Порекло становништва села Козељ, општина Љиг. Према књизи Милоја Т. Ракић „Качер“, прво издање 1905. године, најновије издање 2010. године – едиција „Корени“, ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
Положај села.
И ово село лежи у клисурастој долини Козељице. Земљиште му има јаку висинску разграну, те долази међу најврлетнија села у овој области. Десну страну козељске долине чине два дугачка брда: Ковиљача и Врлаја, којима се завршава развође између Качера и Козељице. Врлаја се на северну страну спушта стрмо у долину Качера, која је овде широка и равна. А леву страну долине чини наставак развођа између Козељице и Брезовице. У њему су овде узвишења: Велико Брдо, Липет и Обешењак. Поред тога, опет са леве стране Козељице пружа се Козељска Планина, која дубодолинама неколико потока, што се са поменутог развођа стачу у Козељицу, простругана на неколиким местима и подељена на некакве делове, углавном на: Котрљ и Латовац.
Сеоске су куће на странама поменутих брда и њихових коса и на супадини Козељске Планине, мало изнад долине Козељице, на заравњеним местма поред дубодолина оних потока што пресецају ову планину.
Извори.
Најглавнији извори су: извор потока Тисовице, Српског Потока, Нанастирског Потока, потока Драгомирца, Дубоког Потока, даље; Мркине, Точак, Секулића Чесма, Јесеновита Чесма, Змијаница, Водица, Матина Вода, извор у Гувништима, чесма под Липетом, Млакинац и други мањи, око којих су прикупљене сеоске куће.
Земље и шуме.
Земља за обрађивање мањим је делом растурена по селу, између кућа, а већим је у углу између Козељице и Качера. То је издвојени сеоски атар, удаљен од села пола часа. Земља је добре родности, нарочито она на сеоском атару. Највеће су њиве на: Врлаји, Ковиљачи и Завлаци, до Трудељског Виса. На њима се највише сеје овас, а могу и остала стрмна жита да успевају.
Шума у Козељској Планини подељена је. А заједничке су сеоске шуме око села: Дреновик, Дубоки, Завлака, Драгомирац, Гувништа и Клађа. Ове шуме служе и за сеоске испаше. Удаљене су од средине села пола часа. У њима има највише букове а мање је грмове горе.
Тип села.
Село је разбијеног, правог старовлашког зипа. У њему се разликују три засеока: Козељ, у средини села, Блажићи и Доброшевац, на крајевима села. Сеоске су куће веома раштркане, а због многе шуме и јако поентираног земљишта веома су скривене, тако да се и са највећег узвишења у селу могу само по неколико видети.
Свега у селу има 92 куће, од којих су у Козељу 60, у Доброшевцу 22 и у Блажићима 10 кућа.
Име селу.
У народу нема никаквих тумачења о постанку садашњег имена села.
Старине у селу.
Прича се да су у долини Манастирског Потока биле развалине неког старог манастира. Данас се тамо ништа не познаје. Других старина у селу нема.
Порекло становништва.
Од 25 фамилија, колико их у овом селу има, само се за две зна да су досељене и то једна из Старог Влаха, а друга из Тетова. Још имају две фамилије постале од уљеза, који су ту дошли из оближњих села. А све су остало старинци и, без малог изузетка, славе Никољдан.
У Козељу су:
–Петровићи (Секулићи, Филиповићи, Шукићи, Ћустићи, Павловићи), који су одавно досељени из Старог Влаха, славе Јовањдан. Зову их Старовласима.
-Мацановићи, славе Ђурђевдан.
-Антонијевићи, славе Томиндан.
-Радишићи, славе Аранђеловдан.
-Ристивојевићи, славе Никољдан.
-Ђурђевићи, славе Никољдан.
-Хаџићи, славе Никољдан.
-Кнежевићи, славе Никољдан.
-Миловановићи, славе Никољдан.
-Башкаловићи (Стојановићи), славе Мратиндан.
-Миловановићи, предак дошао пре 50 година из Угриноваца као уљез у кућу неке овдашње фамилије.
У Доброшевцу су:
–Томићи, славе Никољдан.
-Јовановићи 1, славе Никољдан.
-Јовановићи 2, славе Митровдан.
-Радовановићи, славе Никољдан.
-Милошевићи, славе Никољдан.
-Гордићи, славе Никољдан.
-Марковићи, старије пезиме Мамутовићи, славе Никољдан.
-Андрићи, који су дошли из Тетова у Старој Србији пре 45 година, славе Лучиндан.
-Матићи, ову је породицу засновао један уљез из Трудеља пре 15 година, дошавши у кућу некога од Јовановића.
У Блажићима су:
-Блажићи, славе Ђурђевдан.
-Гавриловићи, славе Никољдан.
Сеоска заветина је Бела Субота по Тројицама.
ИЗВОР: Милоје Т. Ракић, “Качер”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.
8. јануар 2014. у 20:39
Vesna Mijailovic
Postovani, podaci o Kozelju nisu svi ispravni, a kao najvaznije, nedostaje prezime familije Kojic, cija kuca se nalazi u samom srcu sela, pored nekadasnje zadruge i prodavnice. Kucu su podigli Dragoljub i Ljubinka Kojic. Odgajili su cetvoro dece: Branko, Nadezda, Danica i Milunika. Dragoljub Kojic je jedan od srbskih ratnika koji je peske presao Albaniju i zaista je sramota da mu se cak ni ovde ne pomene ime, kao da nikada nije ni postojao. Moj deda Dragoljub i baba Ljubinka su sahranjeni na Kozeljskom groblju iznad reke. U njihovoj kuci koja je renovirana sada zivi samo moj ujak Branko Kojic. Milunika je preminula, Nadezda je udata u Starcevu kod Panceva, a moja majka Danica zivi sa mnom u Beogradu. Hvala na paznji nadam se da ce neko ispraviti gresku na koju sam Vam ukazala. Pozdrav! Vesna Mijailovic
8. јануар 2014. у 22:17
Александар Маринковић
Подаци су објављени 1905. године, што значи да су сакупљени раније. Неки подаци су прикупљени од стране локалних државних службеника и учитеља. Ако се ваш предак доселио након што су подаци о становништву сакупљени онда није ни могуће да се у њој помене, а поготово да се прича о Првом св. рату који ће се тек десити.
14. јун 2018. у 13:06
Milojko Kovacevic
Vesna!!!
Pozdrav sestro, mislim da ne gres?!
Pozdrav Loja .
14. јун 2018. у 13:08
Milojko Kovacevic
14. јуна 2018. у 13:06
Vesna!!!
Pozdrav sestro, mislim da ne gres?!
Pozdrav Loja .
6. април 2015. у 07:57
Зоран Миљанић
Александре подаци подаци су стварно непотпуни,упореди их са онима за село Барошевац и фамилију Миљанић и Марковић, и биће ти јасно о чему говорим.
14. јун 2018. у 13:03
Milojko Kovacevic
Poštovani , ako već nešto radite ond radite ispravno,izostavi ste Familiju Kovacevic kuća im iznad škole.
Pozdrav Kovacevic