Порекло становништва села Бањица, град Београд. Стање из 1903. године. Према студији „Околина Београда“ Ристе Т. Николића. Приредио сарадник портала Порекло Небојша Новаковић
Порекло становништва:
Бањица. — Данашње је село Бањица новије, постало у доба кнеза Милоша. Први становници, који су заселили ово село, живели су најпре у селу Топчидеру “више конака” заједно са прецима данашњих Палилулаца у Београду. Одатле их је раселио кнез Милош. Једни су онда прешли у Палилулу (Београд), а неки у данашњу Бањицу, где дотле, веле, није било села. Први је из Топчидера у Бањицу дошао Коца Здравковић, чија је старина од Ниша. Од њега воде порекло Здравковићи (1 к.), који славе Митров дан. После њега дошао Бели Живко, чија је старина била из данашњих новоослобођених крајева. Од њега воде порекло Живковићи (3 к.), који славе св. Николу.
После њих су се доселили :
Стојановићи (7—8 к.), чији су стари још пре Карађорђа дошли од Прокупља, славе Митров дан;
Пауновићи (4 к.) — од Прокупља (дошли им дедови), славе св. Николу;
Николићи — од Прокупља, славе св. Николу;
Ђорђевић Пера (1 к,) — од Прокупља, слави св. Николу;
Благојевићи (2 к.) — ив данашњих новоослобођених крајева, славе св. Николу;
Илијићи (3 к.) — пореклом са Косова, најпре били у Петријеву (близу Смедерева) па им отуда прешао предак (по причању прадед) у Бањицу, где је имао сестру; у Топчидеру нису били, славе Враче;
Ристић Коста (1 к.) — пореклом иа Богумила (6лизу Велеса), откуда се његов дед доселио (пре 70—80 год.), слави св. Николу;
Живковићи Јова (2 к.) — из новоослобођених крајева, славе св. Николу;
Славковић Коста (1 к.) — из Кичева (пре 50 година), слави Ваведење;
Николић Арса (1 к.) — из Борча одакле му се отац доселио пре маџарске буне (1848. године), слави Велику Госпојину (15. Августа);
Лавадиловић Алекса (1 к.) — “из прека”, доселио му се отац пре 50 година, слави св. Илију;
Видојевићи (2 к.) — пореклом са Косова, откуда им се дедови кренули, славе св. Николу;
Станко Димић (1 к.) — од Призрена, слави Петковачу;
Ђорђевићи (1 к.) — из околине Сереза (дошли за време маџарске буне), славе св. Алимпија;
Мојсиловић Коста (1 к.) — из Тиквеша, слави св. Николу;
Ђорђевић Риста (1 к.) — из Тиквеша (пре 10 година), слави св. Николу;
Мојсиловић — из Кочана;
Ристићи (1 к.) — из околине Солуна, славе св. Николу;
Димитријевић Филип (1 к.) — из села Градеца у Македонији (пре 40 г.), слави св. Алимпија;
Станимир — са Косова (пре 20 год.), слави Ђурђиц;
Крстић Павле — из с. Среткова (близу Призрена), слави св. Ђорђа.
Многи од досељеника из Македоније и Старе Србије још за време Турака живели су у Бањици као чивчије и момци турски, па су доцније и своје породице довели у ово село. И касапи у овоме селу, који су (Димитријевић, Симићи и др.) из Маврова (у Македонији), радили су овде још за време Турака, па и данас, али они овде само раде. а породице им живе у Маврову.
Говор је становника — нарочито Македонаца и Старосрбијанаца и то старијих људи — као и у крајевима, одакле су. На Паун Чесми у овоме селу постоји натпис: “Село Бањица от свој трошак 18 октомбра 1902 год.”
У овоме селу нема селишта.
ИЗВОР: Риста Т. Николић, Околина Београда, 1903. године
ПРИРЕДИО: Сарадник портала Порекло Небојша Новаковић
Коментари (0)