Порекло презимена, село Објешеник (Гацко)

Порекло становништва села Објешеник у Гатачкој Површи. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

 

На међи гатачког и невесињског котара, међу селима Бодежиштима, Браићевићима, Домркама и Југовићима.

Половина земље откупљено, а половина читлук Ризванбеговића (из Стоца ?), коме са земље из гатачког котара плаћају четвртину, а из невесињског трећину.

Куће поређане испод једне косе, доста размакнуте. У Објешенику 11 кућа (6 Манојловића и 5 Додера), а у Алађузима 3 куће (Петковић, Скоко и Вуковић).

Неколико ”грчких” гробница чине све остатке од старине.

У најстарије вријеме село се звало Баћевићима, затим се звало Тромеђом, а Објешеником га је прозвао Али-паша Ризванбеговић јер изгледа као објешено при планини. У најстарије вријеме село је било у данашњем селишту Вратеше, четврт сата на западу од села. Ту је становао некакав Вратко који се доцније ”потурчио”. Иза њега је разапео катун на мјесту данашњег села некакав Хаџи-Шех па је вазда остао. Био је поштен и праведан човјек па и данашњи православни становници чувају ”Шахов башлук”. Њега и његову породицу је куга поморела. Иза њега је овдје живио некакав Баоранин који је имао кулу од четири боја и врата на четвртом боју, на која се пео дрвеним басамацима која би по ноћи дизао. Његов унук Делија побјегао на Поде у Борач, гдје и сад има потомака Делића. Иза њега је становао Мучибабић па се због борачког зулума одселио на Љесков Дуб. Иза Мучибабића доселили су оцу Али-пашину Шиљези из Јасиковца. И они се брзо одселе на Залом. Иза њих су доселили Рундићи из Дубљевића па су некако оскрнавили Шехов башлук те их из села истјера бијел орао, који је за 17 дана одлазио у огранак сунца на Башлук, а сваког дана Рундићима умирало по чељаде. Одселе се сви осим једног у Босну. Иза Рундића доселио је отац војводе Богдана Зимоњића, побјегавши од никшићског зулума под Али-пашино окриље, па су се до 4 године, пошто је погинуо Смаил-ага, вратили у Гареву.

  • Иза Зимоњића доселили су МАНОЈЛОВИЋИ због Смаил-агиног зулума, с Чарађа. Од њих је чувени хајдук Ристо Бијелић. Има их још у Чарађу, Шипачну, Дувну и Сарајеву. Славе Јовањдан.
  • ДОДЕРИ су доселили пет година доцније иза Манојловића, из Жањевице због тјескобе. Има их у Црној Гори, Кокорини, Мостару, Улогу и Босни. Славе Ђурђевдан.

Алађузи су били најприје планина Алађуза (Рамовића) с Плане (Рудине) па су се овдје и настанили. Послије окупације једни су одселили у Турску, а једни у Меданиће. Земљу су им купили: Петковић, Скоко и Вуковић који и сад станују у Југовићима.

 

ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста,  НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.