Порекло презимена, село Каменица (Ваљево)

11. јун 2013.

коментара: 23

Порекло становништва села Каменица*, град Ваљево. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање 2011. године – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

*Ово је село описао г. Милорад Ив. Протић, свештеник каменички и овим смо се описом знатно користили (Љ. Павловић).

 

Положај села.

Каменица лежи у средини Ваљевске Подгорине, на оној коси, који дели воде Јадру и Обници. Куће су или по тој коси или оним избрешцима и брдима, која су на исток од ове косе. Село се пружа у дужину и јужном правцу на коју је страну и нагнуто. Земљиште је брдовито, поједина су брда осредње висине (нису виша од 300 метара), али су врло стрмих страна и падина. Геолошки су састављена из секундарних кречњака. Знатнија узвишења су су: Влашић до Оглађеновца, Равно Брдо, Петковача, Трапића Страна, Вртлог и Велико Брдо до Причевића.

Извора има много. Сваки крај села, готово свака кућа има свој изворац, чију воду употребљава за сваковрсну потребу. У селу има и бунара, који нису тако плитки већ исувише дубоки (преко 22 метра, попов бунар). Од текућих река је најважнија и готово једина текућица Каменица. Каменица постаје од два потока, једног који долази са Влашића изнад Миличинице и другог, који долази из Јојића а који се састају испод Равног Брда и граде реку. Река тече више источним крајем села и има правац јужни до Трапића Страна, а одатле окрене на југо-исток и пада у Обниицу. У ову реку са десне стране силазе ови потоци: Жарковића Поток, који извире изнад старе цркве и испод ње пада; Гојсевица, која силази изнад Драјића и испод њих пада у реку; Врело*, најјачи извор у селу, који избија испод Вртлога и одмах окреће два витла и после тока у дужини једног километра пада у реку.

*Врело је наставак Врагочког Врела, који на западу од извора понире у вртачама брда Вртлога.

Земље и шуме.

Плећа ових брегова су препуна вртача, које се у овом селу зову и вртлози. Вртлози имају особито топлу, меку и растреситу кречушу или по дну црвеницу са моћним хумусом. Ово је најроднија, најбогатија и за усеве најподеснија земља у селу. Падине брегова од Осладића и северни део села имају посну, песковиту, хладну и шупљу глинушу, која се и тешко обарађује а и рђав плод доноси. Луке око река су наносне, водоплавне или мочварне земље, те су особито добре за ливаде и пашњаке, а ређе за обделавање.

Шуме у селу има много. Нарочито је шумом богат северни део села – Влашић. Све стрмените падине појединих брегова, све неприступачне увале, као и многи делови обрасли су одличном шумом од лиснатог дрвета које има доста за грађу и гориво не само за село, него и за продају. На сувише посним и неродним земљама особито успева бреза, које у овом селу има превише. Никаквих заједница у селу нема.

Тип села.

Река и потоци дали су земљишту нераван изглед. Сувише стрмените стране нису дале могућности сељаку да по њима подижу своје куће, већ су ове по плећима брда а самим тим село је разбијеног типа. Куће су груписане по плећима брда и таквих група у селу има, колико и брда: Јојићи на брду до Горње Буковице, Зимоње на огранцима Влашића, Равно Брдо, Трифковићи (Сређани), Мочионик и Орашје на коси до Осладића, Драјићи на Петловачи, Дрлаче на Трапића Брду, Велико Брдо и Вртлог. Јојићи и Велико Брдо су на левој страни реке а сви остали су џемати на десној. Растојање међу џематима је 500 до 1000 метара, а међу кућама 20 до 200 метара.

У селу има доста задруга, али већих задруга нема. Задруге се распадају, али се још доста упорно одржава задружни живот.

Подаци о селу.

Каменица је по списку села ваљевске епархије из 1735. године имала 23 дома. По харачким тефтерима у 1818. години у селу је било 44 куће са 56 пореских и 149 харачких лица.

Према попису:

-1866. године – 95 домова и 793 становника.

-1874. године – 119 домова и 862 становника.

-1884. године – 137 домова и 1081 становника.

-1890. године – 134 дома и 1177 становника.

-1895. године – 144 дома и 1186 становника.

-1900. године – 165 домова и 1272 становника.

Годишњи прираштај становништва је 13,10 а процентни 1,34%.

Име селу.

И река и село се зову Каменица. Једно од другога је добило име а пре село од реке него река од села. Истина су и стране брда камените и литичасте, а и село је препуно камења, те му је ваљда и име отуда дошло.

Имена џематима су или породична или по имену места или брда. „Јојићи“, „Зимоњићи“ и „Драјићи“ су породични називи. „Велико Брдо“, Равно Брдо“ и „Вртлог“ су имена брда, па и имена џемата. „Мочионик“ је име дошло отуда, што по њему има доста мочила, мочвара у којима се топи лан и конопља. „Орашје“ због многих ораха, који су расли у овом крају, а данас их нема. „Дрлаче“ је име места, одакле су се становници доселили.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Каменица је село које се и данас непрекидно насељава, а то нарочито што је она изабрана као среско средиште, које привлачи знатни свети са других страна. Село је врло старо, ми га већ налазимо у списку ваљевских села која је саставила аустријска Администрација 1737. године. Не тамо тај списак показује велику старост селу, већ старост селу доказују и његове породице, за које се не зна да су и одакле досељене.

Најстарије породице у селу јесу:

-Драјићи, којих је данас само 6 кућа, некада их је било више, има их расељених и преко Саве и по овој области, славе Јовањдан.

-Чворковићи*, њих је увек била само једна кућа, па и данас, славе Ђурђиц.
*У селу постоји предање о овој породици да је она проклета, да се не може множити и да никада у кући не може бити више од једног мушкарца. Данас је спала на једину мушку главу од 7 година, пише Милорад И. Протић, свештеник.

-Врчковићи су од старих Трифковића, којих је некад било више у средини села, па су се раселили у доња села око Саве, данас је само једна кућа, славе Никољдан.

У најстарије досељенике овога села могу се уврстити:

Жарковићи и Јојићи. Пред крај 17. века доселили су се с Повија на Чеву три брата: Жарко, Јован (Јоја) и Дивљан због крвнине. Жарко се насели у Трифковићима, Јоја до Горње Буковице а Дивљан одмах иза њега у Горњој Буковици на брду, које се прозове Дивљан. Од Жарка су данашњи Жарковићи, има их 4 куће, од Јоје су сви Јојићи, којих има под разним презименима 18 кућа а од Дивљана у Горњој Буковици су сви Дивљановићи, славе Аранђеловдан.

-Зимоњићи*: Са Жарком и браћом његовом пребегао је због крвне освете и стари Зимоња оз Кобиљег Дола на Чеву и населио се под Влашићем уз реку Каменицу. Од њега су данашњи Зимоњићи, којих има под разним презименима 29 кућа и славе Лазаревдан.
*Зимоњићи сматрају себе да су од исте породице, од којих су данашњи Зимоњићи у Гацку и Мостару.

-Дрлачани, Јовановићи, Поповићи, Миловановићи, Илићи, Мијаиловићи и др: Пред Кочину Крајину, управо у доба аустријских ратова, из Дрлача у Азбуковици, доселили су се данашњи Дрлачани, које се презивају разним презименима и населили су се у доњем делу Каменице по Вртлогу, Великом Брду и Трапића брду. Сви Дрљачани од 6 браће носе већ поменута презимена, има их и расељених, а из њихове породице је било свештеника и трговаца; у селу их је 42 куће и славе Ђурђиц.

-Лукарци (Лукарићи) су из Лукарића у Вујиновачи, села ове области, из тамошње породице Вујиноваца (Вујића). Доселили су се у Првом устанку, а населили су се у Орашју и Мочионику; има их 32 куће и славе Никољдан.

-Савићи су се доселили после Другог устанка из Кремана у Старом Влаху и населили се у Трифковићима, њих је две куће и славе Аранђеловдан.

-Поточићи, предак им се призетио у Савиће, дошао из Пакаља, села ове области, има их две куће и славе Јовањдан.

-Василићи су око 1820. године сишли из Пилице-округ ужички, славе Ђурђиц.

-Протићи, предак им се доселио пре 35 година као свештеник из Беле Цркве у Рађевини, славе Алимпијевдан.

-Видаковићи су старином из Чучуга, довела га мати у ово село, славе Петровдан.

-Марјановићи, предак се доселио као занатлија, призетио се у неку стару занатлијску кућу а дошао је из Севојна-округ ужички, славе Аранђеловдан.

У селу је данас правих сеоских кућа 144 од 15 породица.

Овде није урачунато џемат Равно Брдо. Равно Брдо је друмско насеље на путу Ваљево-Лозница и на обема обалама реке Каменице. Ово друмско насеље састоји се од 3 механе, 7 дућана, две магазе, 3 приватна стана, среске канцеларије и зграде за пошту и телеграф. Дућанџије су све готово изван овог места а тако исто и механџије и чиновништво. Овде има 3 механџије, од којих се један бави и трговином, 3 самостална трговца, 4 занатлије (ковачи, опанчари, поткивачи) и 8 чиновничких породица. Сељака на Равном Брду нема, нити се пак ко од трговаца, механџија и занатлија бави земљорадњом.

Занимање становништва.

Главна занимања сељака овог краја јесу иста, која и других сељана ове области. Најглавије занимање је земљорадња и воћарство. Радом на земљи не труде се да произведу толико да и њима буде и за продају. Воћа имају много и најглавнији новац долази отуда. Сточарство опада и не подиже се никако. Поједини сељаци знају оправити и направити бунар, кола, поједине алатке, али ради тога не иду нигде изван свога села.
Сиромашнији нигде не иду у печалбу изван свога села.

Појединости о селу.

-Каменица је саставни део Каменичке општине у Срезу подгорском. Судница, црква и школа су у Жарковића Потоку, близу његовог ушћа у Каменицу. Село има стару цркву, коју је изнова подигао и обновио на темељу неке старије кнез Јован Бобовац 1818. године и који је 1832. године донет и пред њом сахрањен. Нова црква подигнута је 1902. године на брду изнад старе. Гробље је раздељено по крајевима, а тако исто село нема ни своје заједничке преславе.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Корени

Коментари (23)

Leave a Reply to Милодан

23 коментара

  1. iznogud

    ako znas, gde da nadjem detaljnu mapu kamenickih zaseoka na netu, mislim na donju kamenicu, vrtlog, popovice i taj deo, hitno je

  2. Pavle

    Moji su poreklom iz Vrtloga,neznam niti sam kad čuo za bilo kakvo utvrdjenje ili slično vezano za taj kraj.Zavisi šta i ko zove Vrtlog,inače to je deo sela u kom žive Pavlovići i ispod njihovih kuća Vragočko vrelo ponire i pojavljuje se u delu sela koje se zove Platno.Trenutno u Vrtlogu od Pavlovića ima osam kuća(9 doselili se u Pavloviće),dok u tri kuće žive starosedeoci koji su uvek živeli tu a u ostalim su porodice koje žive u Valjevu.

  3. Zivkovic

    Zamolio bih za informaciju ukoliko je imate. Ispitujem svoje poreklo pa me interesuje da li slucajno imate neku informaciju o Zivkovic Radoslav Rama rodjen u Kamenici kod Valjeva 7.VII 1879 godine. Pukovnik odlikovan Karadjordjevom zvezdom i ordenom za hrabrost od Ruskog cara. Preminuo je u Beogradu. Hvala.

    • Aleksandar

      Postovani, ja sam iz Valjeva, pok. otac Desimir Stevanovic je rodom iz Valjevske Kamenice, donje, tkz donji kraj Drlacani, slavim djurdjic. Oceva majka, moja baba, je pok. Radmila Zivkovic, udata Stevanovic, rodom od Zivkovica iz Pricevica. U njenoj rodnoj kuci nema nikoga, vecina su se odselili u Beograd. Ove podatke sam dobio od pok. oca i njegovog mladjeg brata, koji zivi u Kamenici. Babe se dobro secam, bila je udata za Gvozdena Stevanovica, mog dedu po ocu. Koliko ja znam to je jedina veza Zivkovica i Kamenice.

    • Miloš

      Poštovani, u knjizi Milorada Radojičića “Besmrtni Ratnici Valjevskog Kraja U Ratovima 1912-1918” koja se bavi nosiocima najvišeg ratnog odlikovanja iz tog perioda – vitezovi Ordena Karadjordjeve zvezde, (a koju možete preuzeti na sledećem linku – http://www.istorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/KNJIGE%20PDF/Besmrtni%20ratnici%20valjevskog%20kraja%20ZA%20BIBLIOTEKU.pdf), objavljena je biografija Radosava Živkovića Rame, u kojoj, siguran sam, možete pronaći dosta stvari koje Vas interesuju. Takodje ispod biografije objavljena je i kompletna literatura uz pomoć koje je autor došao do tih podataka, a koja Vam može pomoći u eventualnoj daljoj potrazi o ispitivanju porekla.

  4. Јована

    Поштовани, да ли постоји могућност да уколико неки припадник породице Марковић чија је слава Јовањдан, види овај коментар и јави се на мејл адресу [email protected]? Покојни деда је рођен у Каменици. Доста ствари о пореклу ме занима, свака имформација ће добро доћи.