Poreklo stanovništva sela Dubravica, opština Požarevac. Prema knjizi Mihajla J. Miladinovića. Izdanje iz 1928. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko.
Položaj sela.
Dubravica se nalazi u ravnini pored Dunava a nedaleko od Morave, pri njenom ušću. Delovi atara zovu se Orašje (na kome je grad Kustar), Ugrina, „Dubravica“, Arsin Sprud, Visovi, Selište, Redare, Torovi i Križa. Više Orašja postojala je ranije „Pravitelstvena ada“, ali ju je osnela Morava pomerajući svoje korito.
Tip sela.
Selo je timočkog tipa i po izuzetku se ne deli na male. Od sela je odvojeno nekoliko kuća za 1 km, istočno, pored Dunava, gde je bila stara parobrodska stanica, carinarnica, telegraf, kafana i stanovni za činovnike, Sad je praobrodska stanica premeštena zbog plitke vode dalje na zapadu, a tamo se završuje i novopodignuta železnička pruga, te je ovo staro pristanište izgubilo svoje raniju živost. U selu ima 328 kuća sa 1863 duše.
O selu.
Po pričanju starih seljaka selo je bilo na staroj „Dubravici“ (dva kilometara istočno od današnje) do pre 140 godina, Ovo su mesto napustili zbog toga što je bilo otvorenom bez šume i blizu Dunavam pa su im dosađivali Turci kad su putovali Dunavom. Povuku se južno od današnjeg sela na mesto koje se sad zove Selište (udaljeno je kilometar ipo od sela). To i nije bilo selo no zbeg koji je tu ostao samo 5 – 6 godina za vreme zuluma i nemira, a kad se stanje smirilo nasele se na današnje mesto gde je tada bila šuma. Možda je ovo preseljavanje bilo i zbog poplava.
Podaci o selu.
U početku austrijske vlade (1718) ovo je selo zabeleženo pod imenom „Dubroviz“ kao pusto i kao mesto gde su bile lađe ili vodenice. Pri kraju austriske vlade (1733) u Dubravici je bilo 35 kuća. U spisku sela od 1738. godine koji je izrađen uz austrisku kartu, pominje se kao „Dubroviza“.
Poreklo rodova.
Ružići (15 k., Sv. Đurđe). Starije 4 kuće su u sred sela, ostale po krajevima. Ne zna se odakle su doseljeni. Smatraju ih za starosedeoce.
Obrenovići (8 k., Sv. Arhanđel). Nepoznato poreklo; starosedeoci.
Dačinci (4 k., Sv. Nikola); nepoznatog porekla; „starosedeoci“.
Ostojići (7 k., Sv. Stevan); poreklom sa Kosova.
Maksići (2 k., Đurđevdan); sa Kosova.
Maksimovići (4 k., Sv. Nikola); (u sredini sela), sa Kosova.
Živojinovići (2 k., Sv. Đurđic); (u sredini sela), sa Kosova.
Pavlovići (15 k., Sv. Jovan); (u sredini sela), sa Kosova.
Radojčići (10 k., Sv. Andreja); sa Kosova.
Jevtići (17 k., Sv. Đurađ Alimpije); sa Kosova.
Vitići (3 k., Sv. Luka); sa Kosova.
Momčilovići (11 k., Sv. Đurđic); iz Kličevca.
Vukovići (12 k., Đurđevdan); nepoznato poreklo.
Mitrovići (8 k., Sv. Arhanđel); iz Požarevca.
Docnije su se doselili:
Petrovići (34 k., Sv. Nikola); iz Zaječara.
Colići (7 k., Sv. Nikola); iz Zaječara.
Donovići (10 k., Sv. Nikola); iz Zaječara).
Mojsilovići (6 k., Sv. Arhanđel); iz Konjske (Mihajlovac).
Miloševići (6 k., Sv. Đurđic); iz Bara.
Stojanovići (2 k., Sv. Nikola); dosšli iz Vlasotinca.
Miletići (6 k., Sv. Đurđic); iz Ostrva (Banat).
Radulovići (2 k., Sv. Nikola); iz Erdelja (Vlasi).
Mišići (15 k., Sv. Đurđic); iz Ostrva (Banat).
Mitrovići (Zojkići 3 k., Sv. Đurđic); iz Kasidola.
Lukići (9 k., Sv. Jovan); iz Knjaževačke oblasti – istočna Srbija.
Pavlovići (Šapljani 4 k., Sv. Đurđic); iz Šapina.
Stojkići (2 k., Sv. Đurđic); poreklom sa Kosova.
Stevanovići (2 k., Sv. Arhanđel); iz Batovca.
Jevtići (13 k., Miholjdan); iz Bavaništa (Banat).
Arsenijevići (4 k., Sv. Stevan); iz Bradarca.
Stankovići (Šiškovići 2 k., Sv. Nikola); od Zaječara.
Nikolići (2 k., Sv. Nikola); od Zaječara.
Jevtići (1 k., Đurđevdan); iz Petke.
Simići (3 k., Sv. Nikola); iz Brzohoda.
Stevanovići (1 k., Sv. Lazar); iz Kuliča.
Savići (5 k., Sv. Đurđic); iz Erdelja (Rumunija).
Ormanovići (4 k., Sv. Verižice); iz Bavaništa (Banat).
Rogožarski (1 k., Sv. Arhanđel); iz Ostrva (Banat).
Marinkovići (4 k., Sv. Đurđic); iz Vražogrnca.
Stojanovići (3 k., Sv. Đurđic); iz Lipa.
Stokići (16 k., Sv. Nikola); iz Petke.
Blažići (7 k., Sv. Đurđic); iz Ostrva (Banat).
Lungići (2 k., Sv. Đurađ Alimpije); iz Paraćina.
Markovići (2 k., Sv. Arhanđel); iz Klenovika.
Milivojevići (2 k., Sv. Stevan); iz Petke.
U selu ima i 21 kuća Cigana, koji su bili skitači (čergari) dok ih nije vlast stalno nastanila. Seljaci ih zovu „Katunari“ i vele da oni govore drukčije no obični Cigani iz okoline. Svi slave Sv. Nikolu.
Seoska je slava drugi dan Duhova.
IZVOR: Mihajlo J. Miladinović, „Požarevačka Morava“. Priredio saradnik portala Poreklo Šarko.
Komentari (0)