Порекло становништва села Дражљево у Гатачкој Површи. Према студији “ХЕРЦЕГОВИНА“, аутора Јевтa Дедијера, објављеноj 1909. године. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
На нижим партијама брда Буковог Рта, уз друм који иде из Гацка у Фочу.
У селу су три групе кућа, које све скупа заузимају простор дуг 3 до 4 километара. Све три групе у рачвама ријеке Врањаче и Врбе.
У селу свега 13 кућа, и то у Горњем Дражљеву 6, а у Доњем Дражљеву, у источној групи 4 и у западној 3 куће. На југу катуни породице Табаковића с Мрежнице (Рудине) на којима се и земља обрађује.
Од старина има на мјесту које се зове Крс’ неколико ”грчких гробница” и један крст гдје су се некад срели сватови и искрвили се.
- Село првобитно било катун ГЛОГОВАЦА из Цернице који се овдје стално настанише кад их Турци истјераше. Њиховог рода има у Грачаници, Невесињу и у Босни. Славе Ђурђевдан.
- ПОПОВИЋИ су поријеклом од Кисића из Пријевора (Рудине); дошао један Глоговцима у најам, загледао се с њиховом дјевојком и оженили га. Син тог најамника био је поп, а иза њега, веле, било је 10 попова из тога племена. Још их има у Грачаници, у Босни (Каменици и Тутњевцу). Славе Никољдан.
ИЗВОР: “ХЕРЦЕГОВИНА“, Јевто Дедијер, СРПСКИ ЕТНОГРАФСКИ ЗБОРНИК – Књига дванаеста, НАСЕЉА СРПСКИХ ЗЕМАЉА, Књига VI, Београд, 1909. Приредио сарадник портала Порекло Александар Маринковић
Коментари (0)