Порекло презимена Паређина

14. мај 2013.

коментара: 0

Стојан Караџић, Вук Шибалић: „Дробњак и породице у ДРОБЊАКУ и њихово поријекло“, II допунско издање, Београд, 1997, ИШ  ‘Стручна књига’

ПАРЕЂИНЕ – ПОТУРАЦИ

Воде поријекло од Стојана – Смољана Тепчанина, односно од Радула Бадњара, који су се по Радулу презивали једно вријеме Радуловићи. Међу њима су била три брата који су били у хајдуцима, борећи се против турског зулума. Они су вољели да носе добро оружје и да се кинђуре, облачећи скупоцјена одијела, вољели су да се параде, због чега их прозваше Паређине. Овај надимак узеше за своје презиме. Два старија брата одселе на Мокро код Пала и узму презиме Паређине, гдје и данас живе њихови потомци.

Марко, најмлађи од браће Паређина остане у Тепцима и настави са хајдучијом. У Матија Обрадовића из Тепаца била је лијепа кћер Марица стасала за удају; у њу се загледа Салко Ђурђевић из Левера и хтједе је силом узети за жену. Марица је проклињала тепачке момке да је неки од њих узме себи за жену, што учини Марко Паређина, који је био силан и виђен момак. Послије овог Турци их обоје ухвате и поведу у Пљевља, захтијевајући од њих да се потурче или да обоје буду погубљени. Они прихвате турчење да би избјегли оно најгоре, односно да би спасили животе, али првом згодном приликом побјегну из Пљеваља у Горњу Морачу, у хајдучко гнијездо Љевишта, гдје се обоје поново крсте. Марко Парењина доби тада надимак „Потурак“. Марко је био киван на Турке због турчења, па се ода четовању и ступи у чету Гаврила Шибалије, с којим се побратимио; касније је формирао своју чету и постао познати харамбаша који је Турцима велике јаде задавао.

Турци га на вјеру домаме на Вучје и ту посијеку. Остала су му три сина: Ристо, Јаков и Секуле, који се, по Маркову надимку „Потурак“, прозову Потураци. Они су наставили четовање као и њихов отац, светећи се Турцима за смрт свога оца. Нарочито се истакао Јаков, који је као познати хајдук и велики јунак опјеван у многим народним пјесмама. Учествовао је с Морачанима у нападу на Смаил-агу Ченгића 1840. године на Мљетичку. За њега се прича да је Смаил-агу распорио, извадио му срце и кроз њега се напио воде „да се напоји Смаил-агиним јунаштвом“.

Касније се из Љевишта врате у Тепца на своје имање, одакле су наставили четовање по Затарју, Братсгво Потураци се истражило, јер од њих није било мушких потомака.

Славили су Никољдан.

 

ИЗВОР: Стојан Караџић, Вук Шибалић: Дробњак и породице у Дробњаку и њихово поеијекло, 1997. (страна   ), приредио сарадник портала ПОРЕКЛО Војислав Ананић

 

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.