Порекло презимена, село Зарјечје (Билећа) Reviewed by Momizat on . Порекло становништва села Зарјечје, општина Билећа. Према студији Јевта Дедијера „Билећке Рудине“ из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган Порекло становништва села Зарјечје, општина Билећа. Према студији Јевта Дедијера „Билећке Рудине“ из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган Rating:
You Are Here: Home » Аутори » Жарко Роган » Порекло презимена, село Зарјечје (Билећа)

Порекло презимена, село Зарјечје (Билећа)

Порекло становништва села Зарјечје, општина Билећа. Према студији Јевта Дедијера „Билећке Рудине“ из 1903. године. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган.

 

Постанак села и порекло становништва

О постанку ових села не зна се ништа. Моско, Жудојевићи и Скроботно засновани на местима старих села; памте се и имена старих породица које су ту становале. На Моску су становали Мачари који су се пре двеста година одселили у Босну и данас живе на Гласињцу. На Скроботну су живели Крунићи, који су доселили у Будоши (Анђелићи), а у Жудојевићима и Малини живели су Малишници. У Орау и Панику се не памти никакво старије становништво, а сељаци не знају да ли су њихови стари засновали село или су нашли трагове старих села. Судећи по остацима од старина и ова су села заснована на старијим селиштима. Из овога се види да су зарјечка села доста стара и да су основана поред старијих селишта и на њиховим местима. 

Најстарија породица у овим селима су Вујновићи. Они не знају о свом пореклу ништа. Нити знају када су се тачно, нити одакле доселили. Неки мисле да су пореклом из Врањских од велике породице Вујовића. То мисле зато што у Врањским и дан данас има Вујновић чатрња, и што Вујовићи као и они славе Никољдан.

Иза Вујновића, по старини, на прво место долазе Вучинићи. Они причају да су „замениле“ дошле из Црне Горе, из села Задубја. Пре него што су дошли у ова села, становали су у Гоњеву код Требиња и звали се Рађени. Од њих су Муслимани Рађени у требињском котару. Живели су неко време на Моску, а данас живе у Орау и Панику. Славе Ђурђевдан.

Глоговци су се доселили пре 300 година из Мируша. О свом пореклу не знају ништа даљу. У Мирушама мисле да су Глоговци најстарије становништво општине. Од њих су Муслимани Капичићи у Мрежици и у Билећи. Славе Ђурђевдан.

Парежани мисле да су од исте породице од које су Бабићи и Авдићи на Планој и Зимоњићи у Гацку. Кажу да су се доселили из Парежа, са леве стране Требишњице. Било је ту девет брата и сви су изгинули, када су им једном ударили Турци. Њихове породице и деца су побегле у Глумину и ту су живели тридесет година. Одатле су се одеселили у Паник. Славе Лазаревдан.

Куреши су се доселили из Звијерине. Ту су живели од памтивека. О свом досељавању, причају следеће: Лазар Пецирет (који се пева у народним песмама) био је сестрић Курешима. Како је и овуда водио чете, свраћао је чешће у ујчевину. Кад су то чули Турци, скупише чете, дођоше у Куреше, поклаше овнове и волове, а побију најбоље судове пчела. Лазар је био са друштвом у Ситници, па кад је чуо за то, дође и покоље Турке. Ради тога се Куреше раселише из Звјерине, а кренуше пут Стоца и Хумине, а само једна породица дође у Ора.

Бутулије су се доселиле из Марковине у Црној Гори. Прадеда Бутулија, Гаврило, умро је пре деведесет година, а доселио их је отац Гаврилов. Дакле, има око 150 година како су се Бутулије доселиле. Славе Јовањдан.

Ђаићи су се доселили пре 150 година из Корјенића. Доселио је отац Петра Ђаића који је умро пре десет година, а живео је 120 година. Исто су племе са Матиловићима у Изгорима под Волујаком. Славе Стевандан.

Боботи су пореклом из Пријевора од племена Предојевића, а огранак су породице Јокановић. Живели су у Билећи, па су их Турци дигли у Чепалицу. Одатле су доселили у Паник. Славе Никољдан.

Миленићи су се доселили пре 60 година из Билеће, ради заваде са Турцима. И данас има тамо њихових племена. Славе Никољдан.

Дутине су се доселиле ради сиромаштва из Врбна, пре осамдесет година. Славе Никољдан.

Исто тако, ради сиромаштва, у XIX веку су се доселили Чучци из Дубочана. Славе Лучиндан.

Видачићи су прешли на агински читлуг са Браног Дола. Прво су становали на Панику, па су онда прешли у Дуобчане. Славе Никољдан.

Капор је доселио пре десет година из Оџића, тражећи бољи читлук. Пореклом су од Капора у Мириловићима. Славе Јовањдан.

Ђедовићи су пореклом са Грахова. На Моско су се доселили из Ора пре тридесет година. Били су Бутулијни сестрићи, па пошто им је умро отац, преселили су се на Моско. Славе Петковницу.

Мијанићи су пореклом од Мијанића у Љубомиру. На Моско су се доселили из Браног Дола. Славе Никољдан.

Из овога се види да су зарјечка села веома стара. У њима има старијих досељеника. Поједине породице су веома разгранате и живе у два, три села. Али, види се да се становништво много више множило досељавањем, него прираштајем. И Овде су се врло често мењала породице. Томе су узрок агински читлуци. Највише су се породице досељавале ради сиромаштва. Већина данашњих породица се доселила у деветнестом веку, док се за остале не може утврдити век досељавања. Већина становништва је пореклом из Црне Горе. Осим тога, има породица које су се доселиле из рудинских села, у којим су они странци, а једна породица не зна одакле је.

 

ИЗВОР: Јевто Дедијер, „Билећке Рудине“. Приредио сарадник портала Порекло Жарко Роган.


Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top