Порекло презимена, село Рогача (Лучани, Доње Драгачево)

9. април 2013.

коментара: 0

Порекло становништва села Рогача, према истраживању Јована Ердељановића, који је 1898. и 1899. проучавао Доње Драгачево.

 

Као што се види мало је села у Доњем Драгачеву, која имају толико успомена и остатака из старине, као Рогача. То је доказ, да је овде и много раније бивало људских насеља, која су судећи по гробљима и по томе, што су имала цркву, морала бити и прилично велика. – И крајем 18-ог века ово је село морало бити повеће, јер је у њему седео спахија.

И данашње становништво рогачко врло је давнашње, јер има породица, које сматрају за старинце.

Најстарији су делови села засеоци: Кошани и Поточани. У њима су биле три најстарије куће, о којима су садашњи старци слушали од својих старијих.

Те су куће биле од двеју породица: од Жуштра (Жуштрића; славе Срђев-дан) у Кошанима и од Милинковића (Петровића) у Поточанима. Од Милинковића су и садашњи Јевђовићи и Николићи (Пралови; сви славе Никољ-дан).

За све остале сеоске породице зна се, да су се доселиле. Најстарији су досељеници: Пропади, Драговићи, Зоћевићи, Радоњићи, Самарџићи и Сјенићи.

Са Пропадима (Пропадовићи, Перишићи) једна су породица Живковићи (обоји славе Стевањ-дан). Старином су из Страњана од Лима (з. од Сјенице). Доселили су се најпре Пропадовићи у Липницу у срез трнавски, па су једни и остали тамо, а други дошли у Рогачу. После се доселио у Рогачу и Живко прадед данашњих Живковића. Од ових Живковића има једна кућа одсељена у срез трнавски.

Драговићи и Богдановићи једна су породица, досељена пре 130 година из Радаљева у срезу моравичком, где их има и сад. Други су од ове породице отишли у Тамник у срез љубићски и сад се тамо зову Богдановићи. По њихову казивању они су старином из Дробњака (и једни и друго славе Ђурђев-дан).

Зоћевићи су крајем 18-ог века дошли из трнавског села Лознице. Веле, да и сад има њихова рода у Лозници са презименом Милорадовићи (славе Арханђелов-дан).

Радоњићи и Блашковићи једна су породица пореклом од Вујовића у Грабу а старином из негдашњих Трћа, садашњег Смиљевца, у срезу моравичком (славе Ђурђев-дан; в. Вујовиће у Грабу).

Самарџићи су се крајем 18-ог века доселили из Равне Горе под Јавором у срезу моравичком. Од њих је и једна кућа Ковачевића у Грабу (славе Јеремијев-дан).

Сјенићи веле, да су дошли заједно са Самарџићима из Кушића под Јавором у срезу моравичком. Старо им је презиме Ђелкапе, по чему се види да су једног порекла са Сјенићима у драгачевском Тијању (и слава им је иста: Никољ-дан) и да су из Ђелкапа (засеока?) близу Кушића (в. о том код Сјенића у Тијању). Осим у Тијању има Сјенића у Бечњу у срезу љубићском, али славе Ђурђев-дан и веле да су дошли са Кара-Ђорђем од Сјенице.

У овом селу има много породица, за које се зна поуздано, да их је довео са собом Кара-Ђорђе 1809. године у повратку са свога похода до Новог Пазара. Што их је тако много овде заостало, један ће узрок бити питомина земљишта а други, што је Кара-Ђорђе туда прошао и у повратку као и приликом одласка. Ово ми је тврдио стогодишњи старац Милован Радоњић, који је тада као дечко гледао својим очима Кара-Ђорђа и његову војску, кад су пролазили. Кара-Ђорђе је, вели, овуда ишао турским путем, који је преко планине Јелице слазио у долину Бјеличину и даље преко Ивањице водио на Јавор на границу. – Те су породице:

Антонијевићи или Увчани, који су дошли из Увца код Нове Вароши.

Мрдаковићи, којих је прадед дошао из Милака (Милаковића) више Нове Вароши. – Са њима су из истог места дошли и Ковановићи.

Лончаревићи су дошли „од некуд из Старог Влаха преко границе“ (славе Ђурђиц). Од исте породице има их и у суседним Горачићима.

Вилотијевићи су из Сјенице. Веле да их има и сад тамо са презименом Матковићи. Имају оданде одсељеног рода и у Прислоници у срезу љубићском и у Кикојевцу у Гружи.

Чавићи (Стојановићи) су из Зечевића у срезу моравичком.

Ружићи су од Сјенице.

Пауновићи су из Хаљиновића код Сјенице. Од њих има одсељених у драгачевске Трбушане и у љубићску Прислоницу (славе Алемпијев-дан).

Ђоловићи и Јоловићи су из села Дебеље код Нове Вароши. Нису род.

Најмлађе су породице:

Радовановићи су од Радовановића у Грабу. Један се од њих одселио у трнавски срез.

Јелуше су једна породица са Јелушама у Грабу, пореклом из трнавске Лознице.

Радуловићи су пре 50 и више година дошли из Вапе код Сјенице.

Константиновићи су дошли пре више од 50 година из драгачевске Виче.

Колашинци или Дмитровићи су из Бихора, пре 50 година.

Узуновића отац дошао је из Брезове у срезу моравичком.

Бајчете (Бајчетићи) су од Бајчета из Граба, старином из Буковика код Нове Вароши.

Вукосављевићи су пре 20 година дошли из Љепојевића код Нове Вароши (славе Лучин-дан).

Гачулић (Јованчевић) се доселио пре дваестак година из Смиљевца у срезу моравичком.

Икодиновић је од велике гучке породице Икодиновића. Привенчао се у једну рогачку кућу.

Драмлија (Драмлић) је такође припуз од гучких Драмлића.

Димитријевић је дошао пре петнаестак година из Бијелог Поља у Старој Србији као припуз.

Из овога видимо, како је село Рогача по старини и по пореклу свога становништва врло леп пример за општу карактеристику о пореклу становништва у Д. Драгачеву. У њој имамо и старинаца и старијих досељеника из 18-ог века и много породица, које су дошле са Кара-Ђорђем, и најзад досељеника из новијег времена, који су долазили или са породицама или се призећавали у поједине старије куће. Она нам дакле даје умањену слику, у којој су оцртани сви главни периоди у стварању данашњег становништва у Д. Драгачеву. Интересантно је и што су досељеници у Рогачи готово сви из Старог Влаха (из среза моравичког, из околине Сјенице и Нове Вароши), а само је неколико породица из суседних села драгачевских, ужичких и трнавских. И у том погледу Рогача нам показује једну главну карактеристику за порекло драгачевског становништва.

Још се Рогача одликује и тиме, што има врло много породица, на броју 30, дакле много више него икоје село у Д. Драгачеву. Од тога броја је 8 старих породица још из 18-ог века и на њих долази скоро две трећине данашњих кућа у Рогачи – близу 60 – а 22 новије породице немају укупно ни 40 кућа. И у Рогачи је дакле исти случај као у суседном Грабу, да ипак сви многобројни досељеници у 19-ом веку нису много повећали број старијег становништва.

Сеоска је преслава Спасов-дан. – Село има три гробља: у једном се копају само Ђоловићи (на свом имању), у другом заселак Лужани, а треће је гробље за све остало село.

 

ИЗВОР: Јован Ердељановић, “Доње Драгачево”.

Коментари (0)

Одговорите

Тренутно нема коментара. Будите први и оставите коментар.