Poreklo prezimena, selo Radovašnica (Šabac)

Poreklo stanovništva sela Radovašnica, grad Šabac. Prema antropogeografskim ispitivanjima 1947, 1948. i 1949. godine “Šabačka Posavina i Pocerina“ Vojislava S. Radovanovića. Priredio saradnik portala Poreklo Vojislav Ananić.

U selu su male: Gornja mala (kuće prve pod džadom na levoj strani od Reke, na temenu kose) na brdu s ove strane Reke; preko Reke je Donja mala; na brdu je mala Živanovića; preko brda Pantelića mala (na pola kilometra od prethodne). Kuće Pantelića su na četiri mesta preko potoka koji uvire u Vrbovac; s ove strane potoka, pod temenom kose Crveno brdo (u dnu strane, na reci, filiti pravca severoistok-jugo-zapad za 70 stepeni; preko filita neogen: krupnozrni pesak od grusa, šljunak, peskovita glina sa gvožđevitim konkrecijama i crvene gline i peskovi). Živanovića mala sa pet kuća na tom mestu i pod njom jedna kuća Matića. Iza ove erozione kotlinice, preko Vrbovca, Desićko brdo. Preko temena najviših kosa, uvrh Vrbovca, vidi se podnožje Cera od Konjušnice i Trojan-grada pa do Kosanin-grada; visoka drveta „cer”. Krčevine od podnožja visoko uz obronke Cera. „Banja” je ispod široke i okrčene kose, u radovašničkom mestu, na njivi Živadina Mirkanovića, u ravni. To je banja „od reumatizma”, miriše na sumpor, zimi ne mrzne topla, puši se, ustvari mlaka. Ima još jedna druga u Živanića Damjana, još „jača”, pola kilometra dalje. Letos bilo preko 200 ljudi u banji, stanuju po selima; ima stanova u Živadina, gde se kupaju. I ova mineralna voda na istoj rasednoj liniji kao mineralni izvor u Beloj Reci.

Atar ide prema selu Culjkoviću svega do vinograda; prema Beloj Reci do džade, pa do Bobije (417 m); prema Desiću do reke Vrbovac tu na brdu gradine Kopljević. A reka Kopljević je ime koje obuhvata četiri sela: Grušić, Desić, i ova dva sela; Kopljević je međa i prema Grušiću kao i prema Desiću.

Preslava sela je Nikolaj (kad selo slavi tad vašar). Sabor manastira Radovašnice je Sv. Aranđel. Manastir ima takođe „vašar” Sv. Ilija. Manastir miniran 1941, sve okolne zgrade popaljene. Crkva bila pokrivena šindrom. Manastir malo obnovljen (kapela, kuća, štala).

Manastir imao svega zemlje 260 ha; od toga 48 ha oranice i druge obradive zemlje, šume 150 ha, ostalo pašnjaci. Seljaci radili napolicu. Od prošle godine agrarom obuhvaćeno, i ma- nastir ima sad 10 ha (6 ha šume, 4 ha ziratne zemlje).

Seosko groblje je više manastira preko reke.

Ima i tzv. Madžarsko groblje na seoskoj glavnoj kosi pored džade, na sredokraći do manastira. Ploče po 1 hvat velike, polo- žene po grobovima; bilo ih i uspravnih. Groblje bilo sve u šumi, skorije pokrčenoj (pre dve godine). I na mestu zvanom Gučevo ima groblje u podnožju Cera iznad Bobije na sredokraći bočne kose ka Bobiji. Kosanin grad je s one strane venca. U podnožju Cera Manojlova njiva iskrčena pre 50 godina (zvala se i Popina njiva, po nadimku mu). Druga gradina u podnožju Cera zvana Kostića gradina seoska takođe pre 60 — 70 godina krčena; kad je vladala naprednjačka partija, onda Marko Kostić bio predsednik, krčio planinu, napravio čardake.

Selska šuma bila velika, 111 ha: Lisina, više manastira, Blažište, desno od manastira, a tu i Kulina (ima temelje od kule kao i Kosanin grad). Šuma podgojenica mlada, posle rata iskrčena bila; nju su uzeli sad u državne šume (još ne definitivno). Tu selo imalo i zajednički pašnjak. U selskoj šumi i dole u privatnoj šumi bilo je koliba za stočarenje; stoku izgonili samo preko dana, a nisu letovali na planini.

U selu Radovašnici kuća 60 a stanovnika 300.

Poreklo stanovništva

Živanovići (10 k., Mioljdan). U Živanovića mali 8 k., u Dojnoj jedna kuća, u Gornjoj mali jedna kuća. Starinci. Budimirov (50 god.) otac Mijailo, deda Gojko, pradeda Mijailo, čukundeda Jovan, pračukundeda Živan. Izrojili se od vremena Gojka i sina mu Mijaila.

Pantelići (10 k., Mioljdan). U Pantelića mali. Stari. Rajkov (63 god.) deda Pantelija. Nekad se zvali Marići po babi Mari. Ona uzela za čoveka Panteliju.

Aćimović Vojislav (1 k., Pantelijindan). „Starodrevni”. U Gornjoj mali. Vojislavljev (37 god.) pradeda Jeremija.

Nedeljkovići (7 k., Đurđic). U Dojnoj mali 6 k., 1 k. u Gornjoj mali. Petrov (70 god.) deda Nedeljko, pradeda Živko. Iz Nedeljica doselio.

Zelenkovići (2 k., Nikoljdan). Dojna mala. Po nadimku prezime. Starinci. — Jovanovići (3 k., Đurđic). Živanovića mala (preko reke mesto). Velimirov pradeda Antonije; ne pamti se da su doseljeni.

Mirkanović Živadin (1 k., Aranđelovdan). U Pantelića mali (mesto zvano Vrbovac). Iz Badovinaca. Živadinov pradeda Ilija došao, „skoro” pre 100 godina. Ima Mirkanovića i u Badovincima.

Bakići (2 k., Srđevdan). U Gornjoj mali. Dušanov otac Nikola iz Srema, doneo ga od dve godine starosti (sad 65 god.); kao kožuvar prizetio se u Mariće (izumrli, slavili Alimpiju).

Lovčevići (2 k.3 Stepanjdan). U Živanovića mali. Iz Slepčevića došao Marko Lovčević pre 89 godina. Kupio zemlju. Lovčevića ima i u Dobriću, u Ribarima i Bogatiću, a ne zna da li ih ima u Slepčeviću.

Živanići (8 k., Aranđelovdan). U Gornjoj mali 6 k., 2 k. u Pantelića mali u Vrbovcu. Ostojin otac Ilija i njegova braća: Petar, Dragojlo, Stanojlo i Manojlo došli iz Crnobarskog Salaša pre 60 godina.

Ivkovići (2 k., Mioljdan). Gornja mala. „Starina”.

Pekić-Todorović Milivoj (1 k., Pantelijindan). Gornja mala. Starina.

Vasići (2 k., Đurđic). Gornja mala. Starina. I sad jedna kuća zamire (samo ženska deca).

Jovičić Milisav (1 k., Đurđic). Gornja mala. Milisavljev otac Aca iz „Preka”, iz Pivnica (Bačka, a on kaže „Banat”), pre više od 60 godina. Aca i Đura braća zajedno došli kao zemljoradnici. Bili na manastirskoj kolebi, posle uzeli plac; prvo služili u manastiru kao pomoćnici. Đurini sinovi Svetozar (Cveja) i Milovan u Šapcu, od pre 40 godina.

Ivanovići (3 k., Trivunjdan). Gornjamala. „Starinci”.

Stanković Boža (1 k., Sv. Aranđeo). Gornja mala. Božin otac Nikola iz Šumadije („Šumadinci”), ušao u Živaniće kao zet, pre 50 godina Božu otac doveo kao malog.

Lukić Ilija (1 k., Stepanjdan). Gornja mala. Iz Desića, Ilija uljez u Lovčeviće, pre 22 godine. U Desiću ima familiju, ista slava.

Savić Radiša (1 k., Petkovača). U Živanovića mali. Radiša iz Dobrića, došao na materinstvo u izumrle Stojniće (njihova slava Petkovača, a njegov rod u Dobriću slavi Nikoljdan).

Nedić Pantelija Paja (1 k., obe slave: Mioljdan na kuću Živanovića, a Lučindan stara slava iz Desića). Iz Desića, ušao u Živanoviće kao zet. Paja slušao od đeda Vasilija da su od sestre braće Nedića; ona se zvala „Neda”, uzela nekog Bosanca u kuću. Ima i sad spomenik u Desiću.

IZVOR: Vojislav S. Radovanović, ŠABAČKA POSAVINA I POCERINA – Antropogeografska ispitivanja; iz terenskih beležnica građu priredila MILJANA RADOVANOVIĆ, 1994. (strane 207-210), priredio saradnik portala POREKLO Vojislav Ananić