Порекло презимена, село Крстац (Лучани, Доње Драгачево)

9. април 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Крстац, према истраживању Јована Ердељановића, који је 1898. и 1899. проучавао Доње Драгачево.

 

Хумке у околини Крстаца сведоче да је и у врло давнашња времена овуда било људског живота. Плодно поље Бјеличино, дајући обилатих погодаба за опстанак људски, није се ни у ранијим вековима могло измаћи оку човекову. А у новије доба оно је на својим странама задржало и прикупило бегунце и досељенике из разних крајева Српства.

У Крстацу нема старинаца ни врло старих породица: све је данашње становништво од досељеника из 18-ог и 19-ог века. – По свом становништву Крстац је млађи од Лисица. Он је тек доцније добио толико становника, да је се могао одвојити од Лисица као засебно село. Поред помињатог народног предања (в. опис Лисица) за то нам је доказ и што се Крстац не помиње ни у дипломи Проте Гучанина ни у списковима пописа 1818. и 1822. године.

Најстарија су породица у селу и једина из 18-ог века: Богићевићи са Карићима. Они су старином од једне породице, која се звала најпре Војводићи, затим Тијанићи и најзад се поделила на Богићевиће и Кариће (који су тако назвати по неком Кари; био црн, па га Турци тако прозвали). Њихов се предак доселио из Црне Горе од Никшића (или, по једнима, од Цетиња); тамо су се звали Војводићи. Слава им је Лучин-дан. – Богићевићи имају данас два презимена: Богићевићи и Милованчевићи.

Друге су старе породице досељене у почетку 19-ог века: Керовићи, Удовичићи, Ковачевићи и Радуловићи.

Керовићи (по неком претку: Керу) је старо, већ поборављено презиме данашњих породица: Лазаревића, Милисављевића и Ђорђевића (сви славе Ђурђев-дан). Прадед ових породица доселио се из Прилика у срезу моравичком.

Удовичићи су се прозвали по својој прабаби, која је била удовица, кад се овамо доселила. Она је дошла са синовима из Брњице до Сјенице (славе Илин-дан).

Ковачевића прадед, Антоније ковач, доселио се из Прилика у срезу моравичком.

Радуловића прадед дошао је из Гостиља у срезу златиборском. У Гостиљу су Радуловићи врло велика породица (веле, да их има на 40 кућа, а слава им је такође Ђурђев-дан).

Познији су досељеници:

Вукашиновићи, чији се дед доселио из Бјелопавлића („од Никшића“) у Црној Гори (славе Лучин-дан).

Стојића дед доселио се из Врана код Ариља.

Јанковића дед доселио се из Гривске у срезу ариљском.

Крловић је од Крловића из Лиса.

Лазовић је од Лазовића из Лиса.

Као што се види, и старина крстачких породица слаже се са народним предањем, да је на месту Крстаца у време првог устанка била само једна породица. Тек од времена другог устанка па до средине 19-ог века Крстац је порастао услед придоласка досељеника из Старог Влаха и ужичког округа. А од средине 19-ог века до данас растао је готово само множењем тога становништва.

 

ИЗВОР: Јован Ердељановић, Доње Драгачево.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Vuk Pantelić

    Poštovani,
    Pročitao sam Vaše tumačenje o naseljavaju sela Krstaca u donjem DRagačevu. Verujem da kada nemamo dokaze, tada se iznose pred postavke.
    S obzirom da sam od starih u familiji
    Bogićevićk Karić koji su držali do svog porekla, priče su bile identične.
    Te predanja nisu podudarna sa Vašim izlaganjem.
    Posedujem i atlas dragačeva od profesora Cvijića od 1903godine o poreklu doseljenih porodica.
    Posedujem i spise o stojćima u Krstacu. Bilo bi mi drago da upotpunimo istorijat Krstaca.