Порекло презимена, село Кључани (Невесиње)

Порекло становништва села Кључани код Невесиња. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

Југоисточно од Божановића, на подножју Глога, у мањој ували, на обалама ријеке Зоводоке која плави зими неке њиве.

Сва земља читлучка, с које плаћају агама из Мостара и Невесиња трећину или ћесим.

Кључани се дијеле на Присоје и Пећине које су око 300 корака далеко. Пећине су опет, разбијене на двије, а Присоје на три групе без икаква реда збијених кућа. У селу има свега 10 кућа. Немају летњих колиба.

Постанак имена сеоског непознат.

Од старине имају само неколике гробнице на Лопарима уз Ријеку. Причају и о врелу Дријенку које је до прије 50 година као стално врело функционисало.

Најприје су овдје становали Ћишићи, Алајбеговићи и Хазнадаревићи који су побјегли из села кад је на њ ударио Грубљеша војвода. Они су и данас сеоске аге.

  • КОВАЧЕВИЋИ су старином из Јајца, а како причају сељаци, потомци су Вука Бранковића. Одатле су преселили на Граово, гдје су 9 брата начинили цркву Св. Ђурђа и Архангела Михаила. Данас их има у Црној Гори око 200 кућа. Има их у Невесињу, Гацку, Стоцу, Мостару, Жупањцу и Лијевну. Ови су доселили из Граова прије 200 година у Раникуће, одакле их истјера Али-паша на Рогаче, а одатле дођоше амо прије 60 година. Зову их Сладојима и Ћалима. Славе Ђурђевдан, прислужују Матијевдан.
  • БОТИЋИ и ИВЕЗИЋИ су од оних с Божановића (оп. А.М. – у књизи оригинално стоји Батићи и Ивезићи).
  • КОВАЧИ су Баћовићи из Бањана, а Ковачима су прозвани због тога што се у њима нађе увијек вјешт човјек ковачком послу.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.