Порекло презимена Шеат (Шејат, Шеатовић, Шејатовић)

5. јун 2013.

коментара: 4

Презиме Шеат среће се у месту Врбник код Книна. Преносимо шта овом презимену стоји у књизи Александра Бачка “Породице далматинских Срба”:

ШЕАТ, Врбник, св. Никола 72 (16)

Поред Врбника и Книна, породица Шеат је средином 20. века живела у Сплиту (2 у 1 кући) и у Биограду на мору (5 у 3 домаћинства). У овом последњем месту постоји и варијанта презимена која гласи Шејат.

Методије Шеат био је калуђер, а по другом извору игуман манастира Крупе. Он се помиње и као жегарски парох 1912. године. Шематизам Српске православне цркве из 1925. године наводи Методија Шеата као монаха манастира Крупа. Он се наводи међу оснивачима задруга у северној Далмацији, као један од “пионира задружне мисли”.

Породица Шеатовић (Шејатовић) бројна је у Славонији. Шеатовића, кјои су несумњиво род Шеатима, највише има у Трнаковцу код Нове Градишке (48 у 12 кућа) и у Доњем Ковачевцу код Пакраца (34 у 9 домова). Они махом славе св. Николу, али су поједини огранци породице променили славу и почели прослављати св. Ђорђа.

Породица Шејатовић се у документима веома често јавља међу војницима на просторима Жумберка и Горње Крајине. Тако је 1636. године забележен Раде Шејатовић у Жумберку (помиње се и 1657), затим 1644. године Јакша (поменут и 1657) и Вујин Шејатовић у Слуњу, Илија Шејатовић у Велемерићу, Радман Шејатовић у Каменском и Радул Шејатовић (јавља се и 1657). Године 1657. помињу се Јурица Шејатовић (коњаник), затим Петар, Мико, Вукман и Шејатовићи који су служили војску у Велемерићи иил Слуњу, а вероватно су били Жумберчани. Изасланик жумберачких Срба код аустријског Ратног савета 1639. године био је поменути Раде Шејатовић. Он се 1653. године помиње као војвода, а тада је поред њега споменут и Радман Шејатовић.

Далматински Шеати су свакако сродни са наведеним Шејатовићима у Жумберку. Један огранак овог рода је највероватније у Жумберку живео од 16. века, када су досељени преци велике већине тамошњих Срба. Одатле су се поједини огранци раселили у Славонију. Иначе, у Жумберак су преци Срба насељени у две сеобе. У првој од ових сеоба, која се одиграла у два таласа, 1530. и 1531. године, дошло је становништво из околине Унца, Срба и Гламоча. У другој сеоби, која се десила 1538. године, населили су се Срби из Цетинске Крајине у Далмацији.  Далматински огранак, који се прозвао скраћеним презименом Шеат, вероватно је досељен из Босанске Крајине. Сматра се да су преци ове породице из Босне досељени у Врбник крајем 17. века.

Шеат, Книн, св. Никола 13 (3). Дошли су из обилижњег Врбника око 1870. године. Било их је 1 домаћинство око 1920. године. У катастарском попису Книна из 1830. године помиње се православна породица Шајатовић. Не може се поуздано рећи, да ли су они били у сродству са данашњим книнским Шеатима.

 

ИЗВОР: Александар Бачко, “Породице далматинских Срба”, Зборник за српску етнографију и историју, књига 2, Београд 2008.

Коментари (4)

Одговорите

4 коментара

  1. Sasa Seatovic

    Postovani,

    pre Oluje i Bljeska, je moja sestra istrazivala u pakrackoj Patrijarsjiji i tamo je nasla da je prvi Seatovic iz Slavonije, bio Nikola Seatovic, poreklom iz Visegrada… Oko 1690…

    Da li mozete i to da proverite?

    • Dragomir

      Zdravo Saša ,ja nisam neko ko može da ti pomogne vezano za ovu informaciju, ali mi je krivo kako se niko nije našao od 2017 god da ti odgovori na ovo tvoje pitanje(6 dugih god)
      Inače ja živim u Australiji🌏 i poznajem jednog dobrog momka koji nosi to slavno prezime Šeatović💪🙌
      Šeatović Srboljub
      Pozdrav, Drago

      • Драган

        Тешко да ћемо моћи проверити била шта у пакрачкој епископији, пошто је запаљена 1992, али ево ја ћу се потрудити следећи пут кад будем ишао.
        Пре Бљеска Шеатовићи су на југозападној падини Псуња живели у Трнаковцу (који је био изворна локација), Чаглићу, Ковачевцу, Окучанима, Машићима, Медарима, Липику, Пакрацу. Сем тога

      • Драган

        Сем тога живели су и у Пожешком крају. А наравно било је расељених и у свим већим градовима, Београд, Загреб, Сарајево, а сад их има којекуде.

        Додао бих и да је име Никола често у Шеатовића, што можда и вуче традицију од тог првог Николе Шеатовића… Ако нешто сазнам, јављам…