Извори и литература за изучавање историје породица из околине Херцег Новог Reviewed by Momizat on . Сарадник портала Порекло Зоран Ђуров Шабовић даје вам преглед докумената и литературе у којима је могуће пронаћи вредне податке о историји породица из Херцег Но Сарадник портала Порекло Зоран Ђуров Шабовић даје вам преглед докумената и литературе у којима је могуће пронаћи вредне податке о историји породица из Херцег Но Rating:
You Are Here: Home » Траг » Архиве » Извори и литература за изучавање историје породица из околине Херцег Новог

Извори и литература за изучавање историје породица из околине Херцег Новог

Сарадник портала Порекло Зоран Ђуров Шабовић даје вам преглед докумената и литературе у којима је могуће пронаћи вредне податке о историји породица из Херцег Новог и околине

Необјављени извори

 

1

Матична књига вјенчаних мјеста Мојдеж књига број XVI година 1900-1946

2

Матична књига рођених мјеста Мојдеж-Ратишевина година 1900

3

Матична књига рођених мјеста Мојдеж-Ратишевина књига број XIII година 1850-1899

4

Матична књига умрлих мјеста Мојдеж-Ратишевина књига број XIII година 1858-1899

5

ПУМА (Политичко управни млетачки архив)

6

ИАК (Историјски архив Котор)

 

Објављени извори

1

Краљевина Југославије, Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. марта 1931. године, Београд 1937

2

Метеоролошки годишњак 1, десет бројева издатих у периоду 1976-1985

3

Пали за слободу 1941-1945, Спомен књига погинулих бораца НОР-а и жртава фашистичког терора, општина Котор, Тиват и Херцег Нови

4

Савезни завод за статистику, Резултати пописа становништва, више бројева од 1948 до 1991. 

5

Споменица 1918-1928. године, Епархије захумско-херцеговачке, Ниш 1929

6

ф. Министарства правде, Основне и друге школе, фасцикла 3081 и 3082, Београд за 1933/1934

7

Шематизам Зетске бановине, илустровани званичник, 1931, државна штампарија Сарајево

8

Шематизам Српско-православне Епархије захумско-херцеговачке за 1906, Мостар 1907

9

Видослов-Саборник епархије захумско-херцеговачке и приморске

 

Литература

 

Батричевић Ђуро Добровољци у ослободилачким ратовима Црне Горе 1875-1918, Подгорица 1997
Божидар Ђоновић Херцег Нови у средњем веку
Буторац П.   Бока Которска након пада Млетачке Републике до Бечког конгреса (1797-1815), „Рад ЈАЗУ“ 264, Загреб 1938, 163-64.
Владимир Ћоровић Историја Срба,  Београд 1989
Влаховић Јово Добровољци из Боке Которске у ослободилачким ратовима Србије и Црне Горе 1875-1918. године
Влаховић Јово Пријевор код Херцег Новог, Београд 1997. године
Влаховић Јово Суторина, Хроника подручја и насеља са родословљем, Херцег Нови 2001. године
Вукашиновић Рајко Пантов Протокол народа Зубачког баталеона из Херцеговачког устанка 1875-1878, Требиње 2002. године. 
Дашић Миомир Васојевићи од помена до 1860.
Дедијер Јефто, Херцеговина, Насеља и порекло становништва, Београд 1913 
Драгана Радојичић Крајина новска у судару свјетова, Београд 1994
Дробњаковић Лазар Рисан и старе рисанске породице, Београд 2003
 Ђерић Василије О српском имену на западним крајевима наших народа, Београд 1914
Ђорђевић Јасмина Драчевица и Риђани средином 16. века, задужбина Андрејевић, Београд
Ђоровић Владимир Топљанска општина код Херцег Новог у првој половини 18 века, Гласник географског друштва, свеска 15, Београд
Ђурић-Козић Обрен Шума, површ и зупци у Херцеговини, СКА Насеља српских земаља књига 2, Београд 1903
Живковић Душан Прва бокељска НОУ бригада, Котор 1984
Злоковић Максим Прилози за историју херцегновског краја, Бока 15-16, Херцег Нови
Злоковић Максим Словенска жупа Драчевица, Бока 1, зборник радова из науке, културе и уметности, Херцег Нови 1969 
Зорић Неђељко Робље, не хвала, Београд 1996
Ковачевић Ратко Српско земљорадничко задругарство на територији Аустро-Угарске, Зборник радова о повијести и култури српског народа у СР Хрватској, књига 2, Загреб 1989
Ковачић Ристо Прилози за повјесницу Боке Которске, Дубровник 1878
Комар Горан Оријенски масив, Херцег Нови 1990
Комар Горан Планинска села Драчевице под влашћу Венеције (1687-1797) Херцег Нови
Комар Горан Српска православна црква у Херцег Новом, Београд-Херцег Нови 2006. године
Комар Горан Херцегновске знаменитости, Књига 1, Херцег Нови 2006. године
Комар Горан Ћирилска документа млетачког архива у Херцег Новом-политичко управни списи, Херцег Нови 1998. године
Комар Горан Херцег Нови, историја Новска од искона до пада Венеције, Београд Херцег Нови 2004. године
Комар Горан Духовност Боке, Београд 2001. године
Комар Горан Бока Которска, културно историјски водич, Београд 2002. године
Комар Горан Црква Рождество Св.Јована Крститеља на Лоберу, Херцег Нови 2002. године
Комар Горан Митрополити Саватије и Стефан Љубибратићи и њихово доба, Херцег Нови 2009, године
Комар Горан Бока Которска-ћирилски споменици 17., 18. и 19. вијека, Херцег Нови 2009. године
Комар Горан Ћирилична документа Дубровачког архива, Херцег Нови 2010
Комар Горан Писма Миха Кувељића Дубровачкој влади, Херцег Нови 2010
Горан Ж. Комар Херцегновски ћирилични пописи (1750-1826), Херцег Нови 2011
Горан Ж. Комар Књиге од вјерности и доброте Топаљске комунитади 1751-1806, Херцег Нови 2012
Кораћ Ј. Војислав Требиње, историјски преглед, период до доласка Турака 1466, књига 1, Требиње 1966
Костић Васко Преза – концентрациони логор, Подгорица 2010
Костић М.Лазо О српском карактеру Боке Которске
Лазаревић Мишо Климатске особине Херцег Новог и његовог гравитационог подручја, Географски институт Јован Цвијић, књига 18, Београд
Лазаревић-Андрић Богољуб Практикум родослова
Ловрић Лујо Наши соколи као покретачи добровољачког покрета, Свесловенско соколство, Београд 1930
Лучић Шпиро Љетопис породица Лучића и парохије Суторинске од 1680 до 1930
Љубибратић Саво и Тодор Крушевац Прилози за проучавање херцеговачких устанака 1857-1862, Сарајево 1954
Мандић Новак-Студо Српске земље војводства светог Саве, Гацко 2000
Мандић Новак-Студо Земља звана Гацко 
Мандић Новак-Студо Гацко кроз вијекове, Прилози историји Гацког, Гацко 1985 
Матавуљ Симо Бока и Бокељи
Миловић Ђорђе Становништво Мојдежа у другој половини 17. вијека, Бока 9, Зборник радова из науке, културе и уметности, Херцег Нови 1977.
Миловић Ђорђе Подаци о популацији, неким занимањима, сточарству и друго за подручје комунитади Топаљске изузев Бијеле и Јошице из 1780. године, Историјски записи 1-2, Титоград 1956
Милојевић Боривоје Бока Которска- Регионално-географска испитивања, Зборник радова, књига 27, Српска академија наука, Београд
Милош Никодим Православна Далмација, Нови Сад 1901 
Миљанић Вукота, Миљанић Аким Презимена у Црној Гори, Београд 2002. године
Муришић Војин Крушевице
Мусић Срђан Извештаји генералног провидура Далмације и Албаније Корнера о заузимању Херцег Новог 1687. године, Херцег Нови 1988. године
Поповић Душан и Стерниша Анте Флора и вегетација херцегновског подручја, Херцег Нови
Поробић Бранко Мемоари једног српског сликара
Пушић Илија Археолошки локалитети и стање археолошке науке у Боки Которској, Бока 1, Зборник радова из науке, културе и уметности
Радановић Ратомир Раде Херцег Нови 1918-1945
Радовић Веља и Марија Црнић Орјенски партизански батаљон, Херцег Нови 1961
Радоичић С. Марко Херцеговина 1875-1878, историјска грађа и прилози за проучавање херцеговачког устанка 1875-1878
Радојичић Драгана Накит у херцегновском крају у 18 вијеку
Радојичић Драгана Западна села Боке Которске након велике миграције
Рашо Небојша Уједињење Боке са Србијом 1918, Херцег Нови 2006. године
Рашо Небојша Ратна збивања у Херцег Новом 1941-1949, Херцег Нови 2004. године
Станојевић Глигор Далмација у доба Морејског рата 1684-1699,   Београд 1962
Станојевић Глигор Први катастар херцегновског краја из 1702. године (страна 129-176), Гласник цетињског музеја, књига 7, Цетиње 1974
Стратимировић Ђорђе О прошлости и неимарству Боке Которске Споменик српске краљевске академије књига XXVIII
Томић Јован Црна Гора за морејског рата
Трипковић Вицко Цртице о Боки Которској, Херцег Нови 1922
Цар Марко Низ родно Приморје, Мостар 1899
Цветковић Душан Соколи и соколски слетови,1998 година
Цвијић Јован Насеља српских земаља, књига 6, Београд 1904
Црнић Пејовић Марија Од преисторијског периода до Првог светског рата, Херцег Нови са околином, Зборник радова из науке, културе и уметности, Херцег Нови 1982
Чаба Мађар Портрети предсједника општине Херцег Нови 1865-1996
Чаба Мађар Мојдешки млинови
Чоловић Драган Златне године

 


Коментари (1)

  • Војислав Ананић

    Дедијер, Јевто С., географ, универзитетски професор (Чепелица код Билеће, Херцеговина, 15. VII 1879 — Сарајево, 26. XII 1918)

    Дедијерови припадају братству Алексића из племена Малешеваца. Јевто је најстарији син кмета Стевана и мајке Анђе. Уписан је у прву генерацију првог разреда Мостарске гимназије 1893. Као питомац „Просвјете” студирао је на Географском заводу Велике школе (1902) у Београду и на Универзитету у Бечу, где је докторирао 1907. Био је запослен у Земаљском музеју у Сарајеву до анексије Босне и Херцеговине 1908, када прелази у Београд и годину дана ради као професор на богословији. Доцент географије на Београдском универзитету постао је 1910. за област антропогеографије. За време Првог светског рата прошао је граничном облашћу Македоније и Албаније али је убрзо избегао у Француску, а затим прешао у Швајцарску где се бавио јавним радом. На позив (18. октобра 1918) да се придружи српској војсци у Босни вратио се у земљу, али је оболео од шпанског грипа и убрзо умро. Био је ожењен Милицом и имао синове Владимира, Стевана и Боривоја.
    Још као гимназиста, по Цвијићевим Упутствима, почео је да проучава села. Написао ј е рад Билећке рудине а касниј е и обиман антропогеографски рад Херцеговина. Мање антропогеографске радове објавио је у Гласнику Земаљског музеја (1907—1908) и Гласнику Српског географског друштва (1914). Бавио се и геоморфолошким проблемима (Гласник Земаљског музеја, 1907) и испитивао трагове дилувијалних ледника на високим херцеговачким и босанским планинама (Зеленгора, Маглић, Височица, Товарница) и високим планинама у граничној зони Македоније и Албаније.
    У Швајцарској је био ангажован у раду на афирмисању идеје југословенског јединства као ратног циља Србије па је активно учествовао у формирању југословенског Програма српске Владе у јесен 1914. Од краја 1917. радио је на изради карте југословенских земаља јер је желео да она буде прилог географском делу Енциклопедије која је припремана у Лондону, али и као материјал за конференцију мира 1918.
    Био је сарадник Босанске виле (1908—1911), Српског књижевног гласника (1909), Летописа Матице српске (1912), Пијемонта (1915), алманаха Просвета (1918), уредник листа за политику, просвету и привреду Српска ријеч био је годину дана. Са Васиљем Грђићем покренуо је (1910) и уређивао лист за науку и социјални живот Преглед (1910—1912). Дописивао се са Јованом Цвијићем 1903—1907 (АСАНУ), Леонтијем Радуловићем 1908, Миланом Решетарем 1908, Ристом Јеремићем 1909, Љубомиром Стојановићем 1910, 1914 (АСАНУ), Љубомиром Давидовићем 1915 (АС-МПс). Када су 1910. одржани први избори за босански Сабор, изабран је за народног посланика у Сеоској курији (Ливно, Гламоч, Варцар Вакуф). Био је близак пријатељ са Драгутином Димитријевићем Аписом. Још као младић приступио је тајним национално- револуционарним организацијама чији је циљ био рушење Хабзбуршке монархије.

    ДЕЛА: Глацијација Височице у јужној Босни, Београд 1909; Стара Србија, Београд 1912; Херцеговина и Херцеговци, б. м. 1912; Нова Србија, Београд 1913; Далмација, Ниш 1915; Карта југословенских земаља (Carte de pays Yugoslaves), Берн 1918; Херцеговина, Сарајево 1991.

    Владимир М. Николић

    Одговори

Остави коментар

© 2012- 2013 ПОРЕКЛО poreklo.rs

Scroll to top