Порекло становништва село Буковац (Деспотовац) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва село, Буковац, општина Деспотовац. Према књизи Станоја М. Мијатовића, издање из 1930 године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко. Порекло становништва село, Буковац, општина Деспотовац. Према књизи Станоја М. Мијатовића, издање из 1930 године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко. Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Александар Аксић Шарко » Порекло становништва село Буковац (Деспотовац)

Порекло становништва село Буковац (Деспотовац)

Порекло становништва село, Буковац, општина Деспотовац. Према књизи Станоја М. Мијатовића, издање из 1930 године. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.

 

Положај села.

Село је у клисури, с обе стране Ресаве. Више кућа има на левој но на десној страни реке. У селу се служе водом са Ресаве и са извора Копиловца.

Мале.

Село се дели на Горњу (на десној) и Доњу Малу (на левој страни Ресаве). Има око 110 кућа а 4 рода.

Назив села.

По једном предању село је добило име по многим буковима, по другом предању добило је име по неком дубоком бујку (виру).

Старине.

Више села уз реке је развалина цркве Св. Тројице, за коју се мисли да ју је подигао деспот Стеван; више ове развалине, такодђе уз Ресаву, је развалина манастира Св. Јована Златоустог, за који се мисли, да га је подигао Вук Бранковић. Око ових двеју развалина налазе се старински новци, комади од старог посуђа и оружја. Причали су ми да је пре неког времена код црквине Св. Јована Златоустог нађен сребрени кондир и златан крст, који су поклоњени манастиру Манасији.

Оснивање села.

Не зна се када је село постало и да ли је помештено. У селу има старинаца и може се узети да је ту од старине. Можда је некад било црквени прњавор. Чесменски Крај у Ломници постао је одсељавањем једног села становништва из овога краја.

У Горњој Мали су:

Гагићи (30 к., Св. Јован зимски и летњи), старинци су.

Илићи (55 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), доселили са Косова (прича се, да су тада догнали 1000 оваца), а њихови рођаци су се настанили у Ломници – Дзољићи и Цурићи.

У Доњој су Мали:

Крстићи (15 к., Тодорова Субота), дошли из врањске околине.

Стојковићи (10 к., Петковица), дошли из Иванковца код Ћуприје (зову их Власима, ма да су прави Срби).

 

По једном предању Стеван Високи је умро код цркве Св. Тројице, где је често боравио. Кад је послат гласник у Манасију да јави за његову смрт, стражар га је убио, јер није знао одзив и лознику; услед тога се задуго није знало за деспотову смрт. Манастир Златоуст су Турци порушили до темеља и многи свет који је био на сабору одвели у ропство, многи су скочили и удавили се у вир (бук) који се отада прозвао Црни.

Године 1819. село је имало 25 кућа а 25 пореских глава, а 1870. 100 пореских глава.

Сеоска је слава први дан Тројица, а заветине: Павловдан (30 јуна) (да град не убије и вода не однесе) и Благовести (25. марта) за винограде.

 

ИЗВОР: Станоје М. Мијатовић, „Ресава“. Приредио сарадник портала Порекло Шарко.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top