Порекло презимена, село Мириловићи (Билећа)

30. априла 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Мириловићи, општина Билећа. Према студији Јевта Дедијера „Билећке Рудине“ из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган.

 

Постанак села и порекло становништва

Сељаци причају да је ово село засновала породица Капори. Они причају да су старином из Маћедоније; пре него што су дошли у ово село, живели су у Бањанима, а у Мириловиће су прешли из Петровића у Опутној Рудини. Изгледа да су у почетку имала два села. Лети су  живели у Мириловићима, а зими су силазили у чепеличко Потприсоје, где је било жупаније. Пошто је породица ојачала, одвоји се, па се једни населе у Мириловићима, а други у Потприсоју. У Мириловићима су назваше Капори, а у Потприсоју Џелетовићи. Славе Јовањдан. Међутим, зна се да су Мириловићи били насељени још у средњем веку. Јасно се види да је презиме Капор страног порекла. С. Новаковић спомиње влашко племе Капоре. Дакле ова породица има влашко презиме. Код свих путописаца из средњег века, ово се село назива Vlasi Mirilovichi. К. Јиречек набраја влашка племена, која су у средњем веку живела у Херцеговини, међу којима се спомиње и племе Mirilovichi. Јесу ли ово прави Власи, не може се сигурно рећи. Могуће је да су то били пастири српске народности. Капора има у Чеперици, Зарјчеју и Љубишићима. Њихова су породица и Круљи у Капавици код Љубиња.

Денде су се доселиле из села Чуковића из билећке општине. Када и зашто су се доселили, не зна се. Остали сељани причају о њима, да потичу из Дубровачке жупе, и да су од из тог праоца од ког су католици Дрозди. Том се причом остали мештани подругују Дендама, а сличних се подсмеха може наћи у сваком селу где се за поједине породице прича да су од Цигана, Гурбета или Латина. Славе Јовањдан.

Трећи по старини су Тркље. Најпре су живели у Миротињскијем Доловима код Клобука. Одатле се селе у Богдашиће, па из непознатог разлога у Мириловиће. Пре су се презивали Вучковићи, а Тркљама се прозваше по свом чукундеду, кога је док је био мали плашила нека муслиманка да ће га обесити на тркљу. Славе Аранђеловдан.

Бајчетићи су овде дошли пре сто педесет година. Раније су живели у Његушима и причају да су били Мартиновићи. Одатле се, због неког прекршаја, преселе у Риђане. Ту убију Турчина и побегну у Бањане. Ту су их била три брата: Бајо, Мирко и Перо. У Бањанима се заваде са неким Турчином, па га убију, и мораше да се разбеше. Да би заметли траг Турцима, не побегну на исту страну сва тројица. Перо побегде у Горицу поред Требиња, и од њега постадоше Перовићи. Мирко оде у Баљке и од њега настадоше Мирковићи. Бајо оде у Мириловиће. Као спомен за његово пребивање у Бањанима, спомиње се “Бајов Убо”. Бајови синови, па после и унуци се презиваче Бајчетићи. Када је Бајо дошао у Мириловиће, ага га прими за кмета, и да му кућу за становање. Славе Јовањдан.

Драганићи су најмлађе племе, тј по становању у свом селу. Њихови су стари живели у Влашкој, у љубомирској општини. Кад обудови једна дива Тркљина, што је била на Влашкој са Драганићем, врати се са својим сирочади на имање оцу. Њена деца се после населе у Мириловићима. Славе Никољдан.

Поред ових породица, памти се да су у Мириловићима живеле још и породице: Жерајићи, Јокановићи, Тамбурин и муслиман Мујезин. Не зна се шта је било са њима. Јокановића има у суседним Шобадинама, а Жерајића у Невесињу. Јесу ли то ове исте породице, није поуздано.

 

ИЗВОР: Јевто Дедијер, „Билећке рудине“ из 1903.

Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.