Порекло презимена, село Трлић (Уб)

28. фебруар 2013.

коментара: 3

Порекло становништва села Трлић, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Трлић је на десној страни Тамнаве и нагнут Грачици, која тече кроз средину села. Земљиште је неравно, неравнине су највеће према Тамнави, али ипак није брдовито. Куће су растурене на све стране и по мањим џематима, али се ипак распознају три краја: Горњи до Тврдојевца, Доњи до Тамнаве и Крајњи (Крајњани) до Совљака.

На узвишенијим местима ове (тамнавске) равнице нема ни бунара по неким селима, те се муче без воде, таква села су: Тулари, Бањани, Трлић, равнији делови Чучуга и Памбуковице.

На тамнавској равници налазе се местимична улегнућа округлог или елиптичног облика, која су некада била или су данас испуњена атмосферском бистром водом и народ их зове језерима. Ова језера треба разликовати од омањих водених базена, назватим барама. Језерска дна су блатњава и при крају прелазе у праве тресаве, којих има на доста места у области. Језера ове врсте су Вукићево Језеро у Вукићевици, Станаревића Језеро у Лончанику, Језеро у Орашцу, у Дубрави, Језера у Паљувима, Трлићу, Совљаку итд.

Старији људи, како по брдским тако и по равнијим селима, доживели су у данашњим својим осамдесетим годинама два случаја великих снегова. Први је пао крајем фебруара 1831. године, а други на Беле Покладе 1864. године, оба су била више од 1,5 метра висине, трајала по пет дана, па се отопила. Кад се узме да је и 1907. године био висок и дуготрајан снег, онда од прилике сваке тридесет четврте године Тамнаву покривају повећи снегови и зиме трају дуже времена. Кад би у горњим брдским областима падао снег априла или маја месеца, тада би падао и у Тамнави, али би је само опрашио, што тврди и поп Крстина у својим забелешкама од 1781. године и одмах би се отопио чим би престао падати. Старци: Косан Лелићанин из Трлића, Јован Ђотуновић из Ушћа и Беља Ружичић са Забрежја, поред других, причају да су ови снегови били тако високи, да су њихови стари били принуђени крчити и отварати путве, где се по три дана нија могло изаћи из кућа и куда на страну ићи. На Караули је било и смртних случајева, јер је завејао снег многе, који су морали преко ње у то доба.

У Грабовцу, ко би се мало више задржао у селу и ко би се из ближе распитао о месту несељења и имања старијих породица од пре 150 година, увидеће да је стари Грабовац био збијен око Видана и да данас свака старија породица има својих представника на том истом месту. На овај начин Стублине су се растуриле од свог извора Црквине, Пироман и Бровић из Старог Села, Трстеница од старог гробља, Бањани из Старог Воћа, Тулари из Кленовице, Трлић од Језера, Совљак од Корова итд.

Изоравања старих ватришта, огњишта и пепелишта по Букору, Јабучју, Скели, Трлићу, Тврдојевцу, Стублинама и Голочелу доказују да је ту било ранијег живота.

Добрић смо назвали Трлићем из разлога, што сви Трлићани тврде, да се њихово старо село, насељено око Језерине, звало Добрић, па кад га је куга после 1739. године, потрла, назвало се Трлић. Оставили смо ово име, докле се не би томе противно доказало.

Радљево се због куге раселило и од садашње цркве раселило на све стране. Из истих разлога покретала су се села: Скела, Ушће, Трлић (Добрић) и др.

 

Порекло фамилија-презимена села Трлић

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Алексићи, друга половина 18. века, Осладић у Подгорини, Ђурђиц.

-Бајићи, друга половина 18. века, Свилеува, Михољдан.

-Бркићи, прва половина 18. века, Злодо-округ ужички, Стевањдан.

-Буковчићи и Игњатовићи. Видети Игњатовићи и Буковчићи.

-Врачарићи, друга половина 18. века, Кремна-Стари Влах, Никољдан, велика задруга.

-Гавриловићи, друга половина 18. века, Пакље у Подгорини, Стевањдан.

-Дуњићи, друга половина 18. века, Бела Крајина, Никољдан.

-Живановићи, друга половина 18. века, Дрлаче у Азбуковици, Ђурђиц.

-Живковићи, после 1827. године, Миличиница у Подгорини, Никољдан.

-Игњатовићи и Буковчићи, прва половина 18. века, Доња Буковица у Подгорини, Ђурђевдан.

-Јовановићи, друга половина 18. века, Рујевац у Азбуковици, Јовањдан.

-Југовићи, после 1827. године, Врагочаница у Подгорини, Ђурђевдан.

-Кандићи, прва половина 18. века, Кремна-Стари Влах, Никољдан.

-Костићи, друга половина 18. века, Банат, Јовањдан, циганско-ромског порекла.

-Лазаревићи, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Јовањдан.

-Лазићи, после 1827. године, Осладић у Подгорини, Св. Василије.

-Лелићани*, прва половина 18. века, Лелић у Подгорини, Лазаревдан.

*Лелићани у Трлићу, данас још и Лазићи, су из Лелића од тамошње породице Мишковића. Овде су дошла три брата, Лазар, Павле и Митар. Лазар је био буљубаша кнезу Алекси Ненадовићу и то је онај Лазар, што је Прота Матији у Београду причао о догађајима из 1794. године и његови потомци су до скора били свештеници овог села.

-Лукићи 1, друга половина 18. века, Совач у Подгорини, Стевањдан.

-Лазићи 2, друга половина 18. века, Дрлаче у Подгорини, Јовањдан.

-Манојловићи, друга половина 18. века, Комирић у Рађевини, Ђурђевдан, велика и угледна задруга.

-Маркулићи, прва половина 18. века, Тетово, Аранђеловдан.

-Мијушковићи, после 1827. године, Срем, Никољдан.

-Милојковићи, друга половина 18. века, Понор код Пирота, Аранђеловдан.

-Михаиловићи, друга половина 18. века, Суводање у Подгорини, Лучиндан.

-Недељковићи, после 1827. године, Осат, Св. Стрефан Дечански.

-Николићи 1, после 1827. године, Гвоздац-округ ужички, Никољдан.

-Николићи 2, после 1827. године, Луг у Јадру, Јовањдан.

-Павловићи, стара породица, Ђурђевдан.

-Петрићи, друга половина 18. века, Сухо Село у Посавској Тамнави, Никољдан.

-Петровићи, после 1827. године, Суводањ у Подгорини, Ђурђевдан.

-Поповићи, после 1827. године, Банат, Јовањдан, покрштени Цигани-Роми.

-Радосављевићи, друга половина 18. века, Горња Буковица у Подгорини, Никољдан.

-Рафаиловићи*, стара изумрла породица.

*Ова породица је замрла у мушком потомству. У средини села изнад Грачице налази се на главном сеском путу леп споменика са натписом: Споменик је Павла Рафаиловића-Ворошице, на чијем белегу стоји, да је својом шешеном убио Осман Џору у Чучугама. По причању старца Косана Лелићанина, надимак Ворошица Павле је имао због тога, што је у аустријским фрајкорима био сеиз неког добровољачког официра а по опису био је омаленог раста, живе природе и необичне дрскости и смелости. О његовој личној храбрости, његовој смелости у борбама, његовим ранама и сношењу ратних тегоба, по селу се причају невероватне приче. Павлови потомци су замрсли пре 20 година, а оружје му је очувано код деце и његових потомака од кћери.

-Савићи, после 1827. године, Рујевац у Азбуковици, Јовањдан.

-Стајчићи, друга половина 18. века, Балиновић у Подгорини, Јовањдан.

-Станићи, друга половина 18. века, Пакље у Подгорини, Петровдан.

-Степановићи, друга половина 18. века, Тупањци у Подгорини, Стевањдан.

-Танасковићи, друга половина 18. века, Стрмово-округ ужички, Стевањдан, уљези у Вуковиће.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (3)

Leave a Reply to OGNJEN KOSTIC

3 коментара

  1. OGNJEN KOSTIC

    Ja bih molio da se podatak o prezimenu KOSTIC iz sela Trlic izmeni,jer nisu cigansko romskog porekla,kao dokaz cemo dostaviti kompletno porodicno stablo od prvog do poslednjeg clana nase loze,kao dokaz navodim jos i spomenik koji se nalazi u groblju u kojem su sahranjeni svi nasi preci.Posto valjanih dokaza nema ni u crkvenim ni ostalim arhivima,porodica Kostic je jedna od najstarijih porodica u tom selu i sada je jedna od najbrojnijih familija u Ubskoj opstini,ako bude potrebno dacemo i krv na analizu,da bi se utvrdilo tacno poreklo i ispravila nepravda koja vec dugo traje.Sa velikim postovanjem familija Kostic!

  2. KMEZIC VUKOTIC VERKA

    A GDE VAM JE PREZIME VUKOTIC TO STE ZABORAVILI