Порекло презимена Требјешанин Reviewed by Momizat on . Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ TРЕБЈЕШАНИ (УСКОЦИ) Требј Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ TРЕБЈЕШАНИ (УСКОЦИ) Требј Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена Требјешанин

Порекло презимена Требјешанин

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

TРЕБЈЕШАНИ (УСКОЦИ)

Требјешани чине групу родова која је ускочила из никшићког села Требјесе на дробњачку територију и населила села Сруг, Малинско и Сировац. Овај се предио по становништву који га је населио назвао УСКОЦИ.

Требјешани су дио племена Никшића, које по предању доби име по Никши, сину војводе Илиона и Јевросиме, кћери Стевана Вуканова Немањића.

Негдје око 1711. године Требјешани, у заједници с осталим родовима из околине Никшића, и помоћу Црногораца и Брђана, по наговору пуковника Михајила Милорадовића, изасланика руског цара Петра I, нападну Турке у граду Никшићу. Пошто се овај напад заврши неуспјехом, Требјешани, бојећи се турске освете, напусте своје село Требјесу и пређу на Чево, гдје су живјели тридесет година. Никшићки Турци тада разоре село Требјесу, а имања приграбе.

Требјешани су четовали и нападали Турке и турска села у околини Никшића, тако да су Турцима додијали, па их ови. позову на помиру и обећају им повратак на њихова имања у Требјеси, гдје могу мирно живјети; ови то и прихвате.

Требјешани обнове разорено село и ту су живјели у миру до 1787. године, када дође до рата између Русије и Турске, а наредне године зарати и Аустрија против Турске. Године 1789, на позив руског грофа Марка Ивељића, руског изасланика, против Турака се дигоше Црногорци и херцеговачка племена и исте године нападоше град Никшић. Овај напад није успио, па се Црногорци и Брђани повуку и одустану од напада. С њима су се морали повлачити и Требјешани, јер им није било опстанка ни живота у Требјеси, што се и показало оправданим – Турци су Требјесу разорили и потпуно уништили.

Требјешка братста су се тада састојала од Балића, Батрићевића, Бућића, Драгићевића, Дипића, Јокановића (Лопушина), Кљајића, Симоновића, Војводића, Вујачића и Распопа.

Требјешани након ове разуре остану двије године у Пјешивцима и Бјелопавлићима, одакле пређу у Доњу Морачу и настане се у конацима напуштеног манастира. Из Доње Мораче наредне 1792. године пређу у село Љевишта у Горњој Морачи, гдје се прозову Ускоци.

Требјешанима су се придруживали и остали ускоци који су ускакали у слободну Горњу Морачу, бјежећи од турске освете и тражећи слободну и сигурну територију, гдје ће моћи на миру и у слободи да живе. У Ускоке су ускакали људи најчешће из околине Никшића, Колашина, Дробњака, Затарја и других херцеговачких крајева. Међу њима, у Љевиштима су били Гаврило Шибалија и Илија Томић из Превиша, а касније су им се придружили поп Милутин Церовић, из Тушиње, и Мијо Годијељ, са Годијеља, са групом Дробњака.

Турци се нијесу мирили с овако јаком ускочком организацијом, већ су вребали на све начине како би их уништили; тако су 30. јуна 1795. године изненада напали Љевишта. Један дио становништва успије побјећи и склонити се у шуму, други дио се супротставио, али Турци успију спалити село и повући се са плијеном. Ускоци, заједно с Морачанима, брзо се организују и пођу у потјеру за Турцима. Сустигну их, многе поубијају и плијен врате.

Требјешани су тражили одобрење од руског цара да се њихове породице могу преселити у Русију. Одобрење су добили, па су се двадесет три требјешке породице, са укупно деведесет осам чланова, 1804. године одселиле у Русију.

Требјешка братства Јокановићи (Лопушине) и дио Вујачића преселе се из Љевишта 1797. године у дробњачко село Струг, а у Лзевиштима остане, послије пресељења Требјешана 1804. године у Русију, братство Дипићи, па се и они касније преселе на Струг. Од њих су братства Ђоковићи и Шундићи, у Жупи никшићкој.

__________________

ТРЕБЈЕШАНИ

(на Стругу)

Ово ускочко братство води поријекло од требјешког братства Дипића, које се, заједно с осталим требјешким породицама, иселило из Требјесе послије њихове разуре 1789. године – прво у Пјешивце и Бјелопавлиће, гдје су живјели око двије године, када пређу у Доњу Морачу, у манастирске конаке, а одатле се, 1792. године, населе у Горњој Морачи, у селу Љевиштима. Пошто се група требјешких породица иселила у Русију 1804. године, у Љевиштима је остало требјешко братство Дипићи, који за своје презиме узму Требјешани, по мјесту Требјеси, одакле воде поријекло. Од њих су се одвојили Ђоковићи и Шундићи и населили у Жупи никшићкој.

Требјешани су имали у свом братству попова, па их још зову и Поповићи.

Нешто касније Требјешани се из Љевишта преселе на Струг, код Лопушина и Вујачића, гдје и сада живе.

Од овог братства било је доста исгакнутих људи и јунака у свим временима. Био је познат Мићо Требјешанин, који је опје- ван у народним пјесмама, Јован – капетан црногорске војске који је погинуо на Мојковцу 1916. године, те Милосав и Петар који су рањени у Мојковачкој бици 7. јануара 1916. године. Неђељко је био комита у Комитском покрету 1916-1918. године.

Милан – Трејо Секулов је један од најистакнутијих бораца из дурмиторског краја, као и један од организатора устанка у овом крају; био је командант мјеста на Боану, истакнути старјешина у Четвртој црногорској пролетерској бригади и у другим јединицама, носилац је Партизанске споменице 1941. године. Данило Миланов је био истакнути борац у Четвртој црногорској бригади у којој је био и командир чете, а Новак Милосављев је био борац 7. омладинске бригаде. Радивоје Требјешанин је погинуо на Колашину 1942. године као припадник јединица НОВ-а.

Требјешана има у разним мјестима гдје су обично одлазили ради запослења.

Славе Лучиндан, а прислужују Петровдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Коментари (2)

  • Nikola celebic

    Da Trebjesani vode porijeklo od Nikse Bana a njegov potomak Vuk Trebjesanin posle hjihove mnogobrojne selidbe na Cevo spustio se nize obroncima planine Stavor do grabovog dola nadomak sela Stitara tu se ozenio od pavlovica koji u bili jedino domicilno stsnovnistvo i nije dosao kako neki istrazivaci tvrde iz rovaca iako smo istog porijekla vec je vuk trebjesanin imao cetiri sina od koji su nastala tri bradtva Celebici Vujovici i Cicarevici a od njih kasnije perisici . Cetvrti sin bio je pop i nije se zenio poginuo je na kuli Radunovoj 1692 g takodj postala je i jedna porodica popovic u Lovcencu dobivsi prozime po popu .

    Одговори
  • Simo

    Jel mi neko može kazati da li su Simovići (slava lučindan) iz tog plemena?

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top