Порекло презимена, село Љубомир (Требиње) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Љубомир, општина Требиње. Према студији Јевта Дедијера „Билећке Рудине“ из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган Порекло становништва села Љубомир, општина Требиње. Према студији Јевта Дедијера „Билећке Рудине“ из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Жарко Роган » Порекло презимена, село Љубомир (Требиње)

Порекло презимена, село Љубомир (Требиње)

Порекло становништва села Љубомир, општина Требиње. Према студији Јевта Дедијера „Билећке Рудине“ из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган.

 

Постанак села и порекло становништва

О постанку ових села нема никаквих прича ни трагова, па ни о оним селима која су на брдима и која изгледају млађе. Из тога се да закључити да су љубомирска села веома стара и да су постојала и пре него што су се доселиле најстарије породице.

На Влашкој знају презимена породица које су ту живела у најстарије време. То су биле породице: РиђешићиЧокорили и Сушићи. Неке од тих породице су помрле на Влашкој, а неке су аге отерале. 

Најстарије продице су: Сораић, Лечић, Дучић, Милић, Лучић и Сушић. Те су породице толико старе да нико не памти одакле и кад су се доселиле. Чак се за многе не зна јесу ли се кад другачије звале. О прошлости тих породица има много прича. Зна се да су мењале презимена, али нико не зна да су се однекуд доселиле.

Лечићи су се у најстарије време звали Ждријеловићи. О њима се прича следеће. Била су три брата: најстарији од њих је био кнез. Једном дође купчија Џафер Бегзадић из Требиња, да купи хараче, и кад не нађе кући Ждријеловиће, истуче им мајку. Кад то чују два најстарија брата, стигну Џафера, убију га, побегну у Цариград и приме Ислам. Најмлађем брату беше име Лека. Пошто су два старија брата примила Ислам, вратише се као богати бегови у Херцеговини и настане у Љубомиру поред свог брата да га бране од Бегзадића. Један од старије браће погибе и од њега су „неки бегови“ у Требињу. Од Леке насташе Лечићи који славе Аранђеловдан.

Дучићи су најпре живели у Маројевићима, па су их одатле предегли аге Бехмени у Подвори. О њиховој историји не зна се више ништа. Славе Никољдан, а прислужују Благовести.

За Милиће се зна само то да су од кнеза Мила који је за време Ждријеловића живео на врх Љубомирског Поља. Славе Никољдан, а прислужују Средопосну Неђељу.

Сушиће је у Ждријеловиће са Влашке дигао ага. Славе Аранђеловдан, а прислужују Лазаревдан.

Сораићи славе Ђурђев, а Лечићи Аћимовдан. За ове се само то да зна да их је увек била само једна кућа.

Шовићи знају само то да су се врло рано доселили с Моска на Пијавице. И њих је увек била само једна кућа. Славе Ђурђевдан.

Од досељеника најстарији су: Мијановићи, Кици, Попвци и Чукваси.

Мијановићи су се доселили по причи из Цуца, а по другој причи из Љешанске Нахије. Причају да су се одселили из Црне Горе због тога што су убили неког човека. Становали су неко време у Скоаји Грму у Корјенићима. Било их је тројица браће. Најмлађи се зваше Лакић и одсели се у Кривошије. Од њега су данашњи Лакићевићи из Кривошија. Два Лакићева сина преселише се са стрицем Милутином из Кривошија у Љубомир. Од Лакићевих синова и Бошка, Милутиновог сина су сви Мијановићи у Љубомиру. Потомака од Бошкових синова има у Капавици, у Босни, у Земуну. Један Бошков син се вратио у Црну Гору и од њега је сад тамо 30 кућа у Цуцама.

Кици су из Озранића код Никшића. Преселили су се ради сиромаштва. Како су добили данашње презиме, не знају. Славе Никољдан, а прислужују Бадњи дан.

Поповци су из Бјелопавлића у Црној Гори. Пре него што су се доселили у Љубомоир, живели су дуго у Попову у селу Мркоњићима. Ту су убили неког Турчина и преселе се у Љубомир. Дотле су били Мркоњићи, а Љубомирци их прозваше Попвцима јер су из Попова. Славе Никољдан.

Чукваси су пореклом од Пиве од племена Маловића. По једној причи, одатле су се доселили јер су убили свог агу, а по другој се прича да се од неког свештеника из Пиве, који је пошао по свету да тражи службу и настанио се у Пијавицама. Увек су имали своју земљу, која им је отишла за крвнину (када су убили Видачића). Славе Ђурђевдан.

Породица Ћук је пореклом од неког детета које је нађено у трави. Славе Јовањдан.

Ковачи су се доселили из Дабра за занатом. У Љубомир их је позвао кнез Ждријеловић. пре су се звали Шкипине. Славе Никољдан.

Дурсуми (Дурсуни) су се доселили из Црне Горе из непознатог места и ради непознатог узрока. Славе Аранђеловдан, а прислужују Велики Четвртак.

Кашиковићи су пореклом из Риђана код Никшића. Данас живе у великом броју у Врањскијем. Ова кућа из Врањскијех се одселила у Бијове (требињски котар), а пошто је купила књигу у Укшићима, тамо се преселила пре 20 година. Славе Ђурђевдан.

Косићи су се пре двадесет година доселила из Мокрина у Боци, када су купили кућу у Суља Бабовића. Заједно са њима су се доселили и Дабовићи. Косићи славе Ђуђев, а Дабовићи Марковдан.

Томашевићи су се доселили пре двадесет година из Крушевица, када су купили земљу од аге Хаџисмаиловића. Славе Лучиндан.

Гркавци су се доселили из села Гркаваца (требињски котар) на агину земљу. Славе Шћепањдан.

Скендери су се доселили из Опутне Рудине пре двеста година, из братства Алексића. Славе Игњатдан.

Зупци су се јако давно доселили из братства Ратковића у Зупцима. Доселили су се јер су убили неког Турчина. Славе Ђурђевдан.

Џомбе су пореклом Поповићи из Бањања. Прича се да је у Љубомир дошао неки свештеник који није имао парохије. Џомбама су их прозвали по неком претку који је много јео, као да је џомба, односно провалија, у њему. Славе Араанђеловдан.

Атељевићи су пореклом из Корјенића. Кажу да су у Корјенићима живели још пре Косова, у чији су бој послали 74 војника, а само 4 се вратило. Њих су Турци протерали из Корјенића. Од њиховог племена су следеће породице: Вучковићи на Богдашићима, Јаничићи у Миротињскијем Доловима, Стијачићи, Кујачићи. Муслимани Барковићи у Корјенићима, Лисови у Билећи, Комари у Зупцима и Антељи код Мостара. Све ове породице су живеле у Корјенићима. Када су отишли из Корјенића, прича се да су зеклели да се међусобно неће узимати (женити и удавати). Славе Аранђеловдан.

Капори су се пре петнаест година доселили из Мирјанића. Славе Јовањдан.

Драганићи су се пре двадесет година доселили из Мирјанића, ради сиромаштва. Славе Матијевдан.

Ћурићи су се доселили за време окупације из Мокрина у Боки. Старином су из Коњског у Зупцима, одакле су побегли када су убили свог агу. Славе Ђурђевдан.

Видачиће су дигле аге из Подгливља код Требиња. Исто су племе са Видачићима у Ораху. Славе Никољдан.

Мумало је из Бјелица (требињски котар). Одатле је побегао када је убио далматинског вола. Славе Никољдан.

Цуца је за време окупације доселио из Црне Горе. Када су Сораићи били у бегу у Црној Гори, један из Цуца се оженио са њиховом девојком и дошао заједно са њима у Љубомир. Славе Госпођиндан.

Циганин Плањанин је пре тридесет година дошао са Плане за занатом. Вере је Муслиманске.

Из овог прегледа породица се види да у Љубомиру има доста старијих породица. Али поред тога, старинске породице чине незнатан број становништва. Највећи део становништва чине досељеници. Највећи део је дошао пре 150 година из данашње Црне Горе.

 

ИЗВОР: Јевто Дедијер, Билећке Рудине, 1903. године

ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Жарко Роган

 


Коментари (4)

  • zoran

    Moze li neko da mi kaze nesto o prezimenu GRKAVAC iz sela ljubomir kod trebinja.Odakle poticu i koja jos prezimena poticu od njih.KRSNA SLAVA JE Sv.arhidjakon stefan.Da li su odlazili iz hercegovine za srbiju i u koje mesto

    Одговори
  • goran saponjic

    Grkavci iz ovog sela ljubomir su otisli u selo vrba kog gacka ja planini volujak i tamo se prozlvu grkovici.promenili su i slavu umesto sv stefana prihvatili nikoljdan.od istih grkavaca su i grkovici u trebinju i niksicu i gavrilovici u kotoru djurovici i vidakovici u boki od ovih grkavaca su gavrilovici koji su iz trebinjskih brda otisli u bihor polimlje posle velike seobe pocetkom 18veka posle nekog ubistva odbacili prezime gavrilovic i kao grkovici otisli za novu varos komarani saponje isto su pleme sa grkovicima iz trebinja i grkovicima iz sjenice koji su otisli u gornji milanovac.

    Одговори
  • Uroš Bekonjs

    Interesuje me prezime BEKONJA postoje tvrdnje da su iz Ljubomira pa su odselili u Penezice i Kaluderovice.
    Imate li kakvih podataka o Bekonjama
    Hvala

    Одговори
  • Filip Andrić

    A što nema prezimena Andrić?

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top