Порекло становништва села Мутањ, општина Горњи Милановац. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
Мутањ се налази на западној страни брда Стражевица и косама што се од ње на ту страну пружају. Ове су косе раздвојене дубодолинама двају повећих потока: Доброковца и Великог Потока, који извиру из Стражевице, и пошто се састану, чине Церовачку Реку. Сеоске куће леже високо у страни Стражевице, а испод њих, на косама, је сеоски потес.
Извори.
Најглавнији извори су: Обрадова Вода, Куновац, Чесмица, Студенац, извор под брегом Ћавом, Доброковац (извор истоименог потока) и други незнатнији.
Земље и шуме.
Земље за обрађивање је врло мало између кућа, а много је већим делом у потесу, на југо-западном крају села око Великог Потока, на местима Гровишту и Кршу.
Земља је средње родности, отприлике као у Заграђу.
Заједничка сеоска шума је Зовљак у Стражевици, где преовлађује букова, а после има највише храстове горе.
Тип села.
Село је разбијеног, старовлашког типа. Како је мало, засеоци се не разликују, него је једноставно.
У селу има 41 кућа.
Име селу.
Прича се да се село овако прозвало по томе што се вода у Великом Потоку и Доброковцу често замути.
Порекло становништва.
Све је сеоско становништво досељено за време Првог устанка од Новог Пазара, Сјенице и југо-западне границе Ужичког округа.
У селу су:
-Дмитровићи, досељеници из Суводола код Новог Пазара за време Кара-Ђорђево, славе Никољдан.
-Максимовићи, такође досељени из Суводола кад и Дмитровићи, славе Мратиндан.
-Љубисављевићи, досељени из Сјенице, славе Ђурђевдан.
-Тошићи, досељени „од Јавора према Сјеници, са границе Ужичког округа“, славе Никољдан.
-Рајчићи су одакле и Тошићи, слеве Никољдан.
-Ивановићи, досељени „са границе Ужичког округа према Новој Вароши“, славе Никољдан.
-Јовановићи су одакле и Ивановићи, славе Алимпијевдан.
Сеоска заветина је Трећи дан Духова – Треће Тројице.
ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
29. мај 2013. у 22:42
MajaS
Selo je postalo cuveno u citavom svetu nakon sto je multimedijalni-avangardni umetnik Ivan Jakovljevic, alijas Ivo Car, izgradio natpis “Srpski Holivud” na obroncima brda Strazevica, koji je vidljiv sa obliznje ibarske magistrale. Natpis je izgradjen krajem 2007. godine.