Порекло становништва села Кључани код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
Југоисточно од Божановића, на подножју Глога, у мањој ували, на обалама ријеке Зоводоке која плави зими неке њиве.
Сва земља читлучка, с које плаћају агама из Мостара и Невесиња трећину или ћесим.
Кључани се дијеле на Присоје и Пећине које су око 300 корака далеко. Пећине су опет, разбијене на двије, а Присоје на три групе без икаква реда збијених кућа. У селу има свега 10 кућа. Немају летњих колиба.
Постанак имена сеоског непознат.
Од старине имају само неколике гробнице на Лопарима уз Ријеку. Причају и о врелу Дријенку које је до прије 50 година као стално врело функционисало.
Најприје су овдје становали Ћишићи, Алајбеговићи и Хазнадаревићи који су побјегли из села кад је на њ ударио Грубљеша војвода. Они су и данас сеоске аге.
- КОВАЧЕВИЋИ су старином из Јајца, а како причају сељаци, потомци су Вука Бранковића. Одатле су преселили на Граово, гдје су 9 брата начинили цркву Св. Ђурђа и Архангела Михаила. Данас их има у Црној Гори око 200 кућа. Има их у Невесињу, Гацку, Стоцу, Мостару, Жупањцу и Лијевну. Ови су доселили из Граова прије 200 година у Раникуће, одакле их истјера Али-паша на Рогаче, а одатле дођоше амо прије 60 година. Зову их Сладојима и Ћалима. Славе Ђурђевдан, прислужују Матијевдан.
- БОТИЋИ и ИВЕЗИЋИ су од оних с Божановића (оп. А.М. – у књизи оригинално стоји Батићи и Ивезићи).
- КОВАЧИ су Баћовићи из Бањана, а Ковачима су прозвани због тога што се у њима нађе увијек вјешт човјек ковачком послу.
ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста, НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
Коментари (0)