Порекло презимена, село Новаци (Уб)

28. фебруар 2013.

коментара: 13

Порекло становништва села Новаци, општина Уб. Изводи из књиге Љубомира Љубе Павловића „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

 

Новаци су с обе стране Тамнаве, на исток од Коцељеве, неравно али не и брдовито село. Брда су с јужне и западне стране и стрмо се спуштају реци. Сеоске куће су по џематима, с обе стране реке, а куће су блиске и по странама, а не по брдима. Сеоски џемати: Сува Јаруга до Баталага, Гомилице, средина села до Тулара; оба краја на левој страни реке; Горњани до Зукава, Доњани око цркве и Грачица при извору истоимене речице и до Памбуковице.

Живобаре су извори поред самих река и потока, у непосредној близини, отичу, с водом исте температуре као и околни ваздух, плитке, обрасле барским биљем, које временом ствара мале тресаве, као у : Трстеници, Скобаљу, Зуквама, Новацима и Бајевцу. Млакве су или барске или речне отоке с изворима са стране, отичу стално преко зиме, не мрзну се, већ се пуше, а како су у коритима река, оне их при поводњима кваре и премештају. Оваквих извора има у Лајковцу, Јабучју, Белом Пољу, Коцељеви, Совљаку Новацима и др. У области има доста извора, који својим именима опомињу на карактер минералних извора. Такви би извори били: Змајевац у Каменици, Млакоња у Радуши, Хлађани у Дружетићу, Живаница у Новацима, Савинац у Зуквама, Видан у Грабовцу, Слана Бара у Галовићима и Сланац у Коцељеви. У Совљаку и Врелу старача се зове Језава, којом отиче вода при поводњима, иначе је права бара. Оваквих привремених и сталних очага има у Брезовици и Новацима и оне су преко целе године богате водом, која не отиче.

Црквене заједнице или црквена имања су заостаци од имања новијих или старијих манастирских цркава, али које се ни при једној цркви нису очувале у оној целини, какву су у почетку имале. У новије време кода су старе манастирске цркве у: Новацима, Докмиру и Грабовцу прешле у световне цркве, њихова су имања постала црквена добра, која су се у знатној мери окрњила ради одржавања својих црква.

Каменичке и Љутичке заједнице у Шешевици, у простору преко 130 ха опет су шумске заједнице, али лошије вредности од Коцељевачких шума. Заједнице брдских села: Степања, Бајевца, Врховина, и Кршне Главе су сеоски испусти, докле заједнице: Голочела, Козарице, Новака и Слатине су шумске целине, само мањег обима.

Сеоске заједнице у брдска села дају се под испашу и нигде се заједнички говеда не напасају; узимају их под закуп појединци или удружени појединци, где напасају или само своју стоку или пуштају и друге сељаке. Испаша ове врсте има у Коцељеви, Памбуковици, Голој Глави, Дружетићу, Каменици и Новацима.

Села у тамнавској равници или су без мала или су са малама, које се зову крајвима, у којима су куће необично растурене и дају тип немачког села. Све су куће растурене с имањима око кућа и на све стране, с малим и ограђеним окућницама и с пространим предвором, који служи за улаз у кућу и држање домаће стоке. Са западне или северне стране је какав забранчић са воћем, где се држи ситнија стока. Оваква села преовлађују у области и њих је највише у средини области: Грабовац, Брезовица, Новаци, Врело, Стублине, Љубинић, итд.

Српска имена села, која су постала од презимена разрођених породица или мушких и женских имена и надимака су, између многобројних села, и Новаци.

У Јабучју пажљиво се чувају неколико споменика оних мученика, које су Турци 1813. године повешали у истом селу. У Новацима, једна истакнутија тачка у Грачици, зове се Белег по једном споменику, где је сахрањен један засллужни Тамнавац, који се одликовао у борби против Турака.

Манастирских цркава, осим у Грабовцу, Докмиру и Новацима, које су биле као такве и у почетку 19. века, било је још на неколико места, али су данас у рушевинама.

Код повећих река, ако су бродне (могу се прегазити, оп. Милодан), села прелазе и на другу страну, али су тада уз какве омање притоке исте реке, којима су ушћа у главну реку на атару истог села. Код оваквих села, као код Каменице, Голочела, Коцељеве, Новака и других села у горњем и средњем току главне обласне реке, увак је на једној страни, обично десној, узвишенијој, главнији и старији део села, а новији и растуренији на левој, равнијој.

У списку села ваљевске епархије од 1735. године, од тамнавских села помињу се: Добрић (Трлић), Јабучје, Совљак, Стублине, Бреска, Грабовац, Врело, Тулари, Бањани, Докмир, Радуша, Букор, Црниљево, Голочело, Каменица, Свилеува, Непричава, Палеж (Обреновац), Скела и НОВАЦИ.

У стара села, која би по народном предању постојала од пре 300 (сада 400) година спадају и Новаци.

 

Порекло фамилија-презимена села Новаци

Презиме – када су досељени – одакле су досељени – крсна слава – напомена:

-Алексићи, друга половина 18. века, Тупањци у Подгорини, Св. Петка.

-Антонићи*, стара породица, Ђурђиц.

*Антонића је мало у селу, углавном су се иселили у Купиново, где и данас има више кућа.

-Бојанићи, друга половина 18. века, Оглађеновац у Подгорини, Алимпијевдан.

-Веселиновићи, прва половина 18. века, Свилеува, Лучиндан.

-Гавриловићи 1, после 1827. године, Горња Буковица у Колубари, Јовањдан.

-Гавриловићи 2, после 1827. године, Скела из области, Ђурђиц, уљез у старе Антониће.

-Гајићи и Табаковићи. Видети Табаковићи и Гајићи.

-Ђиласи*, прва половина 18. века, Стари Влах, Никољдан.

*Ђиласи су стара породица, данас се овако зову у селу, а иначе презивају се: Манојловићи, Петровићи 2 и Јовановићи. Први Ђилас је био у Грачици, а данас су више мање у Горњанима.

-Ђукићи, после 1827. године, Бела Крајина, Никољдан.

-Јанковићи, после 1827. године, Горња Буковица у Подгорини, Ђурђевдан.

-Јелићи, после 1827. године, Срем, Михољдан.

-Ковачевићи, друга половина 18. века, Тубравић у Подгорини, Стевањдан.

-Кубуровићи, после 1827. године, Нова Варош, Никољдан.

-Лазаревићи*, прва половина 18. века, Осат, Лазаревдан.

*Лазаревићи из Новака су од исте породице од које су Перићи у Стублинама и Живковићи у Гвозденовићу. Данас су богата, угледна и врло велика сеоска задруга.

-Лукићи, после 1827. године, Осат, Аранђеловдан.

-Милановићи, друга половина 18. века, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.

-Митровићи, друга половина 18. века, Колашин, Никољдан.

-Мићићи, после 1827. године, Оглађеновац у Подгорини, Алимијевдан.

-Младеновићи (Михаиловићи), прва половина 18. века, Коцељева, Пантелијевдан, од коцељевачких Бабића.

-Обренићи, после 1827. године, Лопатањ у Подгорини, Ђурђиц.

-Обреновићи, после 1827. године, Равње у Колубари, Јовањдан.

-Остојићи, прва половина 18. века, Босна, Ђурђевдан.

-Петровићи 1, друга половина 18. века, Ковачица у Колубари, Св. Тројице.

-Петровићи 2, после 1827. године, Крајина, Ђурђевдан.

-Петровићи 3, после 1827. године, Ситарице у Подгорини, Лазаревдан.

-Петровићи 4, после 1827. године, Горња Буковица-округ ваљевски, Аранђеловдан.

-Поповићи, после 1827. године, Крајина, Никољдан.

-Радивојевићи, после 1827. године, Чучуге, Ђурђевдан, доводци.

-Радовановићи, после 1827. године, оближње Баталаге, Јовањдан, имућна и угледна задруга.

-Ранковићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Никољдан.

-Ристићи, друга половина 18. века, Бобова у Подгорини, Никољдан.

-Симићи, прва половина 18. века, Матаруге, Лазаревдан.

-Табаковићи 1 и Гајићи, прва половина 18. века, Оцркавље, Ђурђиц.

-Табаковићи 2, после 1827. године, Тузла, Велика Госпојина, уљези у Табаковиће 1.

-Танасићи, друга половина 18. века, Драгијевица у Подгорини, Ђурђиц.

-Тешановићи, после 1827. године, Остружањ у Подгорини, Аранђеловдан.

-Тешићи 1, прва половина 18. века, Коцељева, Св. Аврамије, од коцељевачких Ковачевића, угледна задруга.

-Тешићи 2, после 1827. године, Лелић у Подгорини, Михољдан, највећа и најугледнија задруга у селу.

-Ћириловићи*, прва половина 18. века, Дрлача у Азбуковици, Ђурђиц.

*Од доба досељења до данас ова кућа истицала се великим богаством, задружним животом и што су им представници увек у селу и околини вршили многе послове опште или политичке природе.

-Џумбићи, после 1827. године, Крајина, Ђурђевдан.

 

ИЗВОР: Љубомир Љуба Павловић „Антропогеографија ваљевске Тамнаве“, издање 1912. године. Приредио сарадник портала Порекло Милодан.

Коментари (13)

Leave a Reply to Vladarka

13 коментара

  1. vladan

    Stanimirovici su staro prezime iz sela Novaci .
    Verujem da cete proveriti ,
    Pozdrav
    Vladan

  2. Dragan

    Istina da su Stanimirovići staro prezime iz Novaka.Ilija Stanimirović je najstariji od njih i ima oko 90 godina od njega bi se imalo šta pametno čuti.
    U popisu nema ni prezimena Kuzmanović.Oni su isto iz Novaka.
    Pozdrav

  3. Danijela

    U popisu nema ni prezimena Bogatinčević, bilo bi mi drago da i njihovo poreklo istražite.
    Hvala unapred.

    • Небојша Новаковић

      Богатинчевићи су потомци Карађорђевог праунука Михаила Богатинчевића.

      Катарина Богићевић, кћерка потпуковника Милоша Богићевића и унука војводе Антонија Богићевића, удала се за капетана Милана Даниловића, родом из Уба. Њихова кћерка – јединица је Цана Богатинчевић, рођ. Даниловић била удата за коњичког потпоручника Михаила Богатинчевића, Карађорђевог праунука, сина Теодора Теје Богатинчевића, трговца из Шапца и Јелке Бојанић, кћерке Теодора Тоше Бојанића, барјактара војводе поп Луке Лазаревића и Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке. Тако су Карађорђевићи и Обреновићи у овом случају, посредно, дошли у сродство.

      Богатинчевићи:

      Породица Теодора Теје Богатинчевића, трговца из Шапца и Јелене – Јелке Бојанић, кћерке Теодора Тоше Бојанића, барјактара војводе поп Луке Лазаревића и Саре Карађорђевић, Карађорђеве кћерке.

      http://www.czipm.org/porodice.html

  4. Зоран петронић

    postoje i petronici i to odavno

  5. Da li neko zna sve o poreklu stanimirovic iz novaka,i pritom godinu kad su se doselili u novake.
    Ako neko ima celu lozu nek napise

  6. Stanimir

    Znam ja koji rodoslov hoces stanimirovica puno prvi je dosao stanimir sa tri sina,

  7. Vladarka

    Da li moze negde da se kupi knjiga Ljube Pavlovica “Antropogeografija valjevske Tamnave” iz 1912.g.?

    • Милодан

      Ја је имам. Може у књижарама “Службени Гласник” а може и да се “скине” из Дигиталне библиотеке овог портала.

  8. Dr

    Ako neko ima ili zna poreklo porodice Tešanović iz Novaka zamolio bi da se javi i da mi po mogućnosti da rodoslov. Čuo sam da je učitelj u penziji iz Novaka napravio monografiju o poreklu porodica iz Novaka. Ako neko to ima ili bilo kakav drugi pisani trag bio bi mu veoma zahvalan da me informiše.
    Email:[email protected]

    • Зоран Веселиновић

      Да ли сте успели пронаћи одговор на постављено питање. Можете ли мене усмерити на неког ко се бави овим питањем око родослова. Хвала. Поздрав.

  9. Зоран Веселиновић

    Шта написасте за Веселиновић, славе Лучиндан….. А од света и века славимо св. Аврамије затвореника (11.11.по новом календару). Петрониће не поменуте а људи живе ту од давнина….