Порекло презимена Миљић

24. мај 2013.

коментара: 0

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ ‘Стручна књига’

МИЉИЋИ

(у Доњој Добриловини и Луци)

Поријекло им је из Куча, гдје су се презивали Вељовићи. Из Куча су веома давно побјегли због крви и настанили се у пљеваљском крају. Били су бројни и вриједни, тако да су се за кратко вријеме обогатили. Имали су доста стоке, коју су давали на чување под паре, па их прозваше Подпаре – Потпаре.

Јово Потпара рано погину у неком сукобу с Турцима; остане му жена Миља, која је била родом од Рондовића – сестра Леке капетана, са малољетним сином Митром, кога су по мајци Миљи звали Митар Миљин. Митар је имао два сина: Вула и Божа. Негдје око 1846. године ударе два турска зулумћара Усо и Асо Мицановићи да плијен Митрову стоку. Митров четрнаестогодишњи син Божо успије да из неке кубуре убије оба нападача, при чему је и он рањен и једва се бјекством спаси. Одлази у своју ујчевину у Пренћане, гдје га је нашао отац Митар. Из Пренћана се пребаце преко Таре и населе се у Новаковићима у Језерима. Код њих је дошао и Вуле са женом. Доласком у Језера, Митар са синовима узме презиме Миљић, по својој мајци Миљи.

У Новаковићима су остали око двадесет година, онда их Шаранци населише у Доњој Добриловини послије 1862. године као граничаре.

Вуле Митров је имао сина Вула, који се родио посмртно, а његов брат Божо је имао пет синова: Милована, Јова, Пера, Тома и Петра. Миљићи су учествовали у балканским и Првом свјетском рату. За вријеме аустроугарске окупације 1916-1918. године, неко је проказао Швабама да се код њих налазе комити, па су Швабе са великом војском удариле на Добриловину, не би ли похватали комите, у чему нијесу успјели, јер су комите успјеле да се извуку из обруча. Швабе тада ухвате Милована и Тома и обојицу убију у. селу Шљиванску. Куће и имовину им попале, а стоку плијене, тако да су остали без ичега.

Видак Милованов је припадао НОП-у од 1941. године, прво у Дурмиторском одреду, а онда у 7. црногорској омладинској бригади у којој је био командир чете, замјеник команданта и командант батаљона. У рату је рањаван.

Марјан Урошев међу младим књижевницима и ствараоцима заузима запажено мјесто.

Миљића има у разним мјестима наше земље, гдје су најчешће одлазили из економских разлога и ради школовања.

Има их у Подгорици, Бару, Котору, Сомбору, Чачку и Жабљаку.

Славе Никољдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поријекло, 1997, приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Наредни чланак:
Претходни чланак:

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.