Порекло презимена Кршикапа Reviewed by Momizat on . Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ КРШИКАПЕ (живе на Барама) Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’ КРШИКАПЕ (живе на Барама) Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Војислав Ананић » Порекло презимена Кршикапа

Порекло презимена Кршикапа

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

КРШИКАПЕ

(живе на Барама)

Кршикапе воде поријекло из мјеста Кута, из Жупе никшићке, а огранак су братства Спаића. Након неке неуспјеле буне против никшићких Турака, раселе се на разне стране. Неколико породица Спаића се 1712. године насели у селу Прошћењу код Мојковца. Ту се разгранају на нова братства -Кршикапе, Павловиће, Миниће и Видаковиће и тиме изгубе своје старо презиме Спаићи.

Кршикапе су добиле своје презиме по једном свом претку Спаићу који је био добар стријелац; приликом једног турског напада на њих Спаић погоди Турчина у главу кроз капу, а његово друштво повика: „Ено му скрши капу“. Тада тога Спаића назваше „Кршикапом“, а његове потомке Кршикапе.

Кршикапе су биле немирна духа, стално су се сукобљавали с Турцима. Када једном приликом Батрић Кршикапа уби неког Турчина, око 1790. године, ускочи у Горњу Морачу, а након двије године пређе у Љевишта; остали братственици побјегну пут Берана и настане се у њиховој околини, гдје су живјели око двадесет година.

Батрић Савин Кршикапа се међу Ускоцима истакао као добар јунак и харамбаша, стално ратујући против колашинских Турака.

Године 1807. Батрић пође у околину Берана и своје братственике, који су тамо живјели, преведе у дробњачко село Сировац, и то: Петра и Митра Станкове, Јока Мијатова и рођака Симеуна. Сви су се они истакли у многим борбама против Турака.

Батрић је са својом хајдучком четом био у Херцеговачком одреду који се срео с Карађорђем 1809. године у Старом Влаху. Погинуо је нехотично у Сировцу 1822. године.

Петар Станков Кршикапа истакао се и прочуо својим јунаштвом. Био је чувени харамбаша и врло самовољан; није ни за кога марио. Нарочито се истакао у убиству Смаил-аге Ченгића 1840. године на Мљетичку, када је дошао у посјед Смаил-агине пушке зване „шешана“. Истакао се својим јунаштвом, храброшћу и у борби против Турака, када су светили Смапл-агу, у бици која се водила под Боровом главом код Тушиње октобра 1840. године.

На Његошево тражење да му Петар преда Смаил-агину шешану, Петар је одговорио: „Шта ће цетињском чупу шешана, нако да гађа швраке по Цетињу и Орлову кршу, но треба мени да бијем њоме колашинске зулумћаре“. Владика Раде пошаље перјанике да га доведу на Цетиње давши му вјеру да му се неће ништа догодити, али га перјаници на путу за Цетиње убише у Петровом долу 1841. године.

Сава, син Батрићев, био је добар јунак и капетан Ускочке капетаније. Посебно се јунаштвом истакао у Вукаловићевом устанку 1857-1862. године.

Милован Савин наслиједио је оца и истакао се у Херцеговачком устанку као добар јунак.

У Мојковачкој бици 7. јануара 1916. године истакао се Јован Кршикапа као четни барјактар. Том приликом је и рањен, а у истој бици погинуо је Саво Кршикапа.

У Комитском покрету 1916-1918. године, из овог братства активно су учествовали Ђорђије као комитски истакнути четовођа који је мучки убијен са Петром – Мигом и Милосавом 1918. године. Радован је као комита рањен у Липову 1918, године, а у комитима је активно учествовао и Мирко Кршикапа.

Госпава Кршикапа, кћерка Милошева, била је у НОП-у од 1941. године као борац, болничарка и референт санитета батаљона; на тој дужности храбро гине децембра 1943. године у Босни.

Кршикапе живе на Барама Сировачким. Има их исељених у Вранеш, у Затарју, гдје су се одселили 1919. године.

Славе Лучиндан, а прислужују прву недјељу по Великој Госпођи.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top