Порекло презимена, село Горња Краварица (Лучани, Доње Драгачево)

2. април 2013.

коментара: 1

Порекло становништва села Горња Краварица, према истраживању Јована Ердељановића, који је 1898. и 1899. проучавао Доње Драгачево.

 

Довољно је погледати на питому долину реке Краварице, па да не посумњамо, да је овде и раније морало бити људских насеља. Поменуто Грчко Гробље такође о томе сведочи. Докле, пак, допире старина данашњег становништва не може се утврдити. Тек оно није скорашње, јер има породица, за које тврде да су прави старинци. Ова су села била прилично у страни од главних путева, те зато и смемо поверовати у велику старину тих породица.

Горња Краварица је старије село него Доња, јер прво: у Горњој већину породица сматрају за врло старе, и друго: од њих су се поједине куће одвајале и прелазиле у Доњу Краварицу, па се и тамо сматрају за старе породице. Може се слободно рећи, да се садашња Доња Краварица управо онда издвојила као засебан заселак старе Краварице, кад су се у њу настаниле ове старе породице из Горње Краварице. Раније, у 18-ом веку, још је овде и било само једно село Краварица, па веле, кад су аге делиле спахилуке, оне га поделе на двоје. У дипломи Проте Гучанина већ се помињу: Краварица доња и Краварица горња, али у пописним списковима од 1818. и 1822. године помињу се опет као само једно село: Краварица, која је већ 1818. године имала 45 домова са 106 арачких лица. Биће дакле да су после другог устанка обе Краварице биле опет за неко време спојене као засеоци истог села.

 

Порекло породица села Горња Краварица

У Горњој Краварици најстарије породице су врло давнашње и непознатог порекла. То су: Станојевићи са Даниловићима (једна породица, славе Св. Луку), Радичевићи и Богићевићи, које зову још и Чибовићима или Чибугџићима по једноме претку, који је био аги чибугџија.

Врло су давнашњи досељеници: Вилотијевићи са Гаталовићима и Илићима, Мијаиловићи и Баралије.

Вилотијевићи, Гаталовићи и Илићи сви су били некад једна породица са заједничким презименом Томашевићи. Њихов се предак доселио пре 300 година из Фоче. Од Вилотијевића су данашњи Томашевићи и Перовићи. Предак њихов Вилотије имао је три сина: Пера, Луку и Томаша. Лука отиде некуд (можда у Београд) а од она друга два сина су данашњи Перовићи и Томашевићи. Причају, да је Перо Вилотијевић ушао у кућу (оженио се кћерју) некаква Петра Шкипа, чија је мушка лоза била замрла. – Гаталовића породица се до данас разгранала на Бајиће (прозвати по једноме који је бајао) и на Маринковиће. – Илића прадед Илија био се неко време из Краварице преселио у тазбину у Горачиће, па се после опет вратио, те зато неки казују, да је пореклом из Горачића. Од ових Илића има један одсељен у драгачевску Турицу. – Све ове породице славе Стевањ-дан.

За Мијаиловиће веле, да су се доселили пре 300 година из Бабине Луке али не знају, где је то место; биће по свој прилици она у близини Ваљева.

Баралије су давно досељени из Бара у срезу моравичком. У писму кнезова и кметова нахије пожешке, писаном кнезу Милошу 4. децембра 1821. године у Чачку потписан је и Никола Баралија (Финансије и установе II, стр. 624.).

Остале су породице све познији досељеници:

Јелићи су од Ђорђа Јелића из драгачевског Лиса, који је служио код Станоја (прадеда дан. Станојевића) 25 година те му он за то даде имање и ожени га неком удовицом из Прилика. Та удовица доведе сина Новака, који прими презиме Јелић али задржи своју славу. Отуд сад прави Јелићи – Ђорђеви потомци – славе Ђурђев-дан, а Јелићи, који су од Новака славе Никољ-дан.

Костића дед Милисав не зна се одакле је. Њега је драгачевски мајор М. Недељковић, код кога је служио, оженио и наместио у Горњу Краварицу.

Јоксимовића отац био је аргат па се привенчао у једну кућу у Горњој Краварици. Пореклом је од Курћуба из Мочиоца у срезу ариљском. Курћуба има још у Пријељини у срезу љубићском и тамо кажу, да су из Озрена од Мучња (округ ужички); даље их има у Коњевићима у срезу љубићском и у ужичким селима: Мачкату и Кривој Реци. Славе сви Св. Ђурђа.

Ковачевића отац Перо дошао је пре 30 године из Старе Србије са шест синова (славе Св. Александра Невског, 30/VIII).

Радовановић се доселио из суседног Вирова. Отац му – Дрешковић – дошао је у Вирово као припуз из Дрежника у срезу ужичком. Радовановића је узела једна удовица у кућу.

Према свему овоме можемо рећи, да Горња Краварица по старини свога садашњег становништва спада у најстарија села Доњег Драгачева. У њој су осим пет породица све остале врло старе или досељене још у 18-ом веку. А на тих пет новијих породица долази свега 13 кућа у селу. Кад упоредимо тај број са целокупним бројем кућа у Горњој Краварици – 110 – јасно видимо, на који је начин расло ово село.

Горња Краварица је имала раније четири гробља. Али услед жалби свештеничких, јер им је било тешко вршити обреде (нпр. задушне молитве) на толиким гробљима, буду сведена на два гробља.

 

ИЗВОР: Јован Ердељановић, Доње Драгачево.

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Жарко

    Здраво свима,

    Ако постоји неко од Баралића из Краварице, ко је вољан да се тестира преко Српског ДНК пројекта, нека ми се јави на [email protected], ја ћу покрити трошкове тестирања.