Prezime Šeat sreće se u mestu Vrbnik kod Knina. Prenosimo šta ovom prezimenu stoji u knjizi Aleksandra Bačka “Porodice dalmatinskih Srba”:
ŠEAT, Vrbnik, sv. Nikola 72 (16)
Pored Vrbnika i Knina, porodica Šeat je sredinom 20. veka živela u Splitu (2 u 1 kući) i u Biogradu na moru (5 u 3 domaćinstva). U ovom poslednjem mestu postoji i varijanta prezimena koja glasi Šejat.
Metodije Šeat bio je kaluđer, a po drugom izvoru iguman manastira Krupe. On se pominje i kao žegarski paroh 1912. godine. Šematizam Srpske pravoslavne crkve iz 1925. godine navodi Metodija Šeata kao monaha manastira Krupa. On se navodi među osnivačima zadruga u severnoj Dalmaciji, kao jedan od “pionira zadružne misli”.
Porodica Šeatović (Šejatović) brojna je u Slavoniji. Šeatovića, kjoi su nesumnjivo rod Šeatima, najviše ima u Trnakovcu kod Nove Gradiške (48 u 12 kuća) i u Donjem Kovačevcu kod Pakraca (34 u 9 domova). Oni mahom slave sv. Nikolu, ali su pojedini ogranci porodice promenili slavu i počeli proslavljati sv. Đorđa.
Porodica Šejatović se u dokumentima veoma često javlja među vojnicima na prostorima Žumberka i Gornje Krajine. Tako je 1636. godine zabeležen Rade Šejatović u Žumberku (pominje se i 1657), zatim 1644. godine Jakša (pomenut i 1657) i Vujin Šejatović u Slunju, Ilija Šejatović u Velemeriću, Radman Šejatović u Kamenskom i Radul Šejatović (javlja se i 1657). Godine 1657. pominju se Jurica Šejatović (konjanik), zatim Petar, Miko, Vukman i Šejatovići koji su služili vojsku u Velemerići iil Slunju, a verovatno su bili Žumberčani. Izaslanik žumberačkih Srba kod austrijskog Ratnog saveta 1639. godine bio je pomenuti Rade Šejatović. On se 1653. godine pominje kao vojvoda, a tada je pored njega spomenut i Radman Šejatović.
Dalmatinski Šeati su svakako srodni sa navedenim Šejatovićima u Žumberku. Jedan ogranak ovog roda je najverovatnije u Žumberku živeo od 16. veka, kada su doseljeni preci velike većine tamošnjih Srba. Odatle su se pojedini ogranci raselili u Slavoniju. Inače, u Žumberak su preci Srba naseljeni u dve seobe. U prvoj od ovih seoba, koja se odigrala u dva talasa, 1530. i 1531. godine, došlo je stanovništvo iz okoline Unca, Srba i Glamoča. U drugoj seobi, koja se desila 1538. godine, naselili su se Srbi iz Cetinske Krajine u Dalmaciji. Dalmatinski ogranak, koji se prozvao skraćenim prezimenom Šeat, verovatno je doseljen iz Bosanske Krajine. Smatra se da su preci ove porodice iz Bosne doseljeni u Vrbnik krajem 17. veka.
Šeat, Knin, sv. Nikola 13 (3). Došli su iz obiližnjeg Vrbnika oko 1870. godine. Bilo ih je 1 domaćinstvo oko 1920. godine. U katastarskom popisu Knina iz 1830. godine pominje se pravoslavna porodica Šajatović. Ne može se pouzdano reći, da li su oni bili u srodstvu sa današnjim kninskim Šeatima.
IZVOR: Aleksandar Bačko, “Porodice dalmatinskih Srba”, Zbornik za srpsku etnografiju i istoriju, knjiga 2, Beograd 2008.
1. avgust 2017. u 09:31
Sasa Seatovic
Postovani,
pre Oluje i Bljeska, je moja sestra istrazivala u pakrackoj Patrijarsjiji i tamo je nasla da je prvi Seatovic iz Slavonije, bio Nikola Seatovic, poreklom iz Visegrada… Oko 1690…
Da li mozete i to da proverite?
26. mart 2023. u 10:10
Dragomir
Zdravo Saša ,ja nisam neko ko može da ti pomogne vezano za ovu informaciju, ali mi je krivo kako se niko nije našao od 2017 god da ti odgovori na ovo tvoje pitanje(6 dugih god)
Inače ja živim u Australiji🌏 i poznajem jednog dobrog momka koji nosi to slavno prezime Šeatović💪🙌
Šeatović Srboljub
Pozdrav, Drago
11. oktobar 2023. u 12:27
Dragan
Teško da ćemo moći proveriti bila šta u pakračkoj episkopiji, pošto je zapaljena 1992, ali evo ja ću se potruditi sledeći put kad budem išao.
Pre Bljeska Šeatovići su na jugozapadnoj padini Psunja živeli u Trnakovcu (koji je bio izvorna lokacija), Čagliću, Kovačevcu, Okučanima, Mašićima, Medarima, Lipiku, Pakracu. Sem toga
11. oktobar 2023. u 12:31
Dragan
Sem toga živeli su i u Požeškom kraju. A naravno bilo je raseljenih i u svim većim gradovima, Beograd, Zagreb, Sarajevo, a sad ih ima kojekude.
Dodao bih i da je ime Nikola često u Šeatovića, što možda i vuče tradiciju od tog prvog Nikole Šeatovića… Ako nešto saznam, javljam…
10. april 2024. u 16:24
Nikola
Moj deda se zvao Nikola, prezime Šajatović.Rodom smo iz Žumberka, slavimo sv. Nikolu.Zbog istorijskih okolnosti smo prešli u Unijate, poneki se još osećamo Srbi, mnogi su Hrvati. Naselili smo se na Žumberacku goru 1531. prva seoba. Verovatno su ova imena koja su nosili slavni preci prešla u nadimke. Postoje nadimci Radlovi ( verovatno od Radula), Bujini (verovatno od Vuje),…Ovi kod Pakraca su možda prešli tamo zbog unijaćenja, kao i mnogo naših Zumberčana…
Onaj koji je bio izaslanik pri Austrijskom ratnom savetu , Rade , je verovatno ili predak ili blizi rođak Krabata. Taj Krabati se zvao Janko Šajatović i bio je zaista znamenita ličnost, bio je namesnik kralja Augusta , …usao je i u literaturu kao dobri carobnjak Krabat, deca u celoj Nemačkoj uče o njemu, fantastičan čovek…
Ima celi kraj koji se zove po njemu u Lučici. Ko zna jezik i nemacki neka pogleda na netu… Lep pozdrav svima .