Презиме Демић – анализа

28. марта 2013.

коментара: 1

 

ПРИРЕДИОПетар Демић, сарадник портала Порекло

 

ОСНОВА ПРЕЗИМЕНА

1) основа: хипокористик Демић < Димитар, Димитрије, од грч. мушког имена Demetrios »род земљин«

2) основа: хипокористик Демо < Дамјан, од грч. мушког имена Damianos »кротитељ«

3) основа: хипокористик Демо < Демир, од тур. мушког имена Demir »гвозден«

 

ТОПОНИМИ

1) Демићи, дио села Велике Крће, околина Пљеваља (Рашка)

2) Демићи, село, околина Кисељака (Босна)

3) Демићи, село, и Демићка Ријека, околина Котор Вароши (Бос. Крајина)

4) Демића Точак, врело, у селу Бојни, околина Вел. Кладуше (Бос. Крајина)

 

ДЕМИЋИ СВЕ ТРИ ВЈЕРЕ (по годинама помињања)

– Католици

1) 1698. године, Пожега (Славонија)

2) 1698. године, Еминовци, околина Јакшића (Славонија)

– Муслимани

1) око 1755. године, Трпеза, околина Витине (Косово)

2) 1832. године, Столац (Херцеговина)

3) око 1834. године, Лакат, околина Невесиња (Херцеговина)

4) 1851. године, Кути – Ливач, околина Мостара (Херцеговина)

5) 1857-1957.  године, Ибарац, околина Рожаја (Рашка)

6) 1878. године, Прибој (Рашка)

7) око 1889. године, Зијемља, околина Мостара (Херцеговина)

8 ) Паљево, околина Тутина (Рашка)

9) Биједићи, околина Бијелог Поља (Рашка)

10) Добросин, околина Бујановца (Јужна Србија)

11) Трпеза, околина Витине (Косово)

– Православци

1) 1777. године, Брезово Поље, околина Глине (Банија)

2) 1792. године, Мокрин, околина Кикинде (Банат)

3) 1796. године, Сомбор (Бачка)

4) 1850-1875. године, Глиница, околина Вел. Кладуше (Бос. Крајина)

5) 1882. година, Травник (Босна)

 

Коментари (1)

Одговорите

Један коментар

  1. Војислав Ананић

    Еминовци (Копривница) су у турско вријеме били насељени старосједиоцима римокатолицима поред једног Турчина као земаљског господара. Послије ослобођења било је у селу 13 кућа и један станар, али сада је поред римокатолика било и православних Срба: Видак Демић, Ђуро Демић, Марин Марковић, Марић Богдић, Томо Јовановић, Стипан Варгашић, Мијат Марковић, Мато Антоловић, Илија Валентић, Мико Ђурић, Матија Бошњаковић, Ђуро Мартиновић и Мијат Мартиновић. Од 1777. почињу се у Еминовце усељавати Нијемци, који су донедавна чинили половину села. Године 1929. било је у Еминовцима само 5 српских кућа са 27 душа.

    Извор: Из књиге Д. Кашића: Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији