Poreklo prezimena, selo Ljubomir (Trebinje)

Poreklo stanovništva sela Ljubomir, opština Trebinje. Prema studiji Jevta Dedijera „Bilećke Rudine“ iz 1903. godine. Priredio saradnik portala Poreklo Žarko Rogan.

Postanak sela i poreklo stanovništva

O postanku ovih sela nema nikakvih priča ni tragova, pa ni o onim selima koja su na brdima i koja izgledaju mlađe. Iz toga se da zaključiti da su ljubomirska sela veoma stara i da su postojala i pre nego što su se doselile najstarije porodice.

Na Vlaškoj znaju prezimena porodica koje su tu živela u najstarije vreme. To su bile porodice: Riđešići, Čokorili i Sušići. Neke od tih porodice su pomrle na Vlaškoj, a neke su age oterale. 

Najstarije prodice su: Soraić, Lečić, Dučić, Milić, Lučić i Sušić. Te su porodice toliko stare da niko ne pamti odakle i kad su se doselile. Čak se za mnoge ne zna jesu li se kad drugačije zvale. O prošlosti tih porodica ima mnogo priča. Zna se da su menjale prezimena, ali niko ne zna da su se odnekud doselile.

Lečići su se u najstarije vreme zvali Ždrijelovići. O njima se priča sledeće. Bila su tri brata: najstariji od njih je bio knez. Jednom dođe kupčija Džafer Begzadić iz Trebinja, da kupi harače, i kad ne nađe kući Ždrijeloviće, istuče im majku. Kad to čuju dva najstarija brata, stignu Džafera, ubiju ga, pobegnu u Carigrad i prime Islam. Najmlađem bratu beše ime Leka. Pošto su dva starija brata primila Islam, vratiše se kao bogati begovi u Hercegovini i nastane u Ljubomiru pored svog brata da ga brane od Begzadića. Jedan od starije braće pogibe i od njega su “neki begovi” u Trebinju. Od Leke nastaše Lečići koji slave Aranđelovdan.

Dučići su najpre živeli u Marojevićima, pa su ih odatle predegli age Behmeni u Podvori. O njihovoj istoriji ne zna se više ništa. Slave Nikoljdan, a prislužuju Blagovesti.

Za Miliće se zna samo to da su od kneza Mila koji je za vreme Ždrijelovića živeo na vrh Ljubomirskog Polja. Slave Nikoljdan, a prislužuju Sredoposnu Neđelju.

Sušiće je u Ždrijeloviće sa Vlaške digao aga. Slave Aranđelovdan, a prislužuju Lazarevdan.

Soraići slave Đurđev, a Lečići Aćimovdan. Za ove se samo to da zna da ih je uvek bila samo jedna kuća.

Šovići znaju samo to da su se vrlo rano doselili s Moska na Pijavice. I njih je uvek bila samo jedna kuća. Slave Đurđevdan.

Od doseljenika najstariji su: Mijanovići, Kici, Popvci i Čukvasi.

Mijanovići su se doselili po priči iz Cuca, a po drugoj priči iz Lješanske Nahije. Pričaju da su se odselili iz Crne Gore zbog toga što su ubili nekog čoveka. Stanovali su neko vreme u Skoaji Grmu u Korjenićima. Bilo ih je trojica braće. Najmlađi se zvaše Lakić i odseli se u Krivošije. Od njega su današnji Lakićevići iz Krivošija. Dva Lakićeva sina preseliše se sa stricem Milutinom iz Krivošija u Ljubomir. Od Lakićevih sinova i Boška, Milutinovog sina su svi Mijanovići u Ljubomiru. Potomaka od Boškovih sinova ima u Kapavici, u Bosni, u Zemunu. Jedan Boškov sin se vratio u Crnu Goru i od njega je sad tamo 30 kuća u Cucama.

Kici su iz Ozranića kod Nikšića. Preselili su se radi siromaštva. Kako su dobili današnje prezime, ne znaju. Slave Nikoljdan, a prislužuju Badnji dan.

Popovci su iz Bjelopavlića u Crnoj Gori. Pre nego što su se doselili u Ljubomoir, živeli su dugo u Popovu u selu Mrkonjićima. Tu su ubili nekog Turčina i presele se u Ljubomir. Dotle su bili Mrkonjići, a Ljubomirci ih prozvaše Popvcima jer su iz Popova. Slave Nikoljdan.

Čukvasi su poreklom od Pive od plemena Malovića. Po jednoj priči, odatle su se doselili jer su ubili svog agu, a po drugoj se priča da se od nekog sveštenika iz Pive, koji je pošao po svetu da traži službu i nastanio se u Pijavicama. Uvek su imali svoju zemlju, koja im je otišla za krvninu (kada su ubili Vidačića). Slave Đurđevdan.

Porodica Ćuk je poreklom od nekog deteta koje je nađeno u travi. Slave Jovanjdan.

Kovači su se doselili iz Dabra za zanatom. U Ljubomir ih je pozvao knez Ždrijelović. pre su se zvali Škipine. Slave Nikoljdan.

Dursumi (Dursuni) su se doselili iz Crne Gore iz nepoznatog mesta i radi nepoznatog uzroka. Slave Aranđelovdan, a prislužuju Veliki Četvrtak.

Kašikovići su poreklom iz Riđana kod Nikšića. Danas žive u velikom broju u Vranjskijem. Ova kuća iz Vranjskijeh se odselila u Bijove (trebinjski kotar), a pošto je kupila knjigu u Ukšićima, tamo se preselila pre 20 godina. Slave Đurđevdan.

Kosići su se pre dvadeset godina doselila iz Mokrina u Boci, kada su kupili kuću u Sulja Babovića. Zajedno sa njima su se doselili i Dabovići. Kosići slave Đuđev, a Dabovići Markovdan.

Tomaševići su se doselili pre dvadeset godina iz Kruševica, kada su kupili zemlju od age Hadžismailovića. Slave Lučindan.

Grkavci su se doselili iz sela Grkavaca (trebinjski kotar) na aginu zemlju. Slave Šćepanjdan.

Skenderi su se doselili iz Oputne Rudine pre dvesta godina, iz bratstva Aleksića. Slave Ignjatdan.

Zupci su se jako davno doselili iz bratstva Ratkovića u Zupcima. Doselili su se jer su ubili nekog Turčina. Slave Đurđevdan.

Džombe su poreklom Popovići iz Banjanja. Priča se da je u Ljubomir došao neki sveštenik koji nije imao parohije. Džombama su ih prozvali po nekom pretku koji je mnogo jeo, kao da je džomba, odnosno provalija, u njemu. Slave Araanđelovdan.

Ateljevići su poreklom iz Korjenića. Kažu da su u Korjenićima živeli još pre Kosova, u čiji su boj poslali 74 vojnika, a samo 4 se vratilo. Njih su Turci proterali iz Korjenića. Od njihovog plemena su sledeće porodice: Vučkovići na Bogdašićima, Janičići u Mirotinjskijem Dolovima, Stijačići, Kujačići. Muslimani Barkovići u Korjenićima, Lisovi u Bileći, Komari u Zupcima i Antelji kod Mostara. Sve ove porodice su živele u Korjenićima. Kada su otišli iz Korjenića, priča se da su zekleli da se međusobno neće uzimati (ženiti i udavati). Slave Aranđelovdan.

Kapori su se pre petnaest godina doselili iz Mirjanića. Slave Jovanjdan.

Draganići su se pre dvadeset godina doselili iz Mirjanića, radi siromaštva. Slave Matijevdan.

Ćurići su se doselili za vreme okupacije iz Mokrina u Boki. Starinom su iz Konjskog u Zupcima, odakle su pobegli kada su ubili svog agu. Slave Đurđevdan.

Vidačiće su digle age iz Podglivlja kod Trebinja. Isto su pleme sa Vidačićima u Orahu. Slave Nikoljdan.

Mumalo je iz Bjelica (trebinjski kotar). Odatle je pobegao kada je ubio dalmatinskog vola. Slave Nikoljdan.

Cuca je za vreme okupacije doselio iz Crne Gore. Kada su Soraići bili u begu u Crnoj Gori, jedan iz Cuca se oženio sa njihovom devojkom i došao zajedno sa njima u Ljubomir. Slave Gospođindan.

Ciganin Planjanin je pre trideset godina došao sa Plane za zanatom. Vere je Muslimanske.

Iz ovog pregleda porodica se vidi da u Ljubomiru ima dosta starijih porodica. Ali pored toga, starinske porodice čine neznatan broj stanovništva. Najveći deo stanovništva čine doseljenici. Najveći deo je došao pre 150 godina iz današnje Crne Gore.

IZVOR: Jevto Dedijer, Bilećke Rudine, 1903. godine

PRIREDIO: Saradnik portala Poreklo Žarko Rogan