Сарадник портала Порекло Зоран Ђуров Шабовић даје вам преглед докумената и литературе у којима је могуће пронаћи вредне податке о историји породица из Херцег Новог и околине
Необјављени извори
1 |
Матична књига вјенчаних мјеста Мојдеж књига број XVI година 1900-1946 |
2 |
Матична књига рођених мјеста Мојдеж-Ратишевина година 1900 |
3 |
Матична књига рођених мјеста Мојдеж-Ратишевина књига број XIII година 1850-1899 |
4 |
Матична књига умрлих мјеста Мојдеж-Ратишевина књига број XIII година 1858-1899 |
5 |
ПУМА (Политичко управни млетачки архив) |
6 |
ИАК (Историјски архив Котор) |
Објављени извори
1 |
Краљевина Југославије, Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. марта 1931. године, Београд 1937 |
2 |
Метеоролошки годишњак 1, десет бројева издатих у периоду 1976-1985 |
3 |
Пали за слободу 1941-1945, Спомен књига погинулих бораца НОР-а и жртава фашистичког терора, општина Котор, Тиват и Херцег Нови |
4 |
Савезни завод за статистику, Резултати пописа становништва, више бројева од 1948 до 1991. |
5 |
Споменица 1918-1928. године, Епархије захумско-херцеговачке, Ниш 1929 |
6 |
ф. Министарства правде, Основне и друге школе, фасцикла 3081 и 3082, Београд за 1933/1934 |
7 |
Шематизам Зетске бановине, илустровани званичник, 1931, државна штампарија Сарајево |
8 |
Шематизам Српско-православне Епархије захумско-херцеговачке за 1906, Мостар 1907 |
9 |
Видослов-Саборник епархије захумско-херцеговачке и приморске |
Литература
Батричевић Ђуро | Добровољци у ослободилачким ратовима Црне Горе 1875-1918, Подгорица 1997 |
Божидар Ђоновић | Херцег Нови у средњем веку |
Буторац П. | Бока Которска након пада Млетачке Републике до Бечког конгреса (1797-1815), “Рад ЈАЗУ” 264, Загреб 1938, 163-64. |
Владимир Ћоровић | Историја Срба, Београд 1989 |
Влаховић Јово | Добровољци из Боке Которске у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе 1875-1918. године |
Влаховић Јово | Пријевор код Херцег Новог, Београд 1997. године |
Влаховић Јово | Суторина, Хроника подручја и насеља са родословљем, Херцег Нови 2001. године |
Вукашиновић Рајко Пантов | Протокол народа Зубачког баталеона из Херцеговачког устанка 1875-1878, Требиње 2002. године. |
Дашић Миомир | Васојевићи од помена до 1860. |
Дедијер Јефто, | Херцеговина, Насеља и порекло становништва, Београд 1913 |
Драгана Радојичић | Крајина новска у судару свјетова, Београд 1994 |
Дробњаковић Лазар | Рисан и старе рисанске породице, Београд 2003 |
Ђерић Василије | О српском имену на западним крајевима наших народа, Београд 1914 |
Ђорђевић Јасмина | Драчевица и Риђани средином 16. века, задужбина Андрејевић, Београд |
Ђоровић Владимир | Топљанска општина код Херцег Новог у првој половини 18 века, Гласник географског друштва, свеска 15, Београд |
Ђурић-Козић Обрен | Шума, површ и зупци у Херцеговини, СКА Насеља српских земаља књига 2, Београд 1903 |
Живковић Душан | Прва бокељска НОУ бригада, Котор 1984 |
Злоковић Максим | Прилози за историју херцегновског краја, Бока 15-16, Херцег Нови |
Злоковић Максим | Словенска жупа Драчевица, Бока 1, зборник радова из науке, културе и уметности, Херцег Нови 1969 |
Зорић Неђељко | Робље, не хвала, Београд 1996 |
Ковачевић Ратко | Српско земљорадничко задругарство на територији Аустро-Угарске, Зборник радова о повијести и култури српског народа у СР Хрватској, књига 2, Загреб 1989 |
Ковачић Ристо | Прилози за повјесницу Боке Которске, Дубровник 1878 |
Комар Горан | Оријенски масив, Херцег Нови 1990 |
Комар Горан | Планинска села Драчевице под влашћу Венеције (1687-1797) Херцег Нови |
Комар Горан | Српска православна црква у Херцег Новом, Београд-Херцег Нови 2006. године |
Комар Горан | Херцегновске знаменитости, Књига 1, Херцег Нови 2006. године |
Комар Горан | Ћирилска документа млетачког архива у Херцег Новом-политичко управни списи, Херцег Нови 1998. године |
Комар Горан | Херцег Нови, историја Новска од искона до пада Венеције, Београд Херцег Нови 2004. године |
Комар Горан | Духовност Боке, Београд 2001. године |
Комар Горан | Бока Которска, културно историјски водич, Београд 2002. године |
Комар Горан | Црква Рождество Св.Јована Крститеља на Лоберу, Херцег Нови 2002. године |
Комар Горан | Митрополити Саватије и Стефан Љубибратићи и њихово доба, Херцег Нови 2009, године |
Комар Горан | Бока Которска-ћирилски споменици 17., 18. и 19. вијека, Херцег Нови 2009. године |
Комар Горан | Ћирилична документа Дубровачког архива, Херцег Нови 2010 |
Комар Горан | Писма Миха Кувељића Дубровачкој влади, Херцег Нови 2010 |
Горан Ж. Комар | Херцегновски ћирилични пописи (1750-1826), Херцег Нови 2011 |
Горан Ж. Комар | Књиге од вјерности и доброте Топаљске комунитади 1751-1806, Херцег Нови 2012 |
Кораћ Ј. Војислав | Требиње, историјски преглед, период до доласка Турака 1466, књига 1, Требиње 1966 |
Костић Васко | Преза – концентрациони логор, Подгорица 2010 |
Костић М.Лазо | О српском карактеру Боке Которске |
Лазаревић Мишо | Климатске особине Херцег Новог и његовог гравитационог подручја, Географски институт Јован Цвијић, књига 18, Београд |
Лазаревић-Андрић Богољуб | Практикум родослова |
Ловрић Лујо | Наши соколи као покретачи добровољачког покрета, Свесловенско соколство, Београд 1930 |
Лучић Шпиро | Љетопис породица Лучића и парохије Суторинске од 1680 до 1930 |
Љубибратић Саво и Тодор Крушевац | Прилози за проучавање херцеговачких устанака 1857-1862, Сарајево 1954 |
Мандић Новак-Студо | Српске земље војводства светог Саве, Гацко 2000 |
Мандић Новак-Студо | Земља звана Гацко |
Мандић Новак-Студо | Гацко кроз вијекове, Прилози историји Гацког, Гацко 1985 |
Матавуљ Симо | Бока и Бокељи |
Миловић Ђорђе | Становништво Мојдежа у другој половини 17. вијека, Бока 9, Зборник радова из науке, културе и уметности, Херцег Нови 1977. |
Миловић Ђорђе | Подаци о популацији, неким занимањима, сточарству и друго за подручје комунитади Топаљске изузев Бијеле и Јошице из 1780. године, Историјски записи 1-2, Титоград 1956 |
Милојевић Боривоје | Бока Которска- Регионално-географска испитивања, Зборник радова, књига 27, Српска академија наука, Београд |
Милош Никодим | Православна Далмација, Нови Сад 1901 |
Миљанић Вукота, Миљанић Аким | Презимена у Црној Гори, Београд 2002. године |
Муришић Војин | Крушевице |
Мусић Срђан | Извештаји генералног провидура Далмације и Албаније Корнера о заузимању Херцег Новог 1687. године, Херцег Нови 1988. године |
Поповић Душан и Стерниша Анте | Флора и вегетација херцегновског подручја, Херцег Нови |
Поробић Бранко | Мемоари једног српског сликара |
Пушић Илија | Археолошки локалитети и стање археолошке науке у Боки Которској, Бока 1, Зборник радова из науке, културе и уметности |
Радановић Ратомир Раде | Херцег Нови 1918-1945 |
Радовић Веља и Марија Црнић | Орјенски партизански батаљон, Херцег Нови 1961 |
Радоичић С. Марко | Херцеговина 1875-1878, историјска грађа и прилози за проучавање херцеговачког устанка 1875-1878 |
Радојичић Драгана | Накит у херцегновском крају у 18 вијеку |
Радојичић Драгана | Западна села Боке Которске након велике миграције |
Рашо Небојша | Уједињење Боке са Србијом 1918, Херцег Нови 2006. године |
Рашо Небојша | Ратна збивања у Херцег Новом 1941-1949, Херцег Нови 2004. године |
Станојевић Глигор | Далмација у доба Морејског рата 1684-1699, Београд 1962 |
Станојевић Глигор | Први катастар херцегновског краја из 1702. године (страна 129-176), Гласник цетињског музеја, књига 7, Цетиње 1974 |
Стратимировић Ђорђе | О прошлости и неимарству Боке Которске Споменик српске краљевске академије књига XXVIII |
Томић Јован | Црна Гора за морејског рата |
Трипковић Вицко | Цртице о Боки Которској, Херцег Нови 1922 |
Цар Марко | Низ родно Приморје, Мостар 1899 |
Цветковић Душан | Соколи и соколски слетови,1998 година |
Цвијић Јован | Насеља српских земаља, књига 6, Београд 1904 |
Црнић Пејовић Марија | Од преисторијског периода до Првог светског рата, Херцег Нови са околином, Зборник радова из науке, културе и уметности, Херцег Нови 1982 |
Чаба Мађар | Портрети предсједника општине Херцег Нови 1865-1996 |
Чаба Мађар | Мојдешки млинови |
Чоловић Драган | Златне године |
19. март 2018. у 19:19
Војислав Ананић
Дедијер, Јевто С., географ, универзитетски професор (Чепелица код Билеће, Херцеговина, 15. VII 1879 — Сарајево, 26. XII 1918)
Дедијерови припадају братству Алексића из племена Малешеваца. Јевто је најстарији син кмета Стевана и мајке Анђе. Уписан је у прву генерацију првог разреда Мостарске гимназије 1893. Као питомац „Просвјете” студирао је на Географском заводу Велике школе (1902) у Београду и на Универзитету у Бечу, где је докторирао 1907. Био је запослен у Земаљском музеју у Сарајеву до анексије Босне и Херцеговине 1908, када прелази у Београд и годину дана ради као професор на богословији. Доцент географије на Београдском универзитету постао је 1910. за област антропогеографије. За време Првог светског рата прошао је граничном облашћу Македоније и Албаније али је убрзо избегао у Француску, а затим прешао у Швајцарску где се бавио јавним радом. На позив (18. октобра 1918) да се придружи српској војсци у Босни вратио се у земљу, али је оболео од шпанског грипа и убрзо умро. Био је ожењен Милицом и имао синове Владимира, Стевана и Боривоја.
Још као гимназиста, по Цвијићевим Упутствима, почео је да проучава села. Написао ј е рад Билећке рудине а касниј е и обиман антропогеографски рад Херцеговина. Мање антропогеографске радове објавио је у Гласнику Земаљског музеја (1907—1908) и Гласнику Српског географског друштва (1914). Бавио се и геоморфолошким проблемима (Гласник Земаљског музеја, 1907) и испитивао трагове дилувијалних ледника на високим херцеговачким и босанским планинама (Зеленгора, Маглић, Височица, Товарница) и високим планинама у граничној зони Македоније и Албаније.
У Швајцарској је био ангажован у раду на афирмисању идеје југословенског јединства као ратног циља Србије па је активно учествовао у формирању југословенског Програма српске Владе у јесен 1914. Од краја 1917. радио је на изради карте југословенских земаља јер је желео да она буде прилог географском делу Енциклопедије која је припремана у Лондону, али и као материјал за конференцију мира 1918.
Био је сарадник Босанске виле (1908—1911), Српског књижевног гласника (1909), Летописа Матице српске (1912), Пијемонта (1915), алманаха Просвета (1918), уредник листа за политику, просвету и привреду Српска ријеч био је годину дана. Са Васиљем Грђићем покренуо је (1910) и уређивао лист за науку и социјални живот Преглед (1910—1912). Дописивао се са Јованом Цвијићем 1903—1907 (АСАНУ), Леонтијем Радуловићем 1908, Миланом Решетарем 1908, Ристом Јеремићем 1909, Љубомиром Стојановићем 1910, 1914 (АСАНУ), Љубомиром Давидовићем 1915 (АС-МПс). Када су 1910. одржани први избори за босански Сабор, изабран је за народног посланика у Сеоској курији (Ливно, Гламоч, Варцар Вакуф). Био је близак пријатељ са Драгутином Димитријевићем Аписом. Још као младић приступио је тајним национално- револуционарним организацијама чији је циљ био рушење Хабзбуршке монархије.
ДЕЛА: Глацијација Височице у јужној Босни, Београд 1909; Стара Србија, Београд 1912; Херцеговина и Херцеговци, б. м. 1912; Нова Србија, Београд 1913; Далмација, Ниш 1915; Карта југословенских земаља (Carte de pays Yugoslaves), Берн 1918; Херцеговина, Сарајево 1991.
Владимир М. Николић