Порекло презимена, село Бабајић (Љиг)

15. мај 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Бабајић, општина Љиг. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Бабајић је на левој обали реке Љига, а према рудничком селу Гукошима, са друга стране Љига. Село је на косањицама, које од Сувобора силазе Љигу. Земљиште је терцијално, неравно и испресецано многим паралелним потоцима и поточићима разноликог правца. Брегови су плећати и врло се благо спуштају у долину главне реке и немау нарочитих имена.

Извора је у селу доста. Сви су око кућа, али сељаци копају бунаре, па се и њима служе, као и водом потока и оних силних извораца, који су у почетку пограђени као чесме. Од текућих вода овог села су: Љиг, који због своје велике брзине и плаховитости тече крајем села подељен у два дела: Годевац, поток који постаје од неколико чесама у западном делу села и тече у источном правцу; Гачића Поток, који постаје од неколико извора и чесама у јужном крају села и тече том страном села и на истоку пада у Љиг.

Земље и шуме.

Имања су изван кућа и растурена по целом селу. Има доста њива око кућа, а ливаде и пашњаци су по косама, или по долинама потока. Најлепше ливаде су по Годевцу а зиратне земље око Љига.

Шуме су појединачне, растурене по свим крајевима, а највише их је до Цветановаца и по Гачића Потоку. Шума је од лиснатог дрвета, има је у довољној мери и за све домаће потребе.

У селу нема никаквих заједница.

Тип села.

Бабајић је село разбијеног типа. Сеоске су куће по косама и изнете на брегове изнад појединих потока, али су врло растурене, тако да нигде ни две нису заједно. Кад се пође од Горње Топлице окружним друмом, који обавија са западне и северне стране ово село, онда су по избрешцима тако растурене куће, да ова растуреност није могла створити ни џемате ни мале. Бабајић је прво љишко село у равници и као што су куће овог села растурене, тако су исто и свих села испод њега.

У селу су данас три старе породице, а међу њих усељене нове. Од старих породица су: Брковићи, Колаковићи и Пејчићи. Новије породице су, и то:

а) У Борковићима: Николићи, Михаиловићи, и Шукићи.

б) У Колаковићима: Мијаиловићи, Илићи, Цвијовићи, Николићи-2, Илићи-2, Средојевићи, Јанићијевићи, Ђурићи, Јањићи, Трифуновићи, Сремчевићи, Зврндаци, Јанковићи, Аруновићи, Тадићи, Милановићи, Павловићи и Симићи

в) У Пејчићима: Пантићи, Сретеновићи, Теодоровићи и Јанковићи.

Задруга у селу мало има. Повећа задруга је Зврндачка и повише мањих.

Подаци о селу.

Бабајић је према харачким тефтерима из 1818. године имао 27 домова са 74 харачке главе.

Према попису:

-1866. године – 44 дома и 270 становника.

-1874. године – 45 домова и 264 становника.

-1884. године – 74 дома и 377 становника.

-1890. године – 71 дом и 459 становника.

-1895. године – 75 домов и 492 становника.

-1900. године – 86 домова и 547 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866 године је 8,4 (пише 84) а прицентни 2,9%, где је последњих година више женских него мушких глава.

Име селу.

Откуда је ово име селу непознато је, зна се само толико, да је село врло старо, да има и старих породица.

Старине у селу.

1. Кроз село, низ Годевац, по предању силазио је некакав стари пут, којим се прелазило из колубарске долине у љишку и одатле за моравску. По путу су очувани трагови старих калдрма и насипа, али су то радови најновијег турског доба, још кад су били у овим крајевима.

2. У Пејчићим, најстаријој сеоској породици, и данас се распознају стара насеља овога села: сувомеђине, бедеми и остаци некадашњих станова замрлих, исељених и растурених становника овог села.

 

Порекло становништва и оснивање села.

-Пејчићи: Бабајић је основала породица Пејчића, за коју се држи да је „од Косова“ и да није могла имати више од 2-3 куће. Пејчићи млади изумиру и то изумиру у јакој мери; данас их има три куће, све скоро на умору, Славе Ђурђевдан. Старе куће Пејчића биле су на коси до Цветановца, отприлике 300 метара на запад од данашњег Бабајића, друмског насеља. Све остале породице су досељене.

-Колаковићи (Колаци): Први досељеници овог села су Колаковићи (Колаци) досељени у неколико породица из Никшићке Жупе пред крај 17. столећа. Неки су од Колака заостали у Старом Влаху и по горњим селима ове области, а овде су сишле 3 породице и неселиле са на Годевцу, код Колачке Чесме, 200 метара на југ од Пејчића. Од досљене 3 породице овог села једна се одмах одселила у Качер, у Јерменовце, и од њих су тамошњи Колаковићи; њих је у Бабајићу 20 кућа, славе Лучиндан и готово су сви изменили ово старо презиме.

-Брковићи: После Колака на годину, а не више, доселили су се Брковићи из Остатије у Старом Влаху и населили по дну села, испод Колака, где су и данас, њих је 12 кућа и славе Ђурђевдан.

У Пејчиће доселили су се:

-Јовановић из Берковца, призетио се пре 40 година, славе Ђурђевдан и Никољдан

-Лазић из Цветановца, призетио се пре 30 година, славе Ђурђевдан и Стевањдан

-Сретеновић се доселио као слуга из Љутице-округ ужички па ушао жену у кућу пре 30 година, славе Јовањдан.

-Пантићи су из Љутица-округ ужички, чији се отац доселио као слуга пре 40 година, њих је две куће, славе Ђурђевдан.

-Тодоровић је дошао на купљено имање пре 33 године из Кадине Луке, слави Св. Јована Милостивог.

-Јанковићи су из Лалинаца, чији се отац доселио на имање пре 40 година, има их две куће славе Јовањдан.

У Колаковиће доселили су се од 1846. године па наовамо:

-Мијаиловић, дошао из Кадине Луке на своје имање, славе Аранђеловдан.

-Илићи, чији се отац доселио из Мушића-округ ужички као занатлија, па се овде стално настанио, има их 4 куће, славе Ђурђиц.

-Цвијовићи је из Ракара, дошао на своје имање, слави Ђурђевдан.

-Николића отац се доселио однекуд из Старог Влаха; има их две куће, славе Аранђеловдан.

-Средојевића отац се доселио из Горњег Лајковца ове области у Колаке, њих је 3 куће. Славе Игњатијевдан и Лучиндан.

-Јанићијевићи су из Дражиновића-округ ужички, отац име се населио као слуга, њих је две куће, славе Ђурђевдан.

-Ђурићи су из Каленића-округ ужички, дошли на купљено имање, има их две куће, славе Ђурђевдан и Лучиндан.

-Јањићи су из истог села (Каленића), отац име се доселио као слуга и призетио се, њих је две куће, славе Ђурђевдан и Лучиндан.

-Трифуновић се скоро доселио као слухга из Оровице у Азбуковици, слави Стевањдан.

-Сремчевић је досељен на Ђурића имању, слави Аранђеловдан.

-Зврндаци су из Осата; њихов дед се доселио као занатлија, па се призетио у Колаке; њих је 3 куће, славе Аранђеловдан и Лучиндан.

-Јанковић се доселио на купљено имање из Планинице, славе велику Госпојину.

-Аруновић је из Велишеваца, доселио се на купљено имање, славе Ђурђевдан.

-Тадић се призетио у Колаке, доселио се из Штавице-округ руднички, славе Никољдан и Лучиндан.

-Милановић је из рудничких Бањана, дошао уз матер, слави Јовањдан.

-Павловић је из Берковца, дошао уз матер, слае Јовањдан.

-Станковићи су из Палежнице, дошли на купљено имање, има их две куће, славе Никољдан.

-Симића отац је из Дудовице-округ београдски, њих је 3 куће, славе Ђурђевдан и Лучиндан.

У Брковиће су се населили:

-Николић, досељен из Палежнице, славе Никољдан.

-Михаиловићи су из Бранетића-округ рудднички, њихов отац је дошао жени у кућу пре 80 година, данас их има 5 кућа, славе Никољдан и Ђурђевдан.

-Шукићи су из Попадића ове области, њихов отац се доселио као уљез, има их две куће, славе Св. Петку и Ђурђевдан.

На источном делу села, на путу Ваљево-Горњи Милановац, при обали реке Љига налази се друмско насеље овог села. Са обе стране пута, у страни изнад реке Љига, налази се једна механа, општинска судница, 3 дућана и три приватне куће. Становници овог краја су обично занатлије, трговци и чиновници, који се узгред готово сви баве земљорадњом.

-Јовановић се први населио у овом крају као терзија, но данас не ради занат већ се бави трговином, он је од породице Михаиловића у овом селу, слави Аранђеловдан. Јовановић је сишао из села 1865. године и од тог доба населише се и остали:

-Ковачевић је дошао као терзија и трговац из Босне, па пошто је наследио неког свог претходника, чију је радњу и имање примио, слави Пантелијевдан и Ђурђевдн.

-Поповић је из Вртиглава, доселио се као свештеник, слави Ђурђевдан.

-Павловић је из Тометиног Поља-округ ужички, доселио се као абаџија и трговац, слави Лучиндан.

-Миладиновић се доселио из Дрлаче-округа подрињског као трговац, слави Трифундан.

-Рацић се доселио из Катића у Старом Влаху као механџија, слави Никољдан.

У Бабајићу има данас 85 кућа од 35 породица.

 

Занимање становништва.

Бабајичани се занимају поглавито земљорадњом и сточарством, осим оних који су насељени на реци Љигу, чије је главно занимање занат или трговина. Земље су богате и дају доста рода, због чега се многе породице досељавају и заузимају мало по мало све боље и боље земље. Воће се гаји у доста великој мери и добро рађа. Бабајичани нису занатлије и немају потребе ни да се одају тим пословима, пошто имају сталних занатлија у свом селу или преко Љига у Гукошима, где постоји далеко веће друмско насеље. Бабајичани се на селе из свог села.

Појединости о селу.

Бабајић је стставни део Бабајићске општине у Срезу колубарском. Судница је у Бабајићу, на Љигу, а школа и црква у Цветановцима. Гробље је подељено у два дела. Село преславља Спасовдан.

 

ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.