићима у Пауши), славе Ђурђиц.

-Симеуновићи и Дивнићи. У исто време су дошли и Симеуновићи из Осата и по баби Дивни названи Дивнићи, славе Ђурђевдан.

-Живковићи су досељени из Петрца у Рађевини, славе Никољдан.

-Ковачевићи су досељени из Коцељеве, населили се у Понору, славе Пантелијевдаан.

-Поповићи су потомци попа Ђорђа, досељеног као свештеника из непознатог места у Црној Гори, славе Никољдан.

Досељеници у почетку 19. века:

-Вуковићи у Крањанима су од Вуковића из Старе Реке, предак доведен уз матер, славе Јовањдан.

-Мићићи су у Крањанима, дошли из Дрлаче у Азбуковици, досељени после Првог устанка као слуге, славе Јовањдан.

-Живановићи (Ђукићи) су у Крањанима, дошли су из Кука у београдском округу, предак дошао као слуга, славе Аранђеловдан.

-Добријевићи су на Убу, досељени из Оглађеноваца, прешли на своје имање, од породице Бражђана, славе Алимпијевдан.

-Анђелићи су из Љубовиђе и насељени на Убу, предак се доселио као зидар, па се призетио у Убљане, славе Михољдан.

Новији досељеници:

-Јанковић из Милине, досељен као свештеник, слави Ђурђевдан.

-Илић је из Царине, досељен као терзија, слави Ђурђевдан.

-Бошковић у Перићима досељен из Вишесаве као слуга, слави Никољдан.

-Обрадовић је из Ваљева, досељен као трговац, по оцу је из Забрдице, слави Никољдан.

-Рогић је из Косјерића-округ ужички, дошао као слуга, слави Никољдан.

-Радовановић је у Понору, доселио се из Врагочанице, слави Аранђеловдан.

-Живановић је у Понору, доселио се и он из Врагочанице, слави Никољдан.

-Јовановић је у Кацапи, дошао од Зимоња у Каменици, призетио се у Кацапце, слави Никољдан.

-Кнежевић је у Ружићима, дошао из Чајетине, доселио се као слуга, слави Аранђеловдан.

-Петровић је занатлија из Кошаља, слави Ђурђиц.

-Дудић је однекуда из Босне, уљез у Ружићима, слави Ниокољдан.

И селу има 180 кућа од 26 породица.

Занимање становништва.

Главно занимање су земљорадња и сточарство. Како нема довољно зиратне земље, сви се Миличинци спуштају у Посаво-Тамнаву и закупљују земље. Воћа је врло много као и свуда у Подгорини, али се и гајење ситне стоке не занемарује. Нарочито се гаји доста оваца као по Убу у Кацапи, док су говеда ретка и кржљава.

Појединости о селу.

Миличиница је саставни део Миличанске општине у Срезу подгорском. Општинска судиница, школа и црква су на речици Миличиници, под Оштриковачом. На истом месту је и сеоска механа, два дућана и сеоско гробље за Крањане. Други крајеви села имају своја гробља,

Не каже се да ли и шта преслављају.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (12)

Leave a Reply to Dragana

12 коментара

  1. Milan

    Da li postoji vise podataka o Jovanovicima koji slave Arandjelovdan iz Milicinice..moj deda se zvao Kosta a njegov otac Milan….hvala!

  2. Milicanac

    Ima i Mitrovica i Davidovica na primer. Znaci fali jos podataka. Znam da jedan deo preslavlja Tominu nedelju(prva nedelja posle Vaskrsa) i Belu subotu(prva nedelja posle Trojica). Najcesca slava je sveti Nikola. Cuo sam da je trece selo po povrsini u Srbiji.

  3. Dimitrijević

    Pozdrav, moj deda je rodom iz Miličinice od Dimitrijevića koji nisu navedeni. Otac mu se zvao Ivko a deda je bio obućar,njegov brat stolar a njegov kamenorezac.Porodica sa mnogo članova. Ivkova žena je bila Katarina Pavlović od pomenutih Pavlovića. Dimitrijevića I dalj ima par kuća u Miličinici,a zanima me da li se zna nešto o njihovom ranijem porekl I zašto ih nema u knjizi? 🙂

    • Momcilo

      Pozdrav, ja sam Momcilo, od Dimitrijevica, Ljubisin sin, deda mi se zvao Momcilo i bio je Ivkov rodjeni brat, po zanimanju je bio kovac,a kasnije i kamenorezac. Pradeda mi se zvao Pavle, (on je inace bio narednik 17-Drinske divizije), cukundeda Zivan, a pracukundeda Gligorije.

      Mene takodje zanima me da li se zna nešto o njihovom ranijem poreklu? 🙂

  4. Ponovo Dimitrijević

    Uz svo poštovanje,knjiga ima prilično nepreciznosti i manjkavosti. U Miličinici su u vreme tog popisa definitivno bili Dimitijevići. Narednik Pavle DImitrijević i sin mu Nikola su poginuli na Solunskom frontu,o čemu svedoči i spomenik u dvorištu mesne crkve,a još trojica sinova Momčilo,Živko i Ivko su ostala za njim.Ivko se kasnije oženio Katarinom Petrović takodje iz Miličinice. Prilično razgranata familija koja je dugo u ovim krajevima i baš neobično što se ne spominju u knjizi.

  5. Ponovo Dimitrijević

    Проверио сам. Није искључена ни моја грешка.
    Међутим!
    У тексту, који сам користио не помињу се Димитријевићи, ни у рубрици “порекло становништва” нити у родовима по крајевима-џематима села Миличиница.

    Поздрав!

  6. Dimitrijevic Momcilo

    Pozdrav, ja sam Momcilo, Ljubisin sin, deda mi se zvao Momcilo, po zanimanju je bio kovac, a kasnije i kamenorezac. Pradeda mi se zvao Pavle(od oca Zivana), imao je bracu Aleksu i Iliju. Pavle je bio narednik 17.- Drinske divizije. On je poginuo na Solunskom frontu. Negovi sinovi bili su Nikola, Ivko, Zivko i moj deda Momcilo i cerka Jelka. Nikola je poginuo kao dobrovoljac Solunskog fronta, sa nekih 16/17 godina. Pavlov otac se zvao Zivan, a Zivanov Gligorije.
    Gligorijeva zena zvala se Andjelija, Zivanova Petra, a Pavlova Milenija iz familije Boskovic iz Milicinice.
    Ivko je bio obucar(opancar), a Zivko stolar.
    – Ivko je imao cetiri sina i cetiri cerke. ( Milivoj, Milorad, Tomislav, i Milisav, a cerke Slavka, Jelisavka, Tomka, i Nada)
    -Zivko je imao sina i dve cerke (Radivoj, Radojka i Milojka)
    -Momcilo je imao sest sinova i dve cerke (Zivorad, Jelisav, Tomislav, Dusan, Ivan i Ljubisa, i cerke Zivodarka i Ivanka)
    -Pavlova cerka Jelka je bila udata u Donje Crniljevo u familiju Pavlovic, za muza Zivojina. Ona je imala troje dece ( Mirko, Petrija i Milena)
    Ja toliko znam o svojim predcima! 🙂 🙂

  7. Marko

    Zaboravio si da navedes Mijailovice

  8. Jovana

    Ne postoji podatak o Jovanovićima koji zive na Ubiću. Slave Nikoljdan, po priči su došli iz Hercegovine,