Порекло презимена, село Ђуковине (Коцељева)

29. април 2013.

коментара: 2

Порекло становништва села Ћуковине (сада Ђуковине), општина Коцељева. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, прво издање 1912. године, последње издање 2011. године, Едиција „Корени“ у издању ЈП Службени гласник и САНУ. Приредио сарадник портала Порекло Милодан. 

 

Воде (Извори, Реке, Језера и Баре)

Извори:

Брдска села имају доста извора. Извори су подземне издани, слаби, ретко да не пресушују, те су поједини домови морају још и да служе бунарском водом. Бунари су ретко поред кућа већ закопани у странама појединих брда или ископани у долинама потока и јаруга. Нека брдска села: Каменица, Козарица, Голочело и Ђуковине и немају могућности да копају бунаре, због чега се служе преко целе године изворским водама.

Насеља.

Положај насеља.

Тамнавска села су на уздигнутој тамнавској равници, великог пространства, већег него код брдских села. Куће су растурене на све могуће стране, увек по равници, а никад у долинама река него још и на појединим терасама. Ова села немају џемата; ни три сродничке куће нису једна уз другу, а није никакво чудо ако се једна иста породица налази растурена по целом селу. Кућа и сва имања је једно до другога, где потеса може имати само у долинама река ако нису насељене. Путеви се зракасто растурају на све стране, никад немају центра одакле полазе или коме се приближавају; нестални су, мењају се по вољи појединаца, мењају правце због чега су кривудави и одбијени преко најружнијих и најнезгоднијих места. Села немају шума око кућа него по крајевима њива и по долинама река. Суднице, школе, цркве механе нису у средини села, чији назив носе, него на путу и средишту, које служи за више оближњих села. Таква су села: Свилеува, Врело, Радљево, Тулари, Бргуле, Непричава, Јабучје итд…

Породичне заједнице су понајређи облик својине у области. Код понеких брдских села поједине породице имају своје заједице око кућа, слабе вредности, јер и оне нису скоро ни од чега другога до од голог камена, понеког кржљавог дрвета и ретке траве.

У веће вредности су заједнице у воденицама и каменоломима у Букору, Свилеуви, Ђуковинама и др.

Посебни положај села.

Ђуковине су брдско село на левој обали Тамнаве, у њеном горњем току. Сеоске су куће са обе стране сеоске непресушне речице Марића (Марићевке) и по џематима.

Тип села.

Кад се са неке узвишеније тачке у средишту села или изван села посматра село, куће сеоске су поређане елиптично (Коцељева), кружно (Гола Глава), параболично (Ђуковине) и скоро кружно (Градојевићи). Пође ли се из мале у малу, види се одмах излазак новијих породица и спајање мала, као и утрпаност кућа на местима, где су биле првобитно мале.

Имена села српског порекла:

Имена дата по пластичним особинама земљишта су: Каменица, Уровци, Кртинска, Забрежје, бело Поље, Врховине, Кршна Глава, Трстеница, Слатина (по белој глини коју сељаци зову тим именом), Слатиница, Гола Глава, Лисо Поље, Белутак (Црниљево) Кључка (Забрежје), Роваче (Тулари, Дубрава, Прослоп (Ђуковине), Јазовик (Докмир) Голошело, Гомилице (Свилеува) итд..

Постанак и старина данашњих села:

Међу рукописима Народне Библиотеке у Београду сачувани су војнички тефтери тамнавског буљубаше из 1807. године Раде Радосављевића, које је М. Ђ. Милићевић издао на свет (објавио). Ови тефтери су списак ондашњих војника из горњих посаво-тамнавских села: Каменице, Голочела, Ђуковина, Галовића, Градојевића и Црниљева.

 

Порекло фамилија-презимена села Ћуковине (сада Ђуковине):

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Антонићи, друга половина 18. века, Шљивова у Рађевини, Никољдан.

-Димитрићи и Јанковићи. Видети Јанковићи и Димитрићи.

-Јанковићи и Димитрићи, прва половина 18. века, Бобова у Подгорини, Никољдан.

-Јовановићи, друга половина 18. века, Цикоте у Јадру, Мала Госпојина.

-Кокоравци*, друга половина 18. века, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.

*Кокоравци су име по месту досељења, иначе се зову још и: Глигорићи и Станићи.

-Крсмановићи, стара породица, Никољдан.

-Марковићи, после 1827. године, Букор, Аврамијевдан.

-Миловановићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Јоваењдан и Аранђеловдан, уљези у Кокоравце.

-Младеновићи, после 1827. године, Осечина у Подгорини, Јовањдан.

-Поповићи*, прва половина 18. века, Годљево-округ ужички, Лучиндан.

*Поповићи су доскорашња свештеничка породица, као таква и досељена а у селу се зову још и: Саватићи и Гавриловићи.

-Савићи, друга половина 18. века, Осечина у Подгорини, Никољдан, повећа и имућна задруга.

-Сенићи, прва половина 18. века, Рабас у Подгорини, Ђурђевдан.

-Ћирићи, друга половина 18. века, Ликодра у Рађевини, Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Павловић, “Антропогеографија ваљевске Тамнаве”. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (2)

Leave a Reply to Ljilja Micic

2 коментара

  1. Aleksandra

    Pozdrav,

    Napisite nesto o prezimenu Simić,poreklo iz sela Gradojević,opština Koceljeva,

    hvala

  2. Ljilja Micic

    А шта је са презименом: Матић, Мирковић, Лазић?