Poreklo stanovništva sela Mirilovići, opština Bileća. Prema studiji Jevta Dedijera „Bilećke Rudine“ iz 1903. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Žarko Rogan.
Postanak sela i poreklo stanovništva
Seljaci pričaju da je ovo selo zasnovala porodica Kapori. Oni pričaju da su starinom iz Maćedonije; pre nego što su došli u ovo selo, živeli su u Banjanima, a u Miriloviće su prešli iz Petrovića u Oputnoj Rudini. Izgleda da su u početku imala dva sela. Leti su živeli u Mirilovićima, a zimi su silazili u čepeličko Potprisoje, gde je bilo županije. Pošto je porodica ojačala, odvoji se, pa se jedni nasele u Mirilovićima, a drugi u Potprisoju. U Mirilovićima su nazvaše Kapori, a u Potprisoju Dželetovići. Slave Jovanjdan. Međutim, zna se da su Mirilovići bili naseljeni još u srednjem veku. Jasno se vidi da je prezime Kapor stranog porekla. S. Novaković spominje vlaško pleme Kapore. Dakle ova porodica ima vlaško prezime. Kod svih putopisaca iz srednjeg veka, ovo se selo naziva Vlasi Mirilovichi. K. Jireček nabraja vlaška plemena, koja su u srednjem veku živela u Hercegovini, među kojima se spominje i pleme Mirilovichi. Jesu li ovo pravi Vlasi, ne može se sigurno reći. Moguće je da su to bili pastiri srpske narodnosti. Kapora ima u Čeperici, Zarjčeju i Ljubišićima. Njihova su porodica i Krulji u Kapavici kod Ljubinja.
Dende su se doselile iz sela Čukovića iz bilećke opštine. Kada i zašto su se doselili, ne zna se. Ostali seljani pričaju o njima, da potiču iz Dubrovačke župe, i da su od iz tog praoca od kog su katolici Drozdi. Tom se pričom ostali meštani podruguju Dendama, a sličnih se podsmeha može naći u svakom selu gde se za pojedine porodice priča da su od Cigana, Gurbeta ili Latina. Slave Jovanjdan.
Treći po starini su Trklje. Najpre su živeli u Mirotinjskijem Dolovima kod Klobuka. Odatle se sele u Bogdašiće, pa iz nepoznatog razloga u Miriloviće. Pre su se prezivali Vučkovići, a Trkljama se prozvaše po svom čukundedu, koga je dok je bio mali plašila neka muslimanka da će ga obesiti na trklju. Slave Aranđelovdan.
Bajčetići su ovde došli pre sto pedeset godina. Ranije su živeli u Njegušima i pričaju da su bili Martinovići. Odatle se, zbog nekog prekršaja, presele u Riđane. Tu ubiju Turčina i pobegnu u Banjane. Tu su ih bila tri brata: Bajo, Mirko i Pero. U Banjanima se zavade sa nekim Turčinom, pa ga ubiju, i moraše da se razbeše. Da bi zametli trag Turcima, ne pobegnu na istu stranu sva trojica. Pero pobegde u Goricu pored Trebinja, i od njega postadoše Perovići. Mirko ode u Baljke i od njega nastadoše Mirkovići. Bajo ode u Miriloviće. Kao spomen za njegovo prebivanje u Banjanima, spominje se “Bajov Ubo”. Bajovi sinovi, pa posle i unuci se prezivače Bajčetići. Kada je Bajo došao u Miriloviće, aga ga primi za kmeta, i da mu kuću za stanovanje. Slave Jovanjdan.
Draganići su najmlađe pleme, tj po stanovanju u svom selu. Njihovi su stari živeli u Vlaškoj, u ljubomirskoj opštini. Kad obudovi jedna diva Trkljina, što je bila na Vlaškoj sa Draganićem, vrati se sa svojim siročadi na imanje ocu. Njena deca se posle nasele u Mirilovićima. Slave Nikoljdan.
Pored ovih porodica, pamti se da su u Mirilovićima živele još i porodice: Žerajići, Jokanovići, Tamburin i musliman Mujezin. Ne zna se šta je bilo sa njima. Jokanovića ima u susednim Šobadinama, a Žerajića u Nevesinju. Jesu li to ove iste porodice, nije pouzdano.
IZVOR: Jevto Dedijer, „Bilećke rudine“ iz 1903.
Priredio saradnik portala Poreklo Žarko Rogan.
Komentari (0)