Порекло презимена, село Рајковић (Мионица)

6. мај 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Рајковић, општина Мионица. Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Колубара и Подгорина“, прво издање 1907. године, најновије издање – едиција „Корени“ – ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Положај села.

Рајковић је на обема обалама реке Лепенице, која тече у источном правцу кроз село. Земљиште је неравно и брдовито, а сеоске куће су по појединим брдима, плећима и њиховим осојнима странама. Брда су широких плећа, висока и нагло се спуштају реци а гледани са стране издају праве кречњаке и ртове. По плећима брда су вртаче каменитог дна и са црвеницом. Сеоска су брда: Међедник, Петрушево Брдо и Биљевине до Робаја и Кључа на десној обали реке, Радановац, Вис и Бобија до Пауна и Ђурђевца са леве стране реке. Извора је мало и у падинама брда, у речној долини и око кућа. Једини извори су: Јаруга, Рупељево и Мијатовац под Међедником и Букава у Радановцу. једина сеоска текућа вода је река лепеница,која пресушује у овом селу или у најбољем случају да има воде у вировима. Народ се служи и речном и барском водом,као и водом са језера и бунара, који се копају у виду цистерни.

Земље и шуме.

Главна сеоска имања су на левој обали реке, познате под именом Радановац и Пасјак. Ово су најбоље сеоске земље, добре и оранице и косанице, докле брдске земље по плећима брда су кречне, с вратачама и доловима подесне за воћа и стрмне усеве. И ове земље, ако се ђубре и догоне, дају добар род, а како су све око кућа, још и могу бити добре зиратне земље.

Шуме је мало. Што је има још су појединачни забрани у падини Петрушева Брда, око реке и по Радановцу. Шуме је и код појединаца и код већег броја мало, купују се за огрев и за грађу. Биљевине су некад биле сеоске заједнице у шуми, али је село исекло шуму и данас су потпуно голе и кречњачки рт. Никаквих других заједница нема.

Тип села.

Село је разбијеног типа. Положај села, распоред кућа и река створили су у селу три џемата: Брђане по плећима Петрушевог Брда, Међедовце по плећима и падини Међедника и речане око реке и на север до Пасјака. Куће су врло блиске у брдском крају, докле су у реци на већем растојању, прва два џемата су спојена и куће су једне до друге.

У Брђанима су: Томашевићи, Горићи, Лазаревићи, Мићовићи, Видићи, Станимировићи, Мијаиловићи, Каровићи, Марићи, Ликнићи, Томићи, Танасијевићи, Пиваљевићи, Тешановићи (Станићи) и Илишевићи.

У Међедовцима су: Рафаиловићи, Мишовићи, Јовановићи и Спасојевићи.

У Речанима су: Терзићи, Ђуричићи и Радовићи.

Подаци о селу.

Рајковић је по харачким тефтерима из 1818. године имао 31 дом са 49 породица и 108 харачких личности.

Према попису:

-1866. године – 48 домова и 430 становника.

-1874. године – 63 дома и 435 становника.

-1884. године – 68 домова и 547 становника.

-1890. године – 74 дома и 625 становника.

-1895. године – 86 домова и 612 становника.

-1900. године – 93 дома и 668 становника.

Годишњи прираштај становништва од 1866. године је 6,68 а процентни 1,30%.

Име селу.

За име селу прича се ово: Кад су неку бабу од досељених Лазаревића запитали, како им је на новом месту, где су се доселили, она је одговорила: „дошли смо у прави рај“, па веле да се по томе прозвало и село Рајковић.

 

Порекло становништва и оснивање села.

Рајковић је врло старо насеље. Најстарије насеље било је на Петрушевом Бду око старог, данас напуштеног, гробља. И данас су ту старије породице, а доцније досељене размештале су се поред ових и преко реке. Прича се да се стало село звало Радановац, чије је име данас очувано у најзнатнијем потесу овог села и кад би се ово место могло утврдити и са друге стране, онда би оно селу у списку села од 1738. године, под називом Radovinoviz било ово исто село. Пошто се више од две трећине села и све насеље на левој обали реке и данас зове Радановац, па и могло би се тврдити да се горње име може односити на ово село.

Томашевићи: Најстарија породица у селу, која се сматра као оснивач села и која је овде била у време косовске битке, је Томашевић. За Томашевиће се прича да их је у доба косовске битке било 12 кућа и да је свака послала по једног војника на Косово и да су многи тамо погинули. Томашевића је увек било доста, али их се много иселило у Срем и Бачку, где их и данас има око Сентомаша (Србобрана) више од 12 кућа, за које и ови у Рајковићу знају. Томашевића има и у Попадићу у овој области, а има их и у Тамнави. За Томашевиће држи се, да су увек били најугледнија породица у селу и околини, што је исти случај и данас, њих је 19 кућа и славе Ђурђиц.

Лазаревићи, Мићовићи, Видићи, Станимировићи, Михаиловићи, Каровићи, Марићи и Томићи: У најстарије досељене породице у селу рачунају се Лазаревићи (чији су потомци остале наведене фамилије). Они су досељени као јака породица из Кричка у Полимљу, досељени су у првој половини 17. века и славе Аранђеловдан.

Спасојевићи, Рафајиловићи, Мишовићи и Јововићи: Међу старије досељенике долазе Спасојевићи, досељени пред крај 17. столећа из села Бистрице у Полимљу и насељени на Међеднику и њихови потомци су остале наведене фамилије, славе Лучиндан.

Ђуричићи, досељени у првој половини 18. века из Пиве у херцеговини, који су иста породица са радовићима у селу Тодорићима у Кључу. Славе Ђурђевдан.

Пиваљевићи и Танасијевићи, у даљем сродству су са Ђуричићима, досељени из Пиве пред крај 18. столећа и насељени до Кључа по Биљевинама, славе такође Ђурђевдан.

Станићи (Тешановићи) досељени су из Никшићке Жупе уз Кочину Крајину, има их овде и у Ђурђевцу, славе Лучиндан. Станићи су сродни са породицама Секулића у Кључу, Давидовићима у Клашнићу и Мијатовићима у Робајама.

Терзићи, прешли око 1790. године из Ђурђевца од породице данашњих Радовића, који су старином Дробњаци, славе Мратиндан.

Ликнића предак је био ускок у Првом устанку и као слуга нашао се у селу, а пореклом је из Лике, па се после призетио у Лазаревиће, славе Аранђеловдан.

Горића предак је из села Граца од тамошњих Горића, призетио се у Томашевиће пре 35 година, слави Малу Госпојину и Ђурђиц.

Илишевићи су из Трнаваца у Старом Влаху, доселио се уз Бабинску Разуру, славе Аранђеловдан.

У Рајковићу је 100 кућа од 9 породица.

 

Занимање становништва.

Рајковчани се занимају привредним пословима, којима и суседни сељаци ове области. Главна су занимања земљорадња и воћарство. Особито много гаје воћа, нарочито последњих година, а подижу и винограде. Рајковчане нагони природа места на изучавање заната, трговину и друге привредне послове, с тога у селу има сваковрсних занатлија. Нигде се не селе, нити куда изван села не иду у надничење.

Појединости у селу.

Рајковић је саставни део Рајковачке општине у Срезу колубарском. Судница је у селу на сувоборском путу, а ту је и школа, докле је црква у Паунама. На месту где је школа и општинска судница налази се механа и поред ње и два дућана. Дућане држе сељаци из села а механу други. Дућанџије и механџије не занимају се земљорадњом. Не каже се ништа за преславу.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Колубара и Подгорина”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Одговорите

3 коментара

  1. Rasa Radovanovic

    Svaka cast.

  2. Milena

    Bravo ! Odličan tekst !

  3. Zivko Misovic

    Ja sam potomak Aleksandra Misovica-Leka zanima me imate li kakva saznanja o njemu? Rodjen je 1916-1976 sahranjen je tu u selu,znam da je bio simpaziter Draze Mihailovica.To mi je otac,rodbinu blizu nemam a voleo bih nesto da saznam.Hvala,i hvala vam o selu sto ste napisali.Pozzd